Сребреница - перфидне лажи и истина Није објављено ратно стање,али Србија и српски народ су протеклих 17 година у рату. То није класичан рат,реч је о медијском рату , извртања истине и сатанизације једног старог европског народа - Срба. Случај Сребреница је један од видова пропагандне и безскруполозне борбе , против правде и истине. Намера да се подручију мезарје Поточара,иначе родног места злогласног ратног господара Сребренице,Насера Орића,који је почашћен за своја зверства и злодела срамном пресудом квази суда у Хагу, додели посебан статус и тиме издвоји из Републике Српске, је још један у низу напада на Српство и достојанство српског народа. Очигледно да им није довољно што су преко Горажда допрли скоро до тромеђе Црне Горе, Републике Српске и Србије,и тиме повезали зелену-исламску трансверзалу Босна и Херцеговина-"Санџак"-Косово и Метохија, иначе пут шверца дроге и тероризма.Сребреница је место које је географски ближе Ваљеву и Ужицу него Тузли и Зеници. Градовима из којих су у протеклим деведесетим исламски фундаменталисти и фанатици, међу којима је било и муџахедина,харали и уништавали све што је српско и хришћанско. Сетимо се само јединица : АНСРА, одред мученика, Катаеб ал мунимин и Ел Муџахедин, формација које су биле састављене од небосанског(словенског) људства,већ од арапа,суданаца,светих ратника џихада из Пакистана,Авганистана,Саудиске Арабие,... Иза којих је остајао само ужас,пепео и смрт.У Сребреничком крају српска насеља : Бањевићи, Витковићи,Бачићи,Опавдићи,Шиљковићи,Магашићи,Сикирићи,Станковићи,Ратковићи,Бољевићи, Крњићи,Радошевићи,Милићи,Чићевци,Кравица,Братунац,Скелани,Жабаковица и многа друга места српска која су разорена и попаљена уз покличе : "АЛАХ ЕКБЕР !" Наставак тога је психолошки притисак који се ствара глобалним обманама и капиталним дезинформацијама западних медија,који хладнокрвно узимају што им је потребно макар то било и не тачно.Вођени глађу за новим вестима које ће да прекину све друге и да што вишепосраме храбри и часни српски народ. Све гнусне неистине се огледају у оптужници Ричарда Џ. Голдстона тужиоца међународног кривичног суда за бившу Југославију,подигнутом давне 1995. 14. Новембра, која у 20 тачака оптужује војни и политички врх Републике Српске за геноцид,злочине против човечности, кршење закона или обичаја рата. Планетарна лаж се кроји перфидном модификацијом термина и играњем речима "геноцид" и "етничко чишћење". Хашки лажни трибунал је 21.јула 1995. отворио истрагу о Сребреници,и судија тог казамата египћанин Фуад Ријад је својом изјавом од 3.јула1996. исказао непристрасност у поступку осуђујући унапред за све Србе. Братунац,Поточари,Кравице,Нова Касаба,Церска,Коњевић Поље,Каракај и Пилице су поред многих других трагична места страдања у протеклом рату. С тим што се над њима врши нови злочин, политизујући их.Планетарне обмане и глобалне лажи запада о Србима, и намерним дезинформисањем како светске,тако и домаће јавности о дешавањима у Сребреници су само увод у стварање вештачког спомен обележја муслиманима,пошто "геноцидни" Срби,већ имају више споменика истинитог сртадања, где су се збили прави гнусни злочини муслимана над Србима- Козара и усташа над Србима-Јасеновац. Само постојање масовних гробница објашњено је хигијенским разлозима,с обзиром да су у њих сахрањени војници пали у борбама. Тако да форсирање приче о "геноциду" је само део кампање која се води против нас Срба с циљем наметања осећања кривице целом српском народу,што даље води к рушењу националног духа и даљег понирања у духовном и моралном смислу. Како би они(запад) могли несметано да наставе оно што нису могли војно да учине,а то је укидање Републике Српске и отимање Косова и Метохије из састава Србије. Супротност томе су плакати подршке српском генералу Ратку Младићу који се често срећу по Србији,као и слободна прича о истини,која се све више чује.А то је да су од 5.7. до 11.7.1995. у Сребреници трајале борбе за ослобођење,а не вршени какви плански злочини. Појединачних је вероватно било злочина,пошто су снаге Насера Орића до ослобођења тог краја поклали и побили преко 3000 Срба у тој околини,и то на највеће православне празнике. Ти испади из освете српских војника су за осуду,али је срамно и нечасно лицитирање броја погинулих муслимана који се креће од 2 до 9 хиљада,а ексхумираних је знатно мање, и злонамерно покопавање муслимана из других крајева на сребреничком гробљу, како би што више подигли број сахрањених,чак и оних који су умрли природном смрћу. Ни су Срби злочиначки народ,ослобађена је била Сребреница и у 1. српском устанку,па није било систематских ликвидација,ни ту ни другде. Али је зато било од стране Аустро-Угарске и Ватикана планско насељавање мухамеданаца уз Дрину,управо како би били брана и отежали сједињење Срба с обе стране Дрине. Данас исти ти центри моћи покушавају да расцепе и поделе српски народ правосназним пресудама својих ад хок трибунала. И ако сложеност међуљудских односа тог региона крај Дрине је уочтљив и у Андрићевом делу "На Дрини Ћуприја",док је српски поглед на то питање исказан још у Начертанију-програму спољне и националне политике Србије на концу 1844.године у делу о:"политики Србије у смотренију Босне,Ерцеговине,Црне Горе и Сјеверне Албаније",а све у духу народног мира и заједничког живота Срба и муслимана.Управо то заједништво желе да наруше западни политичари,преко својих марионета,који од једног парастоса праве циркуси медијски спектакл,а други парастос два дана касније би најрадије забранили,с обзиром да на медијску блокаду и мрак другог парастоса улажу више него кад од првог праве медијску сензацију. Зато је ово борба за правду и истину,да неко чује исповест и српских мајки из Сребренице. Уверио сам се лично,да је могућ нормалан живот Срба и муслимана,као и у другим крајевима српских земаља, где живе заједно Срби и њихове несрпске комшије,све док им западни моћници не убаце семе раздора и неслоге и поцепају кућни мир по етничким или верским шавовима.