Medved u crnom džemperu

Kad pomislite na pandu, sigurno zamišljate slatkog crno-belog medvedića. Oni koji su imali sreću da ga vide uživo kažu da je ovaj meda visok od 150 do 180 centimetara, a težak 120 kilograma.

Pandu nije lako videti; ne zato što se krije ili zato što živi na nepristupačnom terenu, već zbog toga što u divljini živi samo oko hiljadu primeraka, a još stotinak gaji se u nekoliko zooloških vrtova u svetu. Prirodno stanište ovog medveda nalazi se u šest malih područja u Kini, na visini od 1.200 do 3.300 metara. Svake godine pandin dom se smanjuje, a ona je primorana da ga deli sa seljacima koji obrađuju zemljište u rečnim dolinama i na nižim planinskim padinama.

Ovaj medved živi u hladnim, vlažnim četinarskim šumama, gde raste njegova osnovna hrana - bambus. Panda jede 15 vrsta bambusa. Pošto ima specifičan sistem za varenje, veći deo dana provede jedući. Posebna poslastica su mu bambusove mladice. Kutnjaci pande su posebno razvijeni, pogodni za žvakanje biljaka. Od vrha glave do vilica protežu se snažni mišići koji omogućavaju životinji da smrvi tvrde stabljike bambusa, dok je jednjak ojačan slojem koji ga štiti od iverja.

Samo četiri vrste medveda ne padaju u zimski san. Među njima je i panda, i to iz dva razloga: bambus ne može da mu obezbedi zalihe masnoće potrebne da preživi zimu spavajući, a pored toga, hrana mu je dostupna u toku cele godine.

Panda ima belu dlaku s crnim delovima oko očiju, na ušima, nogama, grudima i ramenima. Ove boje služe životinji kao kamuflaža u prirodnom staništu. Krzno pande je debelo i sastoji se iz dva sloja, grubog gornjeg i gustog donjeg, nalik na vunu. Dlaka je masna i štiti ovog medveda od hladne i vlažne klime u kojoj živi. Mladunci se rađaju slepi, goli i veoma mali, teški jedva stotinak grama. Zatim im izrasta nežno, belo krzno, koje tek posle mesec dana dobija crne dlake.