Tata bez greške
Medicina - DNK test juri očinstvo

Ako su žene nekada i mogle da "podmetnu" muževima dete kojima oni nisu biološki očevi danas je, zahvaljujući napretku medicine a posebno forenzičke biologije, to je gotovo nemoguće. U slučaju da se, ipak, javi sumnja, Neverne Tome mogu da se obrate stručnjacima koji za samo nekoliko sati mogu sa velikom sigurnošću da kažu da li su dete i muškarac u srodstvu. Sreća je ogromna kada su rezultati pozitivni, ali se procenjuje da od 10-30 odsto dece rođene u braku nisu potomci onih koji su u matične knjige upisani kao njihovi očevi.
U Institutu za sudsku medicinu u Beogradu, u laboratoriji za DNK analize za utvrđivanje očinstva, uzima se bris iz usta potencijalnog oca. Dovoljno je da se štapićem na čijem je vrhu vata tri-četiri puta protrlja unutrašnjost obraza i da se na taj način prikupi od deset do pedeset hiljada ćelija dovoljnih za analizu. U ovoj laboratoriji kažu da mesečno imaju oko 15-20 zahteva.

- DNK analizama utvrđuje se DNK profil i on predstavlja jedinstveni identifikacioni broj svakog od nas - objašnjava dr Oliver Stojković, šef DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu u Beogradu. - Analize su zasnovane na umnožavanju 16 gena, koji se razlikuju od čoveka do čoveka. Smatra se da ne postoje dvoje na svetu koje imaju identičan DNK profil. Izuzetak su jednojajčani monozigotni blizanci( začnu se od jedne jajne ćelije oplođene jednim spermatozoidom pa se kasnije razdvajaju).

DNK analiza može da se radi i iz uzorka bilo kog predmeta sa kojim je neko bio u kontaktu - opuška cigarete, četkice za zube, češlja, tragova na čaši, pljuvačke na mobilnom telefonu, majice koja je bila u dodiru sa telom nekoliko sati, upotrebljene papirne maramice... Dovolje su i samo dve vlasi sa korenom kose da se utvrdi da li je neko u prvom stepenu srodstva, to jest roditelj i dete.

U slučajevima u kojima nema srodnika iz prvog kolena rade se neke druge analize genetičkih markera koji se nasleđuju. Recimo, genetički materijal koji se nalazi u mitohondrijama se nasleđuje isključivo od majke.
- U tom smislu svi imamo identični genetički materijal sa majkom, ali i sa tetkom, babom po majci i sa svim ženama u ženskoj predačkoj liniji. Recimo, identifikacija ruskog carskog bračnog para Romanovih i njihove dece rađena je upravo analizama mitohondrijalne DNK jer je čitava familija pobijena pa su nedostajali srodnici iz prve nasledne linije.

Ukoliko ni ova metoda nije dostupna radi se analiza markera sa Y hromozoma koji su prisutni samo kod muškaraca i nasleđuju se preko muške predačko-potomačke linije.
U našoj zemlji DNK analize se rade ako je sud izdao rešenje za utvrđivanje očinstva, na osnovu privatnog zahteva ili iz anonimno dostavljenog materijala. U prva dva slučaja rezultati analiza priznaju se kao dokaz na sudu. Interesantno je da majka već u devetoj nedelji trudnoće iz uzorka horionskih čupica, može da ustanovi da li je biološki otac željeni ili neželjeni partner. Od ukupnog broja utvrđivanja očinstva, ovakvi slučajevi čine pet-šest posto.

Približno u istom procentu su zastupljena i veštačenja koja se obavljaju posthumno, a za analizu se uzimaju uzorci kostiju ili zuba. Ovo je moguće samo ako je genetički materijal dobro sačuvan. U idelanim uslovima može da opstane i 100.000 godina, ali ako nije čuvan propada za pola sata. Dovoljno je da spore iz vazduha zagade materijal pa da se na njemu pojave končići plesni i postaje neupotrebljiv.

Cena DNK analize za muškarca i dete košta 34.750, a ako se analizira i majčin uzorak, cena je 42.750 dinara. DNK analiza svakog sledećeg deteta ili potencijalnog oca košta još 8.000 dinara.
Inače na osnovu DNK uzorka može da se uradi na desetine hiljada različitih testova koji, između ostalog, mogu da ukažu da li će neko da oboli od neke bolesti. Ovi testovi se rade samo ako za to postoji takozvano genetičko opterećenje, odnosno ako je od bolesti, koja je nasledna, oboleo bliski srodnik. Ove analize mogu da se urade već u devetoj nedelji trudnoće bez ikakvog rizika za plod.

DNK
Uputstvo za život
Dezoksiribonukleinska kiselina je nukleinska kiselina koja sadrži uputstva za razvoj i pravilno funkcionisanje svih živih organizama. Pored toga što iz njene analize može da se utvdi očinstvo kao i poklapanje haplotipa organa donora i primaoca koristi se i u forenzičkoj nauci da poveže osumnjičene sa uzorcima krvi, kose, pljuvačke ili semene tečnosti.
- Kod razbojništva se najčešće pronalaze tragovi u crnim kapama - fantomkama koje kriminalci najčesće bacaju. Analizama peruti, pljuvačke ili dlaka oni se identifikuju. Analize se koriste i da se utvrdi nevinos već osuđenog (nekoliko osuđenih na smrt je pušteno na slobodu posle analize DNK)- ističe dr Oliver Stojković.

BUDUĆNOST
Čipovi
U našoj zemlji DNK analize primenjuju se od 1997. godine i to najviše za otkrivanje počinilaca krivičnih dela, od pre nekoliko godina i za utvrđivanje očinstva i za identifikaciju tela koja su ekshumirana u masovnim grobnicama na prostorima bivše Jugoslavije. Tehnologija za molekularno-genetičke analize kojom danas raspolaže DNK laboratorija omogućava da se posao uradi za oko pet sati. Forenzički čipovi, koji su budućnost ove grane medicine, omogućiće mnogo bržu i precizniju analizu uzorka, čak i na samom mestu zločina.

GENI
Pola - pola
- U genetičkom smislu svi mi smo kombinacija polovine genetičkog materijala nasleđenog od majke, a druga polovina od oca - kaže dr Stojković. - Takođe, jednu polovinu našeg genetičkog materijala darujemo deci, a drugu polovinu nasleđuju od drugog roditelja. Svako od nas ima 30.000 gena u dve kopije. Jednu kopiju svakog gena nasleđujemo od majke, a drugu od oca.
Rođena braća i sestre mogu da imaju od nula do sto posto zajedničkog genetičkog materijala, a blizanci mogu da imaju mnogo zajedničkih gena, ali se isto tako dogodi da nemaju ni jedan.

Izvor: Bilje i Zdravlje