Mazdakizam

Mazdakizam Naučnici su često mislili da je religiozno-komunistička doktrina Mazdaka, proroka s kraja V. veka koji je propovedao prvi institucionalni komunizam u istoriji, predstavljao društvenu reformu manihejaca neprijateljski nastrojenih prema sasanidskom režimu, kakvi su bili i drugi subverzivni pokreti srodni manihejstvu.

Mazdak osnivač nove vere

Asketizam što su ga propovedali mazdakiti, posebno vegeterijanstvo, naveo je druge da u njima vide manihejsku jeres, dok njihova teologija, seksualna sloboda i borbena aktivnost pre od njih prave neozoroastersku reakciju na sasanidsku neomazdaističku strogost. Dugo dovođen u vezu sa manihejstvom, Mazdak je pre svega bio učenik jednog Zaratustrinog imenjaka, Zaratušta, koji se za socijalističko učenje borio u doba zatočeništva kralja Piroza kod Huna Heftalita. Ovo je jedan autor vrlo dobro ispravio, i u Mazdaku, pre negoli osnivača nove vere, video istinskog vernika zoroasterske "Dobre religije", koja je želela da u isti mah uspostavi i društvenu pravdu koju je propovedao Zaratustra, i umereni dualizam Gata, suprotan radikalnom zervanitsko-manihejskom dualizmu. Osim toga, po Mazdaku, tama za svoje postojanje ima da zahvali samo privremenoj šteti, a očigledna superiornost svetlosti izići će kao pobednik iz te kosmičke nezgode. Isto tako, dovodeći važnost dobrih dela u vezu sa izvesnim uzdržavanjima, ali i veličajući prokreaciju, on potvrđuje vrednost postojanja i priznaje mu preobražajnu ulogu u neumoljivoj sudbini stvorenja. Mazdak, dakle, obnavlja veze s dobrim delom gatičkog programa, i prelazeći na delo, ostavlja neomazdaizam ukočenoj statičnosti njegovog obreda i njegovih dogmi koje ne donose poželjni napredak u ispravljanju društvenih nepravdi. Okomljuje se na povlastice vlastele, vojske, sveštenstva i upravnih pisara, a uzima u odbranu seoske slojeve. A mnogo čistih zoroastrejaca ostali su verni svojoj zemljoradničkoj tradiciji. Osim materijalnih dobara, čiju je pravičniju raspodelu tražio, za Mazdaka je i žena bila sušti simbol svojine koja treba da bude zajednička, pošto je poligamija bila mogućna samo bogatašima. Upravo će proglašavanje žena za zajedničku svojinu i biti osovina njegove revolucije, i upravo će na tome ona i propasti. Kolektivno sjedinjavanje, koje je poticalo od starih kaspijskih običaja bilo je ključ njegovog sistema. Davanje nove vrednosti rodoskvrnuću samo je proširilo drevnu povlasticu maga na sve članove zajednice. Ako su neomazdaisti optuživali mazdakite za rodoskvrnuće, jedan ministar sasanidskih muslimana kasnije će napisati: "Mazdak nije osnovao nikakvu novu religiju, nego je posredi baš mazdaistička religija, i učenje koje je dopuštalo odnose sa sopstvenom majkom ili rođenom sestrom". Oženivši se svojom kćerkom Sambike, Kavad I. ponovo je, zajedno s Mazdakom, uspostavio stari običaj iz ahemenidskog doba koji u sasanidsko vreme nije bio sasvim ukinut, iako je uglavnom bio ograničen na Mage iz Medije i na veze između braće i sestara od tetke. Rodoskvrnuće je, isto tako, proglašavano i za manihejsku praksu, iako je Mani samo priznavao jedan persijski običaj koji su ljudi težili da, pred strancima, prebace ovoj ili onoj zajednici. Dok je Mani smatrao da je svako telesno sjedinjenje ponižavajuće, manihejci su redovno, sve do bogumila i katara, usled svoje asketske odvratnosti prema braku, bili optuživani za homoseksualnost.

Običaji

Ipak, Mazdak je manje šokirao sasanidske običaje propovedanjem slobodnog sjedinjavanja da bi se dočepao poligamijske povlastice bogataša. Religije koje su se zalagale za čednost nisu nikad imale uspeha u Persiji. Propovedajući uzdržavanje za pred kraj života, Mitrine misterije morale su da se povlače prema zapadu, a Hristove pristalice koje su hvalile vrline neženstva bile su zaustavljene u svom napredovanju na istok. Budizam je, zbog svog asketizma, morao da ustukne pred zoroastrizmom i islamom. Asketizam je mogao samo da plaši nepripremljeno društvo i da odgovara isključivo jednoj kategoriji duhovnika koji su shvatali njegovu vrednost. Mazdak je, pak, hteo da, kao i Zaratustra, brzo izmeni društvene običaje, bilo da su posredi njegovi vernici ili ne. Obećavati podelu dobara i seksualnu slobodu je jedno, a hteti duboku reformu ljudskih bića na osnovu zoroastrijskog viđenja nešto sasvim drugo. Zato Zaratustra nije dirao u spoljne sklopove arijevskog društva, iako nije prihvatio nepravičnost ni jednog čoveka, ma koje mesto zauzimao u indo-iranskoj društvenoj trojnoj podeli. Suprotno tome, Mazdakov duhovni asketizam, time što je odbacivao jedenje mesa, da se nipošto ne bi prolivala krv, učinio je vegetarijanstvo neprivlačnim za sasanidsko društvo, što ni malo ne govori ovome u prilog, a taj preuranjeni komunista ovde je samo preuzeo pacifističke i asketske sklonosti koje su se krile u zoroastrizmu.

Mazdak proglašen za vrhovnog Maga

Događaji nisu dopustili Mazdaku da razvije plemenitost svoje etike. Pred vlašću uzdrmanom usled rata protiv Heftalita, krupni feudalci prepustili su suverena političkim nevoljama, Piroz je ubijen, a Persija je bila prinuđena da plaća danak Hunima. Kralj Kavad I. reagovao je protiv moćnika u svom kraljevstvu i stao uz Mazdakove ideje o podeli zemljišta. Kao i Mani pre njega, tako je i Mazdak došao na dvor u Ktesifonu i bio proglašen za vrhovnog maga od kralja koji je proglasio jednakost u pogledu broja supruga. Feudalci su omrzli Mazdaka zato što je, u duhu jednakosti, uništio mnogobrojne žrtvenike vatre koji su bili takmaci Varhan Vatri ili svetoj Vatri kralja. Nakon što je Kavad I. 496. bio svrgnut od jedne buntovničke stranke kneževa i sveštenika, Kavada su iz zamka "Zaborava" oslobodili njegovi vernici i vratili ga na vlast uz oružanu podršku Huna, gde je bio izbegao. Ali, primoran da se pomiri sa feudalcima, Kavad je obnovio veze sa zoroasterskim sveštenstvom i odvojio se od komunizma, ali je ipak ublažio zakone o braku i otpočeo zemljišnu reformu.

Izvor: Wikipedia