Kraljevina Maroko razdvojena je od evropskog kopna samo 15 km širokim Gibraltarskim moreuzom. To je veoma zanimljiva zemlja, sa mnogobrojnim prirodnim i društvenim kontrastima. U istim granicama su plodne ravnice sa preko 4.000 m, visoki vrhovi Atlasa i zelene oaze usred nepregledne Sahare. Teritoriju Maroka čini 3.000 km atlantskih i preko 500 km mediteranskih obala kao i čudesni predeli na obroncima Srednjeg Atlasa, koji podsećaju na alpske pejzaže po kojima Maroko nazivaju „afrička Švajcarska“.

Na čelu države nalazi se kralj Mohamed VI, naslednik slavne Alavitske dinastije, koja vlada više od 350 godina. Spoj moderne i tradicionalne vladavine čini da je danas Maroko napredna zemlja u svakom pogledu. Pri pomenu Kazablanke u svakom čoveku sa ovih prostora bude se romantična sećanja na istoimeni film nezaboravnih Hamfrija Bogarta i Ingrid Bergman. Danas je to veliki, užurbani grad, savremena luka i najjači ekonomski centar Maroka. Pored Kazablanke, drevni gradovi poput Rabata, Fesa, Meknesa, Marakeša i drugih, svedoci su razvoja ove zemlje i bogatog kulturnog nasleđa.

Klima Maroka je raznolika, veliki gradovi su u zoni atlantske i mediteranske klime, sa dugim i toplim letima i blagim zimama. Divan je prizor u jesen kada prilazite Marakešu, gore u visovima Atlasa beli se sneg, a u podnožju je temperatura od 20 do 25 stepeni u toku dana. Maroko je značajan poljoprivredni proizvođač, kao i veliki proizvođač u ribarstvu. Ipak najveće prirodne resurse čini proizvodnja fosfata (prvi su u svetu) i antimona (u tome je Marokodrugi u svetu). Zanatstvo je posebnost Maroka. Ova zemlja divnih i gostoljubivih ljudi (dve trećine ih je arapskog porekla, a jedna berberskog), ekspanzivno razvija turizam koji u poslednjih pet godina dobija značajno mesto u privredi.

Nagli prelazak iz Evrope u Afriku ipak je izvestan kulturološki šok, pre svega ako postoji želja da se upozna istinski Maroko, a ne onaj koji je našminkan za turiste. Iako se u muslimanskom Maroku jasno osećaju uticaji Zapadne Evrope, duboki temelj društva postavljen je bitno drukčije, što rezultira osećajem da gotovo ništa u toj zemlji ne može biti mereno prema našim civilizacijskim standardima. Ako se napravi veliki krug po toj uzbudljivoj zemlji, i obiđu ne samo standardne turističke destinacije poput kraljevskih gradova Fesa, Meknesa, Marekeša, Kazablanke, glavnog grada Rabata i ruševine antičkog Volubilisa, već se krene u unutrašnjost zemlje – Maroko fascinira. Za taj poduhvat potrebno je preći Atlasku visoravan, koja je visoka četiri hiljade metara. Lokalni običaji, način života i shvatanja, najbolje se saznaju u kontaktima sa domaćim stanovništvom. U unutrašnjosti Maroka posebno je uzbudljivo posmatrati peščane dine Sahare u trenucima kad se sunce diže iznad horizonta. Za razliku od velikih urbanih naselja, upravo su zabite ruralne sredine Maroka, bez mnogo turista, neuporedivo zanimljivije, jer je tamo grotlo autentičnog života i vekovima nepromenjiv muzej ljudi. Da biste došli u ta područja, mora se krenuti iz Marakeša prema najvišim vrhovima. Put se posle pređenih 200 kilometara po ravnici naglo sužava i vijuga na visini koja premašuje 2.000 metara. Tada počinju beskrajna bespuća gde nema šuma već prevladavaju crvenkaste nijanse golih obronaka planina. U takvom ambijentu nikle su kućice izgrađene od blata i slame kao u prastara vremena. Iza planinskih zaklona povremeno će vas presresti poneki brkajlija mašući paketićima uz povike „Marihuana! Hašiš!“ U toj divljini može se skrenuti sa glavnog puta i ući u selo (ksar) Ait Ben-Hadu, potpuno sačuvano od bilo kakvih kulturoloških zahvata novijeg doba. Ta naseobina odnedavno je na Uneskovoj listi svetske baštine, i najupečatljiviji je doživljaj autentičnog mesta u Maroku. Zbog toga ne čudi činjenica da je baš u njemu snimljen film Isus iz Nazareta. Stanovništvo čine uglavnom Berberi, no lingva franka, arapski i francuski jezik, služi im da potpuno otvoreno govore o sebi i životu u tim krajevima. Tu se može saznati da se muška i ženska deca već sa četrnaest godina razdvajaju, a brakovi se sklapaju, isključivo prema želji roditelja, samo nekoliko godina kasnije. Žene se bave isključivo kućnom radinošću i prave su umetnice u izradi tepiha najvažnijom zanatskom delatnošću.

Doživljaj mistično bajkovitih priča koje utkane u drevne šare tepiha govore o željama i nadanjima tamošnjih žena, kao i opis brojnih berberskih običaja upotpunjuje izvorna muzika koja je kombinacija ritma afričkih bubnjeva i pevanja u deliričnom zanosu neobuzdanih emocija. Posle obilaska ovih ruralnih sredina povratak u urbani prostor gradova deluje kao obrnuti šok povratka u civilizaciju. Objektivno gledajući, najvrednije su u Maroku medine, stari delovi gradova Fesa, Meknesa i Marakeša, pa su ta mesta i najposećenija, jer je reč o svetskom kulturnom blagu neprocenjive vrednosti. Šetnja medinom je povratak u živost srednjovekovne tržnice i još uvek živih starih zanata čiji su proizvodi predmet trgovine i obaveznog cenkanja oko kupovine robe. Ti uzani lavirinti neodoljivih bazara filigrana, kože, kristala, nakita, zlata, srebra, hrane neobičnog ukusa, voća, povrća, ribe svih vrsta, morskih plodova, slatkiša i neizmernog obilja začina, služe istoj svrsi kao i vekovima unazad – prodati i zaraditi. Upravo ti lavirinti zanimljiva su prepreka turistima jer su potpuno nepravilni i krivudavi, a prostiru se na površini velikoj gotovo kao pola grada. Glavne se ulice ni po čemu ne razlikuju od sporednih niti postoje njihovi nazivi kao mogućnost orijentacije pa je vrlo velika verovatnoća da se čovek kreće ukrug. Ipak, postoji jedna preporučena taktika uspešnog i brzog izlaska iz lavirinta. Treba samo slediti brze tokove masa ljudi. Tamo gde ih ima najviše u pokretu obično postoji i prolaz.

U pojedinim muzejima i muslimanskim medresama moguće je videti prekrasne dekoracije enterijera tipične za muslimansku kulturu. Neopisiv je sklad, živost i lepota tih prostora. Tu su impozantna pročelja, lepe šarene fontane i vrtovi. Gradovi poput Kazablanke i Rabata moderna su sedišta ali sa obiljem kulturno istorijskih spomenika. Džamija Hasana II u Kazablanci impresivna je ne samo zbog svoje neosporne lepote i činjenice da je to jedan od najvećih religijskih objekata na celoj zemaljskoj kugli, već i zbog toga što mnogo govori o društvenom uređenju, budući da je na njenu gradnju utrošeno šeststo miliona dolara. Trg Muhameda V i Ujedinjenih nacija, rezidencijalna četvrt Anfa, centralna pijaca oko koje su zgrade stare Kazablanke, biser su ovog egzotičnog grada.

Značajnu kulturno-istorijsku baštinu u Rabatu čine velelepni trgovi i parkovi urađeni u evropskom stilu kao i mehuar, kraljevska palata, tipična za zemlje Magreba, te mauzolej Muhameda V i stara kapija Bab Ruah. Rabat je udaljen od Volubilisa 160 km gde se nalazi najznačajniji rimski lokalitet u Maroku. Zatim sledi put dalje do Meknesa (Volubilis–Meknes 50 km) koga zovu još i „Versaj Maroka“. Grad je u XVII veku utvrdio i ukrasio vladar Mulaj Ismail.

Prostrani trg El Hedim, kapija Bab Mansur, najlepša kapija Maroka, zaštitni su znak ovog Carskog grada. Sledeća važna tačka turističkog itinerera je carski grad Fes (Meknes–Fes 60 km) najstariji carski grad u Maroku. Dugo je Fes, grad koji je 808. godine osnovao Idris II. bio duhovni, ekonomski i kulturni centar islamskog sveta. Kulturni i verski spomenici – medrese i džamije, svedoci su uspona Fesa i njegove prošlosti. Medina, zapravo stari Fes, opasan zidinama, i danas kao i vekovima pre, živi istim životom, sačuvani su stari zanati i veštine pa se kao da industrija ne postoji, tu koža još štavi ručno, zanimljivo je videti radnike kako u kamenim koritima gaze kožu radi omekšavanja. Poslednja destinacija u nizu je Marakeš (Fes–Marakeš oko 500 km). Celodnevno putovanje do Marakeša, sa zadržavanjem u Beni Melalu na 625 m nadmorske visine u samom srcu Srednjeg Atlasa poseban je doživljaj lepote. Pogled sa stare tvrđave iznad grada, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Odmor i zadržavanje u Ifranu, mestu na obroncima Srednjeg Atlasa, podrazumeva razgledanje „bisera juga“ ili još popularnije „crvenog grada“. Velika džamija sa minaretom visokim 70 m, kutubija iz XII veka, grobnice Seadita, vrtovi i bazeni Menara, palata i vrtovi Bahija i El Badi melem su za oko i dušu.

Poseta marakeškom suku, uživanje u večernjem prizoru na trgu Džama el Fna na kome se svaki dan ponavljaju čudesni prizori gutača vatre, proricanja, čitanje priča i usmeno prenošenje vesti, kao da radio i televizija i ne postoje, te bezbroj drugih događaja koji vas zadivljuju, upućuju vas da se zapitate zar ovako nešto još postoji. Da, sve je to Maroko a putovanje u tu zemlju pruža veliko lično zadovoljstvo i neizmerno obogaćuje životno iskustvo.


Izvor: B92