MRAVINJAK

U gradovima budućnosti živeće osam milijardi ljudi, samo u jednom megapolisu biće 50 miliona stanovnika!

Veliki grad ne znači i bolji život. Godišnje umre 1.600.000 ljudi zbog loših sanitarnih uslova

NJUJORK - U dvadesetak velikih gradova sada živi 10 odsto svetske populacije (660 miliona ljudi), a predviđa se da će u megapolisima 2050. godine živeti čak osam milijardi ljudi! Tako će samo u jednom od gradova budućnosti, kako predviđaju stručnjaci, živeti i po 50 miliona ljudi.
Postojeći megapolisi ostvaruju polovinu svetskih ekonomskih prihoda, dve trećine svih naučnih aktivnosti i tri četvrtine globalnih inovacija. Međutim, kvalitet života nije na zavidnom nivou, a ni u budućnosti neće biti bolji ako se nešto ne preduzme.
Najbolji primeri da nagla urbanizacija ne donosi uvek i boljitak mogu se naći u Kini i Indiji. Viktor Milet, reporter "Fajnenšl tajmsa", navodi da naglorastući kineski gradovi predstavljaju neugodnu mešavinu srednjeg veka i ultramodernog.
- Pre desetak godina bio sam na bijenalu u korejskom gradu Gvangiuju. Tražio sam crno-beli fotografski film i doživeo sam ono što obično nazivamo kulturološkim šokom. U prodavnici mešovite robe naišao sam na prodavačicu koja prekrštenih nogu sedi na zemljanom podu. Rekla mi je da isključivo prodaju kolor filmove. Pretpostavljam da danas ni ne prodaju klasične filmove, ali sumnjam da se izmenio zemljani pod u prodavnici nasuprot elitnog hotela - navodi Milet.
On s pravom upoređuje uslove života u kineskim i indijskim velegradima s Dikensovim opisima siromaštva kao proizvodom okrutne urbanizacije i divlje industrijalizacije, s tim što su parne mašine zamenjene postrojenjima u kojima se štancuju CD plejeri i slična roba.
Istraživanja u okviru programa "UN-Habitat" pokazuju zastrašujuću stvarnost urbanih populacija zemalja u razvoju, gde jedna četvrtina stanovništva (više od 560 miliona) nema pitke vode i elementarne sanitarne uslove, što godišnje dovede do smrti 1.600.000 stanovnika.
Međutim, ni u razvijenom svetu ne cvetaju ruže. Dženi Skot iz "Njujork tajmsa" navodi primer Njujorka gde, prema njenom mišljenju, nestaje srednja klasa i grad se deli na bogate i siromašne.
- Kvalitet školstva opada i posebno je izražen razdor između javnih i privatnih obrazovnih institucija. I prodavnice su podeljene na superskupe butike za povlašćenu klasu i supermarkete za one s društvene margine. U Njujorku je i te kako vidljiva podela kvartova na one u kojima se stvara hip-hop od onih koji pružaju gostoprimstvo najprestižnijim svetskim galerijama i muzejima - zaključuje Skotova.
(M. P.)


Izvor: Press