Među degustatorima na Drugom beogradskom salonu vina
Najbolje je ono u čaši

Pre skoro 75 godina održana je prva izložba vina u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji pod pokroviteljstvom kralja Aleksandra. Bilo je, kažu, 200 vrsta vina iz različitih krajeva tadašnje zemlje. Na istom mestu, u petak, u umetničkom Paviljonu "Cvijeta Zuzorić" predstavljeno je isto toliko vrsta iz 12 zemalja sveta - rekao je Slavomir Ćirović na otvaranju Drugog beogradskog salona vina, koji je i ove godine okupio mnogobrojne ljubitelje božanskog pića.

Pored degustacije nekoliko stotina vina, ULUS je organizovao i prvu prodajnu izložbu slika na temu vina. Tako su posetioci videli umetničke radove Marija Đikovića, Nenada Nikoća, Todora Stevanovića i drugih akademskih slikara. Pod sloganom "Umetnost vina", i ove godine vinopije su se upoznale sa svetskim vinarijama i degustirale vrhunska vina iz Tunisa, Španije, Italije, Francuske...

Veliku pažnju posetilaca privukla je kalifornijska vinarija "Ernest i Julio Galo", čija su vina, inače, vrlo popularna u svetu. U našim vinotekama pića bogova, stigla iz Kalifornije mogu se kupiti po ceni od hiljadu dinara, dok u pojedinim vinskim podrumima Kalifornije postoje vina koja se, zavisno od berbe i godine, prodaju i do nekoliko hiljada dolara. U vrtoglavoj ceni vina u svetu, prednjače, ipak, francuska koja na aukcijama dostižu cenu i do neverovatnih 10.000 evra po flaši. U našim vinarijama pojedina francuska vina prodaju se po ceni od 600 do 800 evra i, verovali ili ne, ima kupaca.

Među mnogobrojnim kalifornijskim vinima na ovogodišnjem salonu najviše se tražio "zinfandel", a treba ga, kažu, probati jer se istovremeno oseća miris cveća, šumskog voća, borovnice i kupine. Među posetiocima u Paviljonu bilo je i poznatih, tako se na jednom od štandova mogla videti i Svetlana-Ceca Ražnatović kako zajedno sa prijateljima degustira. U šali kaže da je uvek najbolje ono koje trenutno piješ. Velika gužva bila je i ispred tunišanskog štanda, čiji su predstavnici tvrdili da su njihova vina najbolja na svetu, a ko nije verovao, mogao je da proba i to više puta.

Svako vino ima svoju priču, a najzanimljivija se vezuje za čuveno desertno vino bermet. Crveni se pravi od sedam vrste trava, meda i dve vrste crvenog vina, a da bi se dobio beli bermet, potrebno je, kažu, čak 15 vrsta trava, livadskog i bagremovog meda i šardonea.

Bermet se najpre vezuje za bečki dvor, kada su ga krajem 19. i početkom 20. veka trgovci prenosili iz Vojvodine i prodavali plemićima koji su, uz pomoć ovog slatkog pića, osvajali naklonost svojih dama. Bermetom su podmićivali i administrativne službenike. Ukoliko je trebalo da se izdejstvuje neka dozvola dvora, sve je išlo lakše uz ovo vino. Druga priča vezuje se za "Titanik". Tvrdi se, naime, da se na vinskoj karti nesrećnog broda nalazilo i ovo vino.

- I danas se devojke zabavljaju uz bermet, samo su se vremena promenila, pa umesto da čekaju da im dragi pokloni ovo slatko piće, skoknu do prodavnice i kupe flašu-dve, koliko im treba - kaže Aleksandar Stojaković iz vinarije "Emporio".

Da vino prija duši i telu, a pogotovo srcu tvrdili su i vinari Crne Gore, predstavljajući najbolje što imaju - "vranac prokorde".
- Istraživanje svetske zdravstvene organizacije pokazalo je da oni koji piju crno vino imaju 50 odsto manje šanse da obole od srčanih bolesti u odnosu na druge. Zato smo, u saradnji sa francuskim institutom u Bordou, prvi put pokrenuli proizvodnju vina koje je bilo blagotvorno za srce. Tako je nastao "vranac prokorde" - ispričao je Veselin Đurišić iz vinske kuće "13. jul".

Gospođa Dobi Perin tvrdi da Francuzi vino, hranu i ljubav doživljavaju kao neraskidivu vezu.
- Nema dobrog vina bez ljubavi i hrane, a ni velike ljubavi bez dobrog zalogaja i kapljice - objasnila je jednostavno Debi Perin. Prvi put posetioci su probali crno vino iz manastira Tvrdoš, u blizini Trebinja. Monasi su, predvođeni igumanom Savom, ponovo podigli vinograde, obnovili podrume. Vino se u manastiru proizvodi na stari tradicionalni način, posle čega određeno vreme mora da "odleži" u drvenim hrastovim bačvama. I jedino tada, kažu monasi, može da zagreje i dušu.
Žaklina Milenković

Izvor: Glas Javnosti