Masonski simboli na srpskoj knjizi

BEOGRAD - U Zavičajnom odeljenju Biblioteke grada Beograda juče je otvorena izložba "Masonski simboli na staroj srpskoj knjizi" Nemanje Radulovića i Dejana Vukićevića. Otvarajući izložbu, koja obuhvata 36 eskponata i premošćava četiri veka, od italijanskog izdanja "Dela" Marka Marulića iz 1580. godine, do Kalendara za 1874. godinu, prof. dr Miroslav Timotijević sa Odseka za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta je rekao da je ovo pionirski poduhvat da se otvori problematika vizuelnog identiteta knjiga čiji su autori bili masoni ili bliski njima. Timotijević je naglasio da se autori u propratnom katalogu veoma jasno ograđuju od moguće interpretacije da se izložbom uključuju u trend senzacionalističkog tumačenja masonstva, već žele da pokažu deo naše, pre svega građanske, kulture.

On je podsetio da se masonstvo javilo kod Srba krajem 18. i početkom 19. veka kao izraz težnji trećeg staleža, građanskog, da zauzmu svoje mesto u društvenoj hijerarhiji. Masonstvo je bilo okvir za okupljanje intelektualaca, bez obzira kome staležu pripadaju, ako su bili pobornici prosvetiteljskih ideja, objasnio je on.

Autori izložbe su pošli od predložaka za masonsku simbolografiju koje su našli u depoima Narodne biblioteke Srbije, kakva je i Marulićeva knjiga štampana u Veneciji, ili Tacitova, na latinskom jeziku iz 1600. godine, a izložili su i Orfelinova "Slavenskaja i valahijskaja kaligrafija" iz 1778. godine, "Mezimca" Dositeja Obradovića iz 1818, "Istoriju Cerne Gore" Sime Milutinovića Sarajlije 1835. godine...
Izložba je otvorena do 20. maja.

Izvor: Glas Javnosti