U potrazi za hranljivim materijama, posebno onim retkim, poput ribonukleinskih kiselina, enzima i slično, koriste se preparati koji sadrže samo jednu traženu materiju, ne sve. Čini se da se priroda igra sa nama kada nam daje svega po malo, te tako treba ići sa "cveta na cvet" da bismo sve željene supstance imali u ishrani. Rešenje "iza ćoška" pojavljuje se baš u frazi "sa cveta na cvet": pametne i vredne pčelice mogu da urade posao umesto nas. Logika je tu, dok je praksa, iskustvo i nauka potvrđuju.

Sve što je potrebno za razvoj života mora da se nalazi u pčelinjim proizvodima, jer pčele zavise od meda, baš kao i bebe od mleka. Nije samo med u pitanju, tu je i cvetni prah, matični mleč, propolis, pčelinji vosak, pa čak i pčelinji otrov. Čitav mali kosmos vrti se oko "pčelinjeg sveta", koji živi već milionima godina. Na nama je samo da pametno upotrebimo ono što nam se nudi.

Med smo svi jeli i znamo šta je, bar po izgledu. To je gusta, kristalna i viskozna materija, koju proizvode medonosne pčele, sakupljajući nektar iz cvetova medonosnih biljaka i sa listova četinara i nekih lišćara. Tako postoje različite vrste meda, u zavisnosti od toga gde su pčele bile na paši, rečeno jezikom pčelara. Nektaru se dodaju specifične materije iz ogranizma pčele koje ga transformišu u med, a zatim se on odlaže u ćelije kako bi sazreo. U našim krajevima su najčešći bagremov, livadski, lipov, suncokretov, šumski i cvetni med.

Zbog čega je med koristan za čoveka? Med se svrstava u prirodnu, visoko vrednu i lako svarljivu hranu, koja, posle uzimanja, direktno ulazi u krvotok. Prema sadržaju proteina, visoko se kotira među prehrambenim proizvodima, jer sadrži sve esencijalne aminokiseline. Ima 37 mineralnih materija, vitamine B1, B2, B3, B6, B12, C, PP, A, A, K, E, folnu kiselinu, organske kiseline (posebno ribonukleinsku), aromatične materije, polenova zrna, alkaloide, koloide, biogene stimulatore, biljne antibiotike, fitohormone i još mnogo supstanci koje treba tek pronaći, izolovati i proučiti.

Dve trećine meda čine šećeri, prvenstveno glukoza i fruktoza. Njima nije potrebno varenje i direktno popunjavaju rezerve šećera u jetri i mišićima.






Glukoza je glavni šećer u čovekovom organizmu, jer se svi šećeri moraju pretvoriti u nju, pa se onda koristiti kao energetska materija ili se skladišti u depoima u jetri i mišićima. Jetri je posebno zanimljiva fruktoza, koja ne provocira insulinski odgovor i brzo popunjava sve rezerve. To je važno kada je potreba za šećerima jaka, u aktivnostima poput učenja ili fizičkog vežbanja. Nedostatak šećera u jetri primetićemo po mentalnom zamoru u treningu, nemogućnosti fokusiranja na trening i odsustvu pažnje koji su posledica iscrpljenih rezervi u jetri, glavnom snabdevaču mozga i ostatka nervnog sistema.

Kada nervni sistem ne radi svim svojim kapacitetom, izostaju jake kontrakcije mišića, a maksimalna snaga se ne može proizvesti, bez obzira na stanje muskulature. Dakle, idealni izvor energije može biti baš med. Bitan je način njegovog uzimanja, pa se zato moraju poštovati osnovna pravila.

Med se uzima drvenom ili plastičnom kašičicom, nikako metalnom. Najbolje ga je rastvoriti u mlakoj vodi, ali nikako u toplijoj od 45 stepeni, kako ne bi izgubio hranljiva svojstva. Naime, iznad ove temperature, razgrađuju se enzimi invertaza i dijastaza, čime se gube lekovita svojstva i ostaju samo neke mineralne materije, malo termostabilnih vitamina i, naravno, šećeri. Ukoliko se med uzima direktno, treba ga malo zadržati u ustima, jer će u tom slučaju mnoge supstance biti rastvorene već u ustima i direktno će preko sluzokože biti ubačene u krvotok. Postiže se efekat sličan kao prilikom ubrizgavanja hranljivih materija injekcijom, samo što je ovaj način mnogo prijatniji.

Energetska vrednost meda je oko 1000 J, a optimalna dnevna doza se procenjuje na 100 grama, za odrasle muškarce (teške 75 kg, po standardu), podeljeno u tri uzimanja u toku dana. Ujutru se preporučuje oko 30 grama, tokom dana 40 i uveče opet 30 grama. Za žene je doza manja, srazmerno razlici u telesnoj težini, dok se deci preporučuje 50 grama dnevno. Ako tražimo dobar karbo-napitak, rastvor meda je idealan izbor. Ukoliko su nam potrebni prosti ugljeni hidati, opet se preporučuje med.





Nije samo šećer ono što čini vrednost meda. Možda veću korist imamo od mineralnih materija, aminokiselina, enzima, vitamina, svih elemenata u tragovima, i sve to bez aditiva, konzervanasa, spakovano u najprirodnije pakovanje i odmah spremno za upotrebu. Nije čudo što specijalne jedinice koriste mešavinu meda i ekstrakta kafe kada se traži da telo izdrži nadljudske napore. Istina, ovu mešavinu nećete naći u prodavnicama, ali uz pomoć nes kafe i malo meda može svašta da se uradi.

Postoje stari recepti s medom koji će vam svakako pomoći u regulisanju telesne težine. Ukoliko želite da skinete masne naslage, pre svakog obroka popijte čašu mlake vode u kojoj su rastvorene dve kafene kašičice meda (setite se pravila za izbor kašika), sačekajte nekoliko minuta, a zatim jedite manji obrok. Med će održati nivo energije dovoljno visoko da podrži manji kalorijski unos, a nadoknadiće sve hranljive materije u redukcionoj dijeti. Ako želite da dobijete na težini, pre svega na mišićnoj masi, posle svakog obroka pojedite tri kašičice meda, što će podržati sve anaboličke procese, uz dodatni unos minerala, vitamina, enzima i svih potrebnih nutrijenata.

Dobro poznati napitak na bazi meda koji čisti organizam, daje energiju i deluje preventivno i terapeutski jeste mešavina dve kašičice meda i jedne jabukovog sirćeta sa dva decilitra mlake vode. Najčešće se koristi ujutru, umesto kafe i drugih napitaka, ali dobro dođe i tokom napornih dana. Jabukovo sirće može se zameniti limunovim sokom, a ukoliko se ovom rastvoru doda i 10 kapi petnaestoprocentnog rastvora propolis kapi, dobija se lekovit napitak za sve uzraste.

I sportisti imaju pozitivna iskustva s medom: često se medom zamenjuju svi prosti šećeri u ishrani, posebno u periodu kada se brusi forma, a energetski unos mora da ostane visok. Ovo je karakteristično i za kategorisane sportiste, koji moraju da regulišu težinu, ali ne preko gubitka mišićne mase i snage. Poznate su čitave sportske ekipe kojima je u mesečnim planovima nabavka meda obavezna, verovatno po preporuci timskog lekara ili nutricioniste.

Med, dakle, uzimajte kao hranu, da ga ne biste uzimali kao lek.




Izvor: Krstarica