Francuzi i ljubav

Kada se spomene Francuska, romantične osobe često pomisle: "Ah, zemlja ljubavi!" Koliko je samo puta Pariz prikazan u filmovima kao grad zaljubljenih parova? Pri pomisli na Francusku, zamisli se lepa zemlja gde se umetnost življenja veoma poštuje; zamisle se prefinjena vina, šarmantni muškarci (zbog nečega, pravilo je da se Francuzi smatraju dobrim ljubavnicima, mada, koliko uopšte ima smisla pripadnike celog jednog naroda smatrati dobrim ili lošim u nečemu?), uzbudljivo i romantično flertovanje, prefinjena erotika... Lepe slikice, zaista. Ipak, neka istraživanja pokazuju da Francuzi (statistički gledano, što može da nema apsolutno nikakve veze s konkretnom osobom) i nisu baš onakvi kakvim ih romantične dame zamišljaju.

Istina je da se u Francuskoj, uopšteno uzev (veoma uopšteno), apsolutno veruje u veliku ljubav. Međutim, kao što svi znamo, veliki broj veza ne potraje večno. Partneri se posvađaju, ili ne bude svađe nego se jednostavno suviše promene da bi mogli da ostanu zajedno, i raziđu se. Šta onda? Onda bi trebalo, nakon što se raskid odboluje, ponovo krenuti u život i, nakon duže ili kraće potrage, naći novog partnera ili partnerku. Statistički gledano, izgleda da se Francuzi baš i ne pretržu da tako i postupe.

Naime, ono što Francuzi najčešće učine nakon što ostanu sami nije da na bilo koji način potraže novu izabranicu. Oni će najradije jednostavno ostati kod kuće, ležati na omiljenom udobnom kauču i gledati televiziju. Dobro, i takav postupak može da prija neko vreme - ali Francuzi idu toliko daleko da su na poslednjem mestu kada se radi o flertovanju.

Koji muškarci (to jest, iz kojih zemalja) su aktivniji? U potrazi za novom partnerkom najaktivniji su Španci (neko bi sad rekao: "Pa da, vatreni Španci"). Na drugom mestu su Nemci, a na trećem Englezi. Dakle, ispada da nisu baš svi stereotipi tačni - da li je iko zaista iznenađen?

a sta je sa nama srbima???