Mars mira :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Srebrenica: Marš mira

10. jul 2008. | 01:08 -> 16:36 | Izvor: B92, FoNet, Beta

Srebrenica, Strazbur, Hag, Beograd -- U Maršu mira od Tuzle do Memorijalnog centra Potočari, povodom genocida u Srebrenici, ove godine prvi put učestvuju i ljudi iz Srbije.

Memorijalni centar Potočari (FoNet)
Sutra se navršava 13 godina od masakra nad Muslimanima u Srebrenici. U memorijalnom centru Potočari biće održana komemoracija žrtvama, a danas, dan ranije, godišnica se obeležava i u Beogradu. Nevladine organizacije Srbije tim povodom organizovale su okrugli sto.

Aktivistkinja nevladine organizacije "Žene u crnom" Milica Tomić rekla je da je, osim nje, iz Srbije krenuo još jedan muškarac, i da je to prvi put da neko iz Srbije učestvuje u Maršu, putem kojim su pre 13 godina ljudi bežali pokušavajući da se spasu genocida.

Tomićeva je rekla da se Marš organizuje četvrti put i da maršira oko 2.500 ljudi iz bivše Jugoslavije i iz nekih drugih evropskih zemlja, koji time odaju poštu ubijenima 1995. godine. Marš, kako je rekla, organizuju ljudi koju su, bežeći kroz šume, uspeli da se spasu.

MUP snima skup

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da će video-kamerama snimati skup u Beogradu koji organizuju "Žene u crnom".

Kako se navodi u saopštenju, pripadnici MUP-a snimaće video-kamerama i fotografisaće učesnike tog događaja, najavljenog za 20:30 na Trgu Republike, jer postoji opasnost da na skupu može doći do ugrožavanja života i zdravlja ljudi ili imovine.

"Krenuli smo u ponedeljak i trenutno smo na pola puta između Srebrenice i Tuzle u mestu Grbići, a 10. jula uveče ćemo stići u Memorijalni centar u Potočare", kazala je ona.

Ona navodi i da će učesnici Marša u petak prisustvovati sahrani posmrtnih ostataka 307 žrtava identifikovanih u međuvremenu. Do sada je u Potočarima sahranjeno 2.907 ubijenih.

U Srebrenici je u julu 1995. godine ubijeno više od 8.000 Bošnjaka, a Međunarodni sud pravde u Hagu prošle godine doneo je presudu prema kojoj su vojne snage Republike Srpske počinile genocid.

"Pojedinačno sagledati svaku od žrtava"

Da bi se shvatile razmere zločina u Srebrenici treba govoriti o svakoj od žrtava pojedinačno, a ne kao samo jednom od brojeva, poručili su učesnici skupa "Srebrenica: Solidarnost i odgovornost" povodom 13. godišnjice od zločina u tom gradu.

Organizatori skupa - "Žene u crnom", "Inicijativa mladih", "Helsinški odbor za ljudska prava" i "Komitet pravnika za ljudska prava" - istakli su da je "potrebno Srebrenicu približiti građanima Srbije da bi se realizovala pravda".

Aktivistkinja Helsinškog odbora za ljudska prava Jelena Mirkov smatra da nisu samo državni organi odgovorni. “Da poručimo mladima u Srbiji da dođu da vide kako se živi u Srebrenici, jer nije dovoljno samo na jedan dan doći i proći", kaže ona.

"Čak je jedan mladić iz Srebrenice rekao da ima osećaj da živi u muzeju, jer svi dolaze da vide kako to izgleda i niko ne ulazi dublje u suštinu stvari“, kaže ona.

I glumica Mirjana Karanović, koja je igrala glavnu ulogu u filmu “Grbavica”, koji se bavio pitanjem ratnih zločina, podržava ovu akciju. Ona kaže da neće biti napretka sve dok žrtve budu poistovećivane sa društvenim i političkim ciljevima i dok se o njima bude govorilo u brojkama.

"Najpotresnije je kada shvatite... šta to znači izgubiti celu svoju porodicu. Ja sam godinama u kontaktu sa porodicama u Bosni i sve dok nisam počela sa njima da govorim, nisam mogla do kraja da shvatim kolike su razmere bile tog rata i Srebrenica je simbol jednog velikog stradanja ljudi koji nisu imali snage da se brane", rekla je ona.

"Srbija ne radi dovoljno"

Međunarodni sud pravde u februaru 2007. nije osudio Srbiju za genocid u Srebrenici, ali je smatra odgovornom jer ga nije sprečila. Država Srbija nije ništa učinila kako bi se ratni zločinci uhapsili, kaže član Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević.

“Nismo došli do one tačke kada država preuzima ulogu koju bi trebalo da ima, a to je da se zločini utvrde, da prestane sa pravdanjem zločina, da se konačno predaju najtraženija lica sa poternica - Karadžić i Mladić", kaže on.

"Govori se o saradnji sa Hagom koja će se završiti onoga trenutka kada se ova dva zločinca predaju. Ne, saradnja tu počinje. Ja znam da je jako teško sa stanovišta države da se pročisti, jer ti ljudi još uvek čine institucije, još uvek su na položajima“, kaže Antonijević.

"Jučerašnja izjava ministarke pravde dala mi je nadu da će se država time baviti, da je država ipak shvatila da je došao taj trenutak dosta godina kasnije, znači, država veoma kasno shvata da se na tome mora raditi", kaže on.

"To su pojedinci koje moramo podržati, ali moraju postojati i tražiti pojedinci i u drugim institucijama koji će to raditi, i u BIA i u policiji i u VBA i u samoj vojsci", kaže on.

Dejvis: Uhapsiti Mladića i Karadžića

Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis poručio je danas da je uvreda za žrtve Srebrenice i njihove porodice što su najodgovorniji za taj zločin, Ratko Mladić i Radovan Karažić, i dalje na slobodi.

"To je uvreda sećanju na žrtve, prepreka pomirenju i sramota za one koji nisu učinili sve što su mogli i što je trebalo da urade. Privedite Ratka Mladića i Radovana Karadžića pravdi", naveo je Dejvis u pisanoj izjavi.

"Sutra će majke, žene, ćerke i sestre sahraniti 300 tela svojih voljenih, ubijenih u genocidu pre 13 godina. Ovo isplanirano masovno ubistvo hiljade dečaka i muškaraca svih doba, ostaće zauvek zapisano u kolektivnom sećanju Evrope", naveo je Dejvis.

Okružni sud u Hagu nenadležan

Okružni sud u Hagu danas se proglasio nenadležnim za civilnu tužbu protiv Ujedinjenih nacija koju su podneli preživeli i članovi porodica žrtava genocida u Srebrenici.

Majke Srebrenice tražile su odštetu zbog toga što holandski vojnici u sastavu UN nisu sprečili snage bosanskih Srba da ubiju 8.000 Bošnjaka, muškaraca i dečaka, iako je Srebrenica bila zaštićena zona UN, preneo je Radio "Slobodna Evropa".