Đaci sa bejzbol palica
prešli na bodeže
Nema škole u balkanskom regionu koja je pošteđenja obračuna među školskom decom, tuča na nacionalnoj i navijačkoj osnovi, otimačine para i maltretiranja dece u školskim dvorištima. Nedavno je jedan život izgubljen zbog navijačkog šala. Samo u Beogradu je od početka godine zabeleženo desetak tuča učenika, a kao glavni rekviziti pojavljuju se noževi i staklene flaše

BEOGRAD - U Australiji su mog sina, osim da logički zaključuje, učili kako da veruje u sebe i svoje skrivene talente. Jednom je došao iz škole i potpuno ushićen zavikao: "Mama, ja sam danas izvalio glupost u školi, a učiteljica mi je na to kazala": "It's OK Filip".

I zagrlila me. Učiteljica muzičkog u mom sinu je prepoznala posebne glasovne mogućnosti, iako uopšte nema sluha. U horu mu je dala solo deonicu posle samo tri meseca boravka u školi. Onda je usledio povratak u domovinu. Dok je u Australiji bez ustezanja nosio školsku torbu sa točkićima, sad je počeo da se stidi svoje torbe, pa je stoički na svoja zdrava leđa preuzeo teret od pet kilograma.

Iako smo ga prijavili u školski hor, niko nije prepoznao njegov tenor. Kad dođe iz škole, kaže: "Mama, znaš kako je profesorka danas izvređala jednog učenika"... ili "nisam smela da se javim da me profesorka ne izvređa, bojim se, svi se boje..."
Ako ste u ovim žalbama prepoznali domaći školski sistem i zaradovali se zbog javne pobune - ljuto ste pogrešili. To je samo jedno od niza sadržajno identičnih pisama koja su stigla na adresu hrvatskog ministra prosvete.

Svekoliko nasilje sistema nad decom, školskog i društvenog, ne pritiska samo školarce u Srbiji - to je opšta tranzicijska boljka začeta na prelomu zatupljujuće socijalističke "vaspitno-obrazovne institucije" i izokretanja sistema vrednosti u novom društvenom procesu. Nema škole u balkanskom regionu koja je pošteđenja obračuna među školskom decom, tuča na nacionalnoj i navijačkoj osnovi, otimačine para i maltretiranja dece u školskim dvorištima.

U Srbiji je nedavno jedan život izgubljen zbog navijačkog šala, a razbijenih glava ostaju i nastavnici jer predaju deci romske nacionalnosti. Od početka godine u Beogradu je zabeleženo desetak tuča učenika u školama, a kao glavni rekviziti pojavljuju se noževi i staklene flaše. Škole više nisu bezbedna mesta za učenike, a roditelji strahuju šta će biti sa njihovom decom.

Prema podacima Zavoda za statistiku, Beograd ima oko 200.000 učenika u 188 osnovnih i 85 srednjih škola. Iako je sigurnost učenika odavno poljuljana, u glavnom gradu samo 20 odsto škola ima svog policajca. Uglavnom su to velike škole sa oko 1.000 učenika, a većina manjih nemaju para ni za noćne čuvare. Budimir Poluga, načelnik Odeljenja za javni red i mir u gradskoj policiji, kaže da je iluzorno očekivati da jedan čovek na 1.000 đaka može da pokrije sve.

- Neophodna je komunikacija između nastavnika i dece jer policajci nisu vračevi da znaju kakav je ko u kraju. Broj đačkih okršaja, na sreću, se smanjuje. Ranije tuča nije mogla da se zamisli bez palica, lanaca, bodeža i boksera. Mi se trudimo da delujemo preventivno, školski policajci poznaju decu u kojoj rade, saznaju za planirane tuče, a tu su i pozornici koji redovno svraćaju u škole-objašnjava Poluga.

Psiholozi i psihijatri već dugo upozoravaju da ovde ništa ne štima. Država je ispratila komunizam i uvela demokratiju, a mi smo usput izgubili meru za dobro i loše i dar da to prenesemo deci. S roditeljima više niko ne razgovara - njih su odavno zamenili televizija, Internet i najbolje drugarice.
- Gubitak kontinuiteta u porodici, školi i društvu doveo je do poremećaja ponašanja dece i ispoljavanja agresije prema vršnjacima i prema nastavnicima. Svi smo na raskršću, a deca, koju muči pubertet, još jače osećaju taj jaz - objašnjava psihijatar Ljiljana Milivojević.

Domaća statistika kaže da su se poslednjih godina sukobi među decom preselili iz predgrađa u centralne gradske opštine. Nekadašnje tuče suparničkih "škola iz komšiluka", prerasle su u organizovano maltretiranje Roma i pojedinaca koji su uspeli da se zamere glavnom školskom kriminalcu ili dileru. Nisu retke ni beleške o fizičkom obračunu nastavnika sa đacima.

Nasilje u školama nikad nije bilo lokalna pojava, ono oduvek ima i svoju globalnu dimenziju. Analize slučajeva sa svih strana sveta nedvosmisleno ukazuju da svaki pritisak sistema na decu rađa - otpor i nasilje. Prezahtevan japanski školski sistem pre nekoliko godina rezultirao je zabrinjavajućim procentom samoubistava učenika i užasnom agresijom prema nastavnicima koji su posle "obračuna" završavali sa ozbiljnim telesnim povredama.

Scene "vojnih intervencija" svetskih sila u Avganistanu, Iraku, Jugoslaviji koje je uživo pratila cela planeta, industrija igračaka kao istureno odeljenje vojne industrije, filmski nadljudi tipa Ramba i Terminatora uglavnom su produkti koje savremena civilizacija nudi deci. Dok razvijene zemlje uspešno zabranjuju pušenje na svim mogućim mestima, nasilje među školskom decom se ne smanjuje ni za promil.

Za pojačano nasilje, američki sistem uglavnom optužuje nasilnu produkciju Holivuda i predimenzionirane građanske slobode. Vatreno oružje dostupno je svima, pa i deci.
"Amerika je u šoku. Učenik prvog razreda, šestogodišnji dečak, ubio je svoju drugaricu iz odeljenja, pištoljem koji je doneo u školu", bila je vest koja je svih 50 država SAD digla na noge.

Već godinama na stotine američke dece gine u obračunima bandi po osnovnim i srednjim školama. Dok su centralno mesto obračuna bile crnačke i siromašne hispanoameričke četvrti, javnost za to nije bilo briga. Kada su obračuni učestali i u elitnim predgrađima, odjednom se iskristalisala potreba da se nasilje po školama zaustavi.

- U Los Anđelesu postoji tzv. kvartovska policija koju građani plaćaju kroz kiriju. Što je kirija veća, to je opasnost po decu u školama manja. Svaka "bolja" škola je prava mala tvrđava u koju ni muva ne može da uleti bez propusnice. Čuva je obezbeđenje naoružano do zuba koje je u stalnoj vezi s kvartovskom policijom. Po potrebi, oni stižu za minut, priča o američkom školstvu jedna bivša Beograđanka.

Nemci su se nedavno zgrozili kad je dvoje-troje đaka sa jednog nadvožnjaka gađalo kamenjem vozače na autoputu. O neuobičajenoj agresiji školske dece brujala je čitava nemačka štampa. Sutradan su se na istom nadvožnjaku skupila grupa od dvadesetak maloletnika koji su nastavili da bacaju kamenice.

Istraživanja otkrivaju da na globalnu agresivnost dece utiče sve - loši društveni i obrazovni sistemi, raspad porodice, produbljen jaz između siromašnih i bogatih, nasilni filmovi i senzacionalistički mediji. Šta nudimo deci - to nam se i vraća.
   
      

Loš uticaj televizije

Stotine svetskih istraživanja je potvrdilo da na decu i tinejdžere snažno deluje ono što vide na televiziji i u filmovima. Stručnjaci su procenili da američka deca tokom osnovne škole u proseku vide oko 100.000 scena nasilja u medijima, a najmlađi često preuzimaju već viđeni model ponašanja. Pedijatri i psiholozi tvrde da postoje uverljivi dokazi da gledanje nasilja na televiziji i u filmovima povećava nivo agresivnosti kod dece koja su tome dugo izložena. Deca uče svakog minuta, a uči se iz iskustva. Živa iskustva stvaraju obrasce koje posmatrač može preneti u stvarni život, upozoravaju širom sveta.
      
      
      
   
   
      

Vlast obećala - komisiju

Slobodan Vuksanović, ministar prosvete i sporta, organizovao je pre mesec dana sastanak sa direktorima škola u Beogradu povodom bezbednosti učenika. Vladimir Vučković, predsednik aktiva škola u opštini Novi Beograd, kaže da je sa ministrom dogovoreno da se u svakoj opštini formira komisija koja će razmotriti bezbednosnu situaciju.
- U opštini Novi Beograd formiran je tim od sedam članova koji tek treba da počne da radi. U ovoj komisiji su i direktori škola koji najbolje znaju kakvi su učenici, da li postoji rivalitet među školama i kakva je okolina. Oni će sastaviti izveštaj, a zatim će škole, Ministarstvo za prosvetu, policija i Centar za socijalni rad učestovati u rešavanju problema, objašnjava Vučković.
      
      
      
   

T. Kaluđerović
M. Jakovljević