На данашњи дан пре 11 година почели су ваздушни напади НАТО-а на Савезну Републику Југославију (СРЈ) који су трајали 78 дана и у којима је, према различитим проценама, погинуло између 1.200 и 2.500 људи.
Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. године нешто пре 20 часова, на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање.
Акција НАТО-а, коју су Влада СРЈ и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.
У бомбардовањима су тешко оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе...
О материјалној штети која је нанета Југославији током бомбардовања изнети су различити подаци. Тадашње власти у Београду процениле су штету на око стотину милијарди долара и затражиле надокнаду од чланица НАТО-а. Група економиста Г17 штету је проценила на 29,6 милијарди долара.
Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Дан раније, представници ВЈ и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак у покрајину међународних војних трупа.
У саставу Кфора на Косово је дошло 37.200 војника из 36 земаља, од чега је 30.000 из земаља чланица НАТО-а. У међувремену је број тих снага смањен на 10.000.
Према подацима УНХЦР-а, Косово је од доласка мировних снага напустило око 230.000 Срба и Рома, а у покрајину се вратило око 800.000 избеглих Албанаца.
У многобројним инцидентима у истом периоду убијено је око 500 људи, рањено више десетина и отето 200, према албанским изворима. Према српским изворима, од почетка бомбардовања киднаповано је око 1.500 неалбанаца. Извор:Политика
Tema: 
