BEOGRAD - Skeniranje masovnih grobnica u Lisičjem potoku, kod Ortopedske klinike na Banjici i pored spomenika Stevanu Mokranjcu na Kalemegdanu, u koje su partizani zakopali Beograđane koje su ubili u prvim mesecima po ulasku u glavni grad oktobra 1944, počelo je juče.




Predstavnici Komisije za pronalaženje žrtava koje su ubijene bez suđenja juče su zajedno sa predstavnicima preduzeća “Monting”, koje besplatno radi skeniranje, počeli da traže tačne lokacije. Sa njima je na teren izašao svedok Petar Jovanović (83), čiji je stariji brat Pavle Jovanović, student medicine, ubijen u proleće 1945. On je po sećanju iz priča drugih pokazivao mesta gde je možda zakopan i njegov šest godina stariji brat u Lisičjem potoku i kod Ortopedske klinike. Međutim, na nekim mestima u Lisičjem potoku izgrađene su stambene i poslovne zgrade ili je njihova izgradnja u toku.

- Grobnice u Lisičjem potoku i kod Ortopedske klinike su, prema procenama, među najmasovnijima u Srbiji. Pretpostavlja se da se tamo nalaze zemni ostaci više stotina žrtva, pa i hiljadu. To su uglavnom ljudi koji su pripadali srednjoj klasi i koji su živeli u tim delovima grada. Njihovo ubijanje bez suđenja počelo je još 17. oktobra 1944. jer su prvo vođeni u logor na Banjici, koji su preuzeli partizani, a onda na streljanje u donjem vešu vezani žicom. Problem sa Lisičjim potokom jeste u tome što su ovde počele da se grade stambene zgrade. Imamo prijavljene slučajeve da su radnici po naredbi izvođača radova sklanjali nađene kosti - objašnjavao je na licu mesta istoričar Srđan Cvetković, sekretar Komisije.

Prema njegovim rečima, u tim grobnicama se nalazi i oko 300 osoba koje su radile u državnoj administraciji koje su privedene i streljane na prevaru.


- Tadašnje komunističke vlasti dale su javni oglas da se svi oni koji su radili u državnoj službi vrate na posao. Prijavilo se 300 osoba u Beogradu u tim prvim danima i svi su ubijeni - navodi istoričar Cvetković.

U grobnici koja se nalazi na najprometnijem šetalištu u Beogradu, na ulazu u Kalemegdan pored spomenika Stevanu Mokranjcu, prema podacima Komisije, nalaze se tela oko 30 rečnih policajaca koji su ubijeni 20. oktobra 1944, čim su partizani ušli u Beograd. Tačnu lokaciju ove grobnice istoričaru Cvetkoviću dao je izvesni major Ozne Aleksandar Garotić. Blažo Đurđević, vlasnik preduzeća “Monting”, objasnio je da su juče sa preciznim GPS uređajima utvrđivali izgled zemljišta i da će ga preko računarskog programa uporediti sa preciznim kartama pre Drugog svetskog rata koje su pronašli u arhivi.


Ubili mu brata
- Moj brat je bio student medicine i otišao je 1944. u četnike, ali su ga vratili jer je bio bolešljiv i nije mogao da izdrži napore. Posle oslobođenja je priveden u Udbu. počeo je da radi administrativne poslove i ponudili su mu da radi za njih. On im je odgovorio da mu daju vremena da ih upozna i da će onda da odluči. Mislimo da je to bio razlog što je ubijen. Nismo uspeli do 1947. da saznamo šta se desilo, kada smo dobili kratko pisano obaveštenje da je streljan - pričao je juče Petar Jovanović.

Izvor: Blic

Balkan na grobnicama Srba ...

Počela potraga za tajnim grobnicama u Beogradu

Sledeće nedelje biće spreman trodimenzionalni prikaz Ade Ciganlije iz 1946. godine, vremena kada je pogubljen Dragoljub Draža Mihailović.



Članovi Državne komisije za pronalaženje tajnih grobnica započeli su juče terenski rad na tri lokacije u prestonici (Lisičji potok, Banjica, Kelemegdan), za koje se pretpostavlja da kriju posmrtne ostatke više hiljada streljanih Beograđana. Srđan Cvetković, sekretar Komisije za tajne grobnice, koji predvodi ekipu istraživača, kaže da je za sada Odbor za istraživanje Komisije utvrdio nekoliko lokacija na teritoriji Beograda, koje su juče skenirali stručnjaci iz beogradske firme „Monting”.

– Najpre, to je Ortopedska bolnica na Banjici, pa Lisičji potok. Pretpostavljamo da je u ovom slučaju reč o više manjih lokacija, na kojima su streljani ljudi sa teritorije Banjice i predgrađa Beograda. Još jedna lokacija je na Kalemegdanu. Znamo da je u Beogradu likvidirano nekoliko hiljada ljudi i da ima oko 20 grobnica. Najveća je, svakako, u Lisičjem potoku – navodi Cvetković i dodaje da je problem u Beogradu što se tlo neprestano fizički menja.

– Evo, mi imamo problem da prepoznamo lokaciju na kojoj smo bili pre dve godine, a kamoli neki svedok koji treba da se seti mesta od pre više od šest decenija. Prema nekim našim podacima, kada su podizane okolne zgrade, radnici su pronalazili kosti, ali to nije prijavljivano državnim organima kako gradnja ne bi bila ugrožena – objašnjava sekretar Državne komisije.

Blažo Đurović, direktor „Monting holdinga” kaže da su do sada već uspešno radili slična podzemna skeniranja.

– Radimo ovo potpuno dobrovoljno. Ne uzimamo nikakav novac, već ulažemo svoja sredstva. Potomak sam porodice koja je nastradala i tokom rata i posle njega, kao klasni neprijatelj. Istina je da nismo pripadali nijednoj vojnoj formaciji, sem što smo bili imućni i školovani ljudi – dodaje Đurović.

Dok njegovi ljudi uzimaju „dži-pi-es” koordinate, kako bi trajno obeležili podzemne lokacije, vlasnik „Montinga” nam objašnjava da će biti primenjena kombinovana tehnologija.

– Najpre rekonstruišemo teren, na osnovu starih planova i karata. Zatim, na osnovu starih fotografija rekonstruišemo dimenzije i izgled objekata, koji su tu nekada postojali. Na kraju, kombinujemo različite tehnologije detektora i georadara za podzemna skeniranja. Teško da možemo sam skelet da uočimo, ali možemo da detektujemo ostatke metalnih predmeta na određenim dubinama. Ako primetite pod zemljom metalni predmet, znači da tamo postoji nešto i počinjemo da otkopavamo. Na osnovu razlike u slojevitosti tla, uočavamo da li bi na tom mestu mogla da bude masovna grobnica.

Sekretar Cvetković napominje da „Monting” već radi na grobnom mestu na Adi Ciganliji, za koje se pretpostavlja da se tamo nalaze i posmrtni ostaci Draže Miahilovića.

– Komisija za pronalaženje grobnog mesta Mihailovića utvrdila je da je general streljan u blizini zatvora, na mestu gde je bila krečana, a ranije septička jama. Mi ćemo te navode proveriti, već smo nabavili stare mape i „Monting” će nam izraditi trodimenzionalni izgled lokacije, kakav je bio krajem rata. Pretresaćemo teren metar po metar kvadratni – najavljuje Cvetković.

Đurović, sa svoje strane, potvrđuje ove reči, navodeći da će radovi na Adi početi odmah posle praznika.

– Očekujem da ćemo već sledeće nedelje imati trodimenzionalni prikaz, kada ćemo znati kako je sve izgledalo pre 60 i više godina. Zatim ćemo sve to preneti na teren, obeležiti. Tada ćemo sa sigurnošću znati koju tehnologiju je najbolje da primenimo. Dok je tlo zasićeno vodom, kao u ovom trenutku, postižu se slabi rezultati – kaže Đurović.

Izvor: Politika