Med: Slađe ne može biti

Med je od davnina jedna od omiljenih namirnica ljudi. Španski crteži na steni iz oko 6500. godine pre naše ere, koji prethode pojavi zemljoradnje u zapadnoj Evropi, pokazuju krađu meda iz košnica divljih pčela. Ipak, pravom pčelarstvu trebalo je nekoliko hiljada godina da se razvije.

Najstariji sigurni dokazi o pčelarstvu, za razliku od prikupljanja divljeg meda, potiču iz drevnog Egipta. Nezirin hram sunca iz pete dinastije u Abu Gorabu sadrži kameni reljef koji prikazuje sve faze proizvodnje meda, od vađenja saća iz košnice do ceđenja meda u ćupove. Egipatske košnice pravljene su od praznih kupa od sušenog blata, dok su one kasnije, grčke i rimske, bile modelirane od terakote. Egipćani su svojim bogovima nudili ogromne količine meda. Jedan rukopis iz vremena vladavine Ramzesa Trećeg navodi čak 15 tona u 31.092 ćupa, verovatno godišnju proizvodnju 5.000 košnica. Med je takođe bio i vrlo čest sastojak egipatskih lekova, verovatno da bi se lakše progutali.

Hetiti drevne Turske bili su veliki pčelari, iako ponekad i beskrupulozni, što pokazuje činjenica da su oko 1500. godine pre naše ere uveli sistem kazni za krađu tuđeg roja. Kasnije se pčelarstvo proširilo iz Turske u Irak, ohrabreno vladinom politikom. Šamaš reš uzur, asirski guverner Suhua na reci Eufrat, u osmom veku pre naše ere ponosno je postavio jedan natpis da bi se zabeležila njegova uloga u tom pokretu: "Pčele koje prikupljaju med, a koje niko od mojih prethodnika nije ni video ni doveo u Suhuu, ja sam doneo s planina i zapatio ih. One sakupljaju med i vosak a i baštovani to znaju. Neka bilo ko ko bude došao kasnije zapita starce ove oblasti da li je tačno da je Šamaš reš uzur, guverner Suhua, uveo ove pčele."

Ni u kasnijim vremenima med nije izgubio ništa od svoje privlačnosti i široko se koristio za zaslađivanje hrane. U Americi su pčelarstvo ustanovili Maje, koji su imali veliku olakšicu u tome što su radili s pčelama bez žaoke.

Samo su Spartanci antičke Grčke odbacivali med, verovatno zato što su ga smatrali dekadentnim. Oni su posebno prezirali med u kolačima jer su smatrali da to nije hrana za slobodnog čoveka. S druge strane, Rimljani su toliko voleli med da su onima kojima žele dobro govorili: "Neka med kaplje na tebe."

Naučnici otkrivaju sva lekovita svojstva pravog meda
Med - lek za sladokusce
Autor: CDC/MA | 03.11.2007 - 06:49

Ko bi rekao da nešto toliko slatko može da bude i toliko zdravo?
U grčkoj mitologiji med se smatrao božanskom hranom i izvorom besmrtnosti. Pre više hiljada godina ljudi su znali da ovaj zlatni nektar nije samo odličnog ukusa već i da ublažava tegobe. Čak se i Hipokrat zaklinjao u lekovito dejstvo ovog dara prirode i koristio ga u lečenju rana. Savremena medicina ponovo otkriva njegova blagotvorna dejstva. Evo nekoliko dobrih razloga zašto bi svaki dan trebalo da pojedete bar jednu kašiku meda - bilo našte srca, na parčetu hleba ili u čaju.

Obiluje zdravim aktivnim materijama
Med se uglavnom sastoji od šećera i vode. Šta ga, onda, čini toliko dragocenim? Aminokiseline, enzimi, vitamini, aromatične supstance, pigmenti i mineralne materije zastupljeni su, doduše, u veoma malim količinama, ali svi zajedno imaju jedinstveno dejstvo.

Slatki klicoubica zaustavlja upalu
Zbog visokog sadržaja šećera, med izvlači klicama vodu bez koje one ne mogu da žive. Osim toga, kiselina sprečava njihovo razmnožavanje, dok određeni enzim podstiče stvaranje antibakterijskih supstanci. Najbolje od svega je to što bakterije protiv meda ne mogu (kao protiv lekova) da razviju imunitet.

Deluje protiv reume i bolova
Za ljude koji pate od reumatičnih tegoba med je idealan zaslađivač. Aminokiselina triptofan i mineralna materija bakar ublažavaju osećaj bola, a cink podstiče stvaranje hormona koji deluju protiv upale. Savet: tokom četiri nedelje uzimajte med i koprive (ublažavaju upalu). Prelijte jednu supenu kašiku svežih listova koprive jednom šoljom vode i ostavite da odstoji 15 minuta. Zasladite sa dve kašičice meda. Svaki dan popijte dve šolje ovog čaja.

Mešavina šećera daje energiju
Med je jedinstven izvor energije, a tajna je u visokom sadržaju šećera. Grožđani šećer odmah dospeva u krvotok i brzo obezbeđuje energiju. Organizam postepeno apsorbuje i voćni i ostale vrste šećera. Zahvaljujući tome, nivo šećera u krvi se održava tokom dužeg perioda pa nema opasnosti od napada gladi.

Hrana za mozak i nerve
Sa medom unosite i pamet, kaže stara narodna mudrost. Ovaj pčelinji proizvod bogat je holinom, supstancom koja se u mozgu pretvara u neurotransmiter acetil-holin i jača kratkotrajnu memoriju. Aminokiselina triptofan, prekursor hormona sreće serotonina, poboljšava sposobnost učenja i raspoloženje. U slučaju mentalne blokade uzrokovane stresom, pomoći će vam toplo mleko s medom, koje blagotvorno deluje na nerve. Zagrejte 1/4 l mleka najviše do 40 stepeni i zasladite sa dve supene kašike meda.

Lek za kašalj
Supena kašika meda je čudotvoran lek protiv promuklosti i neprijatnih bolova u grlu. Pustite da vam se sladak nektar otopi na jeziku, pošto on već u ustima razvija antibakterijsko dejstvo. Rastopljen u toplom čaju, med pobeđuje bakterije u organizmu i tako ublažava, recimo, infekcije disajnih puteva. Ni virusi neće bolje proći! Biljna supstanca kvercetin menja funkciju izazivača, čineći ih bezopasnim.

Zaštita za srce
Pošto se med dobija iz cvetnog nektara, obiluje mnoštvom sekundarnih biljnih supstanci.
Najviše ih ima u tamnim sortama meda. One štite krvne sudove od slobodnih radikala i sprečavaju stvaranje opasnih naslaga na njihovim zidovima, koje ih sužavaju. Aminokiselina arginin obezbeđuje elastičnost krvnih sudova i sprečava stvaranje ugrušaka.

Najdelotvornije sorte meda i šta pčele još imaju da ponude
Specijaliteti iz pčelinjeg saća: zašto su različite vrste meda i drugi dragoceni pčelinji proizvodi poput matičnog mleča, polena i propolisa korisni i za ljude?

- Veoma zdrave vrste meda
Med dobijen od određene vrste nektara ili izlučevina biljnih vaši bogatiji je aktivnim materijama od mešanih vrsta meda. Pet osnovnih vrsta:
- Med od majčine dušice ima intenzivnu biljnu aromu.Pročišćava krv i blagotvorno deluje na organe za varenje.
- Med od jele je od tamnosmeđe do zelenkastocrne boje. Bogat je sekundarnim biljnim supstancama koje štite od slobodnih radikala.
- Med od manuke efikasno suzbija bakterije i od njega se dobija medicinski med (medihoney).
- Med od eukaliptusa obiluje eteričnim uljima. Ublažava bolesti disajnih puteva.
- Med od lavande umiruje i ublažava glavobolju.

Izvor: Blic

MED JE IZVANREDNA SREDINA ZA OČUVANJE VITAMINA I MINERALA
Riznica zdravlja

Kada čujete reč vitamin verovatno i vas kao i mnoge druge asocira na šaku punu šarenih pilula. S druge strane, pomisao na pilulu stvara iskrivljenu sliku o lekovima. Vitamini su organske materije, od suštinskog značaja za funkcionisanje ljudskog organizma i, uz nekoliko izuzetaka, ne mogu u njemu da se proizvedu ili sintetizuju. Neophodni su za rast, vitalnost i opšte dobro stanje organizma. Nalaze se u veoma malim količinama u namirnicama prirodnog porekla i nemoguće je da se održimo u životu bez svih neophodnih vitamina. Mnogi misle da vitamini mogu da zamene hranu. Oni to ne mogu. U organizam ne mogu da se asimiliraju bez unošenja hrane. Vitamini nisu pilule za jačanje i sami po sebi nemaju kalorijsku i energetsku vrednost. Ne predstavljaju zamenu za proteine, niti bilo koje druge hranljive sastojke, kao što su minerali, masti, ugljeni hidrati, voda - oni čak nisu ni zamena jedan za drugog. Ako o ljudskom organizmu stvorite predstavu kao o automobilskom motoru, a o vitaminima kao o svećicama, onda na pravi način možete da stvorite predstavu o tome kako ti sastojci hrane deluju na nas.
Neophodni za rast i razvoj

Vitamini, dakle, delujući poput svećica snabdevaju nas energijom i podstiču naš metabolizam, održavajući nas tako aktivnim i sposobnim. Nedostatak samo jednog vitamina može da ugrozi ceo čovekov organizam. Samim tim što je med proizvod iz prirode, s pravom se očekuje da je bogat i vitaminima. Prisustvo vitamina u medu povećava njegovu hranljivu vrednost. Oni su u kombinaciji sa drugim materijama u medu, koje su potrebne organizmu, kao što su šećeri, mineralne soli, fermenti i drugo. Zbog toga se lako iskorišćavaju, potpomažu razmenu materija i druge bitne životne procese. U medu su nađeni sledeći vitamini: Be 1 od 4,4 do 5,5 mg u 100 grama meda; Be 2 od 26,6 do 61 mg; Be 6 oko 10 mg; Be 5 - 0,02 do 0,10 mg; PP - 0,20 mg; C - 3 do 15 mg; Bc - 3 do 15 mg; H - od 0,04 do 0,066 mg, u malim količinama tokoferol, provitamin A, Ka i E. Količina i vrsta vitamina u medu zavise od prirode biljaka od kojih je sakupljen nektar.

Med od nane pun Ce vitamina
Tako, na primer, najveće količine vitamina Ce ima u medu od nane. Takođe, sadržaj vitamina Ce u polenu mnogih cvetnih biljaka veći je gotovo od svih vrsta voća i povrća, a u medu uvek ima polena. Vitamini koji se nalaze u medu imaju veću farmakološku aktivnost od onih koje dobija farmaceutska industrija. Komplet biogenih materija koje sadrži med (enzimi, fermenti, fitohormoni, mikroelementi) pojačava dejstvo vitamina u medu kao i njihova lekovita svojstva.
Ono što med među prehrambenim artiklima čini vrednijim od ostalih je to da je med izvanredna sredina za očuvanje vitamina, što nije slučaj sa ostalim voćem i povrćem. Spanać, na primer, gubi oko 50 odsto svoje količine vitamina Ce u toku prvih 24 časa posle berbe. Sadržaj vitamina u voću znatno opada tokom vremena koje ono provodi u skladištima i pijacama. Kao i mnoge druge vrste hrane bogate šećerom, med sadrži malo vitamina, a dosta riboflavina i nikotinske kiseline. Med svakako sadrži sve vitamine koje stručnjaci za ishranu smatraju zdravstveno neophodnim.

Autor:
Vladimir Spasić


Izvor: Glas Javnosti