Mada kad smo gledali BMX bandite bilo je slomljenih kostiju kad smo izvodili vratolomije sa bajsevima.

Razumevanje i efekti televizijskog nasilja

Istraživanja načina na koje deca razumeju televiziju veoma često su se bavila nasilnim sadržajima. Nalaz koji je posebno značajan tiče se sklonosti dece da imitiraju agresivno ponašanje viđeno na TV programima. Pokazalo se da su, kad su scene agresija bile jasno i blisko vremenski povezane sa socijalno neprihvatljivim motivima (loši postupci “lošeg momka”), deca bila znatno manje sklona da ih imitiraju nego kad je agresija bila nedovoljno očigledno obrazložena, odnosno kad je stajala sama za sebe kao model za akciju.  Nepotpuno razumevanje sadržaja programa, dakle, često dovodi do toga da deca iz njih stiču stavove i načine ponašanja različite, ili čak suprotne, od namera njihovih autora.

Uopšteno govoreći, među istraživačima je u početku peovlađivala hipoteza da se porast agresivnog ponašanja kod dece i mladih može u velikoj meri objasniti kao imitacija  nasilja viđenog na televiziji. I, mada su mnogi ukazivali na uprošćenost i jednosranost takvih gledišta, zbog čega su ih naučnici vremenom napustili, ona su i danas veoma prisutna u javnosti.  Ipak, ima podataka koji ukazuju na to da naslije viđeno na televiziji ima mnogo suptilnije, i zato opasnije, načine delovanja na pubilku, kako dečju tako i odraslu. Prema tim gledištima, mehanizam delovanja televizijskog nasilja je pre svega takav da postepeno dovodi do ravnodušnosti i pasivnog odnosa prema nasilju u svakodnevnom životu. Kad je reč o deci, ovo ima i dodatne razloge: što je dete mlađe, ono teže pravi razliku među pojedinim vrstama programa. Tako će, recimo, ratnu scenu u informativnom programu posmatrati manje-više isto kao i sličnu scenu u nekom filmu. Drugo, i još važnije, ono na taj način postepeno uči da je televizijsko nasilje samo “kobajagi” i da je, čak i onda kad se zaista događa nekom drugom, ono za njega bezopasno.  Dete izloženo velikim količinama nasilja prikazanog na televiziji postaje, tako, malo pomalo, sve ravnodušniji pojedinac, koga se stvarno nasilje u svakodnevnom životu sve manje tiče. Takav pojedinac će sve lakše dopuštati da ljudi oko njega budu žrtve nasilja, a i samo će lakše postati njegova žrtva. Ovako naučena ravnodušnost prema nasilju, dakle, širom otvara vrata novom nasilju.

Jedan od najpoznatijih istraživača u ovoj oblasti, George Gerbner, našao je da se u televizijskim programima zapravo pojavljuje mnogo više nasilja nego što ga u stvarnom svetu zaista ima. U vezi s ovim, on je istakao jednu zanimljivu (i veoma zabrinjavajuću) hipotezu: gledajući sve više nasilja na televiziji, dete se postepeno navikava na to da je svet opasno mesto u kome su ljudi bespomoćni i gde im je potrebna zaštita nekog jačeg. Zastrašujuće je i zamisliti u kakvom će obliku društva takvo dete, kad odraste, biti spremno da živi.

Ako su elektronski mediji naše novo, simboličko okruženje, poručuje Gerbner, onda nam je potreban i odgovarajući ekološki pokret. Pokušaj zaštite dece od “simboličkog zagađenja” nasiljem i drugim štetnim sadržajima, u skladu sa Članom 17 Konvencije o pravima deteta, upravo je jedan takav “ekološki” napor. Uspostavljanje sistema oznaka koji bi pomogao da se izbegnu, ili bar ublaže, štetni uticaji koje neke vrste televizijskih sadržaja mogu imati na decu bi, onda, predstavljao jedan važan “filter” u sistemu koji treba da obavi tu značajnu zaštitnu funkciju.

mr. Ivana Zečević

bio si lud kao mali

Chuj, ja sam bio jedan od normalnijih ... 

zaboravio si pre svih uzroka da spomenes defektnost mozga

да јбт

нисам имао bmx па сам керефеке изводио на понију

kako da ne mogu , neki klinci u mom okruženju su previše gledali ono sranje od američkog rvanja , pa zamalo da se poubijaju , srećom sve je prošlo samo jednom polomljenom rukom , a moglo je i gore biti...

Leposava je deo sistema koji optuzuje sve sto nije deo njenog sistema da neko ne bi pomislio da je sistem u kojem se ona nalazi odgovoran za ono sto se desava.
Psihopate tipa Filipa Kapisode se radjaju a ne stvaraju, posto neko mora da bude rodjen da bi krenuo putem
Filipa Kapisode za razliku od onih koji su takodje upoznati sa tom i tome slicnim situacijama, a nikada nece krenuti tim putem.

to zbog loseg sistema vrednosti