Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

Registracijom prihvatate pravila foruma.
ConQUIZtador
banner
Trenutno vreme je: 20. Dec 2014, 01:08:24
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Marko Tulije Ciceron  (Pročitano 3173 puta)
10. Apr 2009, 22:51:05
Poznata licnost


Zodijak Sagittarius
Pol Muškarac
Poruke 3658
OS
Windows XP
Browser
Opera 10.00
Marko Tulije Ciceron (Marcus Tullius Cicero, 3. januar 106 — 7. decembar 43. pre Hrista), rimski državnik, književnik i rhetor.

Rodio se van Rima, na zemljištu Volska, u Arpinu (Arpinum), gde i popular Marije. Njegovo prezime, Tullius, nije latinsko nego etrursko. Ciceron je bio čovek iz „viteškog reda" (ordo equestris). U rodnom Arpinu njegova porodica, Tullii, bila je povezana sa drugim uglednim porodicama ove niže aristokratije kojoj su pripadali i Marii. Kada se rodio Ciceron vlast njegova dede, koji je upravljao celim imanjem i porodicom, još je bila neokrnjena. Veliki unuk opisao je ovog starca, pa znamo da je ovaj domaćin (pater familias), slično Starome Katonu, pružao otpor tuđinskom, grčkom uticaju. Prema rečima Ciceronova dede, za italske domoroce vredi isto što i za sirijske robove koji se kupuju po pijacama — što bolje znaju grčki, to manje i valjaju. Kao što će nekoliko decenija docnije Horatijev otac voditi brigu o školovanju i napredovanju svoga sina, tako i Ciceronov otac dečacima Marku i Kvintu obezbeđuje najbolje obrazovanje. Preselio se sa njima u Rim. Znao je da plaćeni vaspitači — robovi ili oslobođenici — nisu više dovoljni učitelji. Sinove uvodi u kuće uglednih aristokrata rimskih, u ekskluzivne „salone" gde dišu vazduh visoke kulture i visoke rimske politike. Brine se o Ciceronovu obrazovanju Marko Kras, poznati političar i besednik (konzul 95. p. n. e.). Najznačajniji je za Ciceronovo obrazovanje bio Mukije Skajvola (Mucius Scaevola, konzul 117. p. n. e.), poznati pravni stručnjak. Ciceron se sprijateljio c Atikom, koji će celoga života ostati njegov najbliži prijatelj. Atik je Cicerona druga vodio na predavanja filozofa Fedra, glavara epikurovske škole u Rimu. Ali je Ciceron više cenio predavanja akademičara Filona iz Larise, a od 87. p. n. e. u kući Ciceronova oca boravi i stoičar Diodot koji je umro oko 60. p. n. e., pošto je Cicerona odredio za svoga naslednika. Kao dečak slušao je Ciceron i velike rimske besednike Marka Antonija i Lucija Krasa, a u devetnaestoj godini sluša u Rimu i predavanja Apolonija Molona, poznatog grčkog profesora retorike koji je imao uglednu besedničku školu na ostrvu Rodu.

U rimskom društvu bio je skorojević (homo novus) koji je svojim trudom izbio u prve redove rimskih državnika poslednjih dana Republike, Dobio je počasnu titulu „otac otadžbine" (pater patriae) kada je godine 63. p. n. e. suzbio Katilinin pokret. Činovničku karijeru (cursus honorum) pretrčao je uvek suo anno — svaku je službu dobijao sa najmanjim brojem propisanih godina. To dokazuje ne samo njegovu umešnost nego i njegovu upornost. Ova druga osobina odlikuje ga i kao književnog radnika. Nije ga napuštala ni u poslednjim godinama života kada je svojim Filipikama ustao protiv svemoćnog Marka Antonija. Bio častoljubiv i veoma ponosan na svoje uspehe, ali je za to imao dovoljno razloga. Njegov lični protivnik Salustije, i sam odličan stilista, nije ga priznavao za najrečitijeg Rimljanina. Tu je ocenu istoričar Salustije, dao Katonu Starijem ali je Ciceronova besednička slava daleko nadmašila Katonovu, a Ciceronova proza ostala je kroz vekove najuticajniji uzor za evropske književnike.

Imao je već dvadeset i pet godina kada je 81. p. n. e., pošto su aristokrati sa Sulom pobedili, počeo svoju advokatsku karijeru. Počeo je tu karijeru uspešno, ali se posle dve godine već morao povući „sa zdravstvenih razloga", a možda više stoga što se svojom odbranom Seksta Roskija (80. p. n. e.) zamerio Suli. Opet se dugo i temeljito Ciceronovo obrazovanje nastavlja. Putuje na grčki Istok. U Atini Ciceron, koji je već 88. p. n. e. slušao u Rimu akademičara Filona iz Larise, odlazi sada na predavanja akademičara Antioha iz Askalona.

Iz filozofske škole prelazi u retorsku, iz Atine na Rod gde sluša slavnog profesora besedništva Molona. Vraća u Rim i započinje stvarno svoju karijeru, sa dvadeset i devet godina - veoma kasno za rimske prilike, ali još uvek na vreme da svaki javni položaj stekne suo anno, u najnižoj određenoj godini života.

Ciceron prevazilazi obrazovanjem rimske političare i aristokrate prvog reda. Ali pored sveg zanimanja za teorijska pitanja i naučnu problematiku, Ciceron je Rimljanin, stran dubokoj i upornoj potrazi za istinom i saznanjima koja odlikuje stare grčke filozofe, dajući pravac i sadržinu celom njihovom životu. Bio je takmac uglednih Rimljana za koje je besedništvo bilo oruđe političke borbe, a filozofija i književnost ukras i razonoda kultivisanog domaćeg života.

Godine 47. p. n. e. razvodi se od svoje žene Terentije c kojom je decenije proveo u braku, ali se nije najbolje sa njom slagao već nekih desetak godina. Najteži udarac bila je za čoveka Cicerona 45. godine smrt njegove kćeri Tulije, kojoj je u tim godinama sve veće osame bio veoma blizak. Sada, šezdesetogodišnjak upućen na mali broj prijatelja, traži kao čovek utehu u filozofiji. Sastavlja na brzinu filozofske spise — upola kompilacje — o ljudskoj sreći i sudbini, o prijateljstvu i starosti, o moralnim obavezama i teološkim pitanjima. Ne zaboravlja na svoje političke ideale. Iz ovog je perioda i pohvala republikanca Katona Utičkog, koji je 46. p. n. e. izvršio samoubistvo, spis Katon (Cato) na koji je Cezar odgovorio svojim Anti-Katonom vrlo obzirno prema Ciceronu, ali tim manje prema Katonu.

Ubijen 7. decembra 43. godine st. e.


Pravnička i državnička karijera

Ciceron je godine 75. st. e. kvestor, 69. edil, 66. pretor i 63. konzul. Tada, na vrhuncu, savladava Katilinin pokret i dobija najviša priznanja i počasti. Uspeh je bio vanredan, a Ciceron, skorojević među senatorima, političar relativno kratkog staža, prirodno je sklon da sva svoja dela vidi u još većem sjaju no što su ga ona već imala. Dosađuje svetu svojim hvalisanjem. Traži od grčkog pesnika Likinija Arhije, koji je u pesmama proslavljao po porudžbini ugledne rimske porodice, da opeva i njegov konzulat. Kako Arhija, punih ruku posla, ne može da se odmah prihvati toga zadatka, Ciceron sedne i sam sastavlja spev O svome konzulatu (De consulatu suo, 3. knj.) koji je izgubljen. Godine u javnoj službi, godine uspona, nisu ostavljale Ciceronu vremena za književni rad, sem besedničkog. Već pre no što je krenuo na Istok počeo je, da se takmiči sa najuglednijim i najslavnijim besednikom tadanjih rimskih sudnica, sa azijancem Kvintom Hortensijem Hortalom. Ciceron i nešto stariji Hortensije merili su svoje snage u nekoliko velikih procesa zastupajući protivničke strane, a ponekad i sarađujući. Malo pomalo Ciceron je za nekih deset godina uspeo da nadmaši slavu svoga suparnika i da postane prvi rimski besednik. Razlog svakako treba tražiti ne samo u talentu, kojim je nesumnjivo raspolagao i Hortensije, već pre svega u širokom obrazovanju Ciceronovu koje mu je otvaralo nove mogućnosti u izlaganju, kako i sam kazuje.

Brzo se uspeo skorojević Ciceron do konzulata i slave. Ali uskoro počinje u Ciceronovu životu pad. Političke prilike se menjaju a Ciceron, koji se nije odlikovao nekim uvek doslednim stavom ili političkim idealizmom, nalazi se mahom na onoj strani koja je osuđena na propast. Ciceron je 5. decembra 63. godine pogubio pristalice Katilinine. Godine 59. st.e. povukao se iz javnog života i bio je uskoro žrtva izmenjene političke situacije. Početkom 58. st. e. donet je zakon po kome je morao da ode u progonstvo u Solun i Drač (Dyrrachium) ali, već mu je 57. g. dozvoljeno da se vrati u Rim. Ciceronovo mračno i potišteno raspoloženje pretvorilo se u oduševljeno trijumfovanje. Njegova brata Kvinta poslao je Pompej kao svoga legata na Sardiniju, a sam se Ciceron prihvatio advokatskog posla. Pokušavao je da nanovo stekne svoj politički ugled i ulogu. Sarađivao je sa senatskim opozicionarima protiv agrarnog zakona koji je proturio Cezar. Ali Cezar je smesta intervenisao i Ciceronu je stavljeno do znanja gde mu je pravo mesto i da ima da se povinuje. Sada je Ciceron najzad shvatio svoj položaj. Hvali Cezara u govorima i povlači se iz redova političkih boraca. Započinje velika književna dela, pažljivo rađena nekih pet godina, od 55.—52. st. e., dela O besedniku, O državi i O zakonima. Sva su ona vezana za politiku i filozofiju, izvan su političke borbe i u području teorije, pa opet izraz političkog mislioca Cicerona. Kao prokonzul odlazi u maloazijsku provinciju Kilikiju gde boravi od leta 51. do leta 50. g. stare ere.

U Rimu je nastala nova promena — izbio je sukob između Cezara i Pompeja, vođe senatske stranke. Ciceron, koji se već jednom opekao, dugo se koleba na koju bi se stranu okrenuo. Godine 49. najzad odlazi u Pompejev tabor u Drač. Tako se priključio formalno Pompeju, ali za njegovu stranku nije činio ništa. Posle poraza Pompejeva kod Farsala otputovao je Ciceron u Brundisij, na teritoriju Cezarovu. Cezar je posle pobede kod Farsala nastavio rat u Egiptu i Maloj Aziji. U teškoj neizvesnosti Ciceron je očekivao njegov povratak punih godinu dana. Ali i ovo vreme neaktivnosti, ne samo političke nego i besedničke, koristio je književnik Ciceron. Kada se Cezar vratio sa Istoka, pošao mu je Ciceron u susret, da ga pozdravi, ali sa zebnjom. Kajsar ga je primio c puno pažnje. Bio je to jedan izraz Cezarove programske blagosti (clementia Caesaris) prema bezopasnim političkim neprijateljima. Otada Ciceron živi mirno i prilično povučeno u Rimu. Retko dolazi u Senat, a još ređe drži besede — njih nekoliko pred Cezarom. To doba političke neaktivnosti od 47—45. st. e., kada se mnogo druži sa Varonom i, naročito, sa Brutom, opet je vreme književne produktivnosti kao i ono od 55—52. g.

I još će jednom, sada doista poslednji put, Ciceron učestvovati u političkoj borbi. Posle pogibije Cezarove ponovo stupa na političku pozornicu kao protivnik Antonijev i sastavlja svoje Filipike. Imao je šezdeset i dve godine kada je sa velikom žestinom, ali podjednako kolebljivo kao i ranije, zaigrao igru u kojoj je već jednom izgubio. Između Oktavijana i Antonija, kao nekada između Pompeja i Cezara, Ciceron će opet izgubiti kada se protivnici udruže. Borba je bila kratka. Oktavijan i Antonije stvaraju sa Lepidom drugi trijumvirat. Cicerona proskribuju. On napušta Rim, koleba se neodlučan, bi li pobegao u Grčku. 7. decembra 43. godine st. e. uhvatili su ga i ubili.

Književni rad

Već u ranoj mladosti Cikeron započinje svoj književni rad. Sastavljao je pesme i preveo je u metru originala astronomski spev Aratov Nebeske pojave. Tada je preveo i Ksenofontov spis O ekonomiji. Tako Cikeron, koji nije imao nikakih sposobnosti za ratnika i vojskovođu, dobiva ono obrazovanje koje će ga osposobiti za advokatsku i političku karijeru, a u isto vreme razvija se u njemu i sklonost ka razmišljanju i teoretisanju koju svakako duguje dobrim delom helenskom uticaju. Ta sklonost očigledna je već u nedovršenom delu o retorici poznatom pod imenom O iznalaženju tema, delu koje je sastavio kao dvadesetogodišnjak. Cikeron se baš naročito zanima teorijom i naučnom problematikom. Već u tome ranom delu Cikeron gleda da savlada i sredi materijal koji obrađuje, povodeći se pritom za grčkim teoretičarem Hermagorom. To je prvi izraz one potrebe Cikerona za helenskim uzorima, školovanog duha za definitivnim uobličavanjem i racionalnim rasporedom, koja će biti celog života osnova njegova umetničkog dara. Ta potreba i sposobnost našla je izraz i u Cikeronovoj klasičnoj prozi i u kompoziciji njegovih govora i dijaloga, u kojima su veliki odseci i snažne mase tako raspoređeni i raščlanjeni da nisu samo jasni i transparentni, već da postaju i snažni nosioci nekog širokog pokreta i poleta koji sa sobom nosi misao besednika i slušaoca.


http://sr.wikipedia.org/

IP sačuvana
social share


http://forum.burek.com/grupa-smak-t514261.20.html
http://forum.burek.com/mangulica-t503738.80.html

Jedan jedini Ronaldo, jedna jedina neponovljiva karijera, igrac koji  je uvek odusevljavao, covek koji je vecito bio uporan ali stavio je tacku na nesto fenomenalno. Neka mu je sa srecom u penziji. =D>
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Poznata licnost


Zodijak Sagittarius
Pol Muškarac
Poruke 3658
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.80
Marko Tulije Ciceron (lat. M. Tullius Cicero; Arpin, 3.1. 106. pne. - Formijan kod Gajete, 7.12. 43. pne.), državnik i najveći rimski govornik.

Život

Iza početnih nauka u Arpinu uči u Rimu (s bratom Kvintom) govorništvo kod Marka Antonija i Lucija Krasa, pravo kod augura Kvinta Mucija Scevole i vrhovnog svećenika Kvinta Mucija Scevole. S Epikurovim mudroslovnim sustavom, kojemu nije sklon, upoznaje ga Fedro, s naukom Akademije, kojoj se najviše priklanja, Filon, a u stoičku ga je filozofiju već u roditeljskoj kući uputio Diodot. Dobro je poznavao staro latinsko, napose epsko i tragično pjesništvo. Dospio je osobno poznavati pjesnika tragedija Lucija Akcija. Jednako dobro poznaje grčki jezik i književnost. Na proučavanje književnosti, čini se, da ga je potaknuo grčki pjesnik Aulo Licinije Arhija, kojega kasnije brani na sudu.


U dobi od dvadeset godina ogleda se u prvim književnim pokušajima, a ujedno nastupa i kao govornik u više privatnih parnica. 79-77. boravi u Grčkoj s bratom Kvintom i prijateljem Titom Pomponijem Atikom. U Ateni sluša akademika Antioha, epikurejca Zenona i ponovno stoika Fedra, a u govorništvu se dotjeruje kod Demetrija. U Aziji se upoznaje s kićenim baroknim azijskim stilom (genus Asiaticum ili amplum), a na Rodu kod Molona s rodskim (genus Rhodium ili medium), koji čini sredinu između jednostavnoga atičkoga (genus Atticum ili tenue) i bujnoga azijskoga. Boravak na Rodu odlučan je za Ciceronov govornički razvitak, jer se tada priklanja rodskom stilu.

Iza povratka u Rim, nastavljajući odvjetničko i govorničko djelovanje na sudu, zalazi u javni život te postaje prvi u svojoj porodici (homo novus) najranije što je moguće (suo anno): 75. kvestor u Lilibeju na Siciliji, a time i senator, 69. kurulski edil, 66. pretor, 63. konzul. U politici pristaje uz konzervativnu senatsku republikansku stranku, pa kao njezin zastupnik za svoga konzulata otkriva urotu Katilininu i protiv zakona kažnjava smrću urotnike na zaključak senata.

Cicerona tada slave kao spasitelja države; ali je ovakvim istupom protiv urotnika navukao na se mržnju pučke stranke, uz koju su iz demagoških razloga Cezar i Kras. Na njihovu ponuku, iza sklopljenoga triumvirata s Pompejem 60., pučki tribun Publije Klodije Pulher potakne narod protiv Cicerona, te on morade ići u progonstvo (58-57.), kod nas obradio Tresić Pavičić u drami "Ciceronovo progonstvo"), a imutak mu bude zaplijenjen.

Kada se vratio, i dalje nepoćudan triumvirima, istupa, doduše, zgodimice na sudu, ali je prisiljen povući se prvi put iz javnoga života, i to vrijeme iskorišćuje za književni rad. 51-50. boravi kao prokonzul u Ciliciji. Iza povratka, u borbi između Cezara i Pompeja (49-48.), poslije dužega oklijevanja pristaje uz Pompeja. Pobjednik Cezar oprašta mu to, pa se Ciceron tada opet povlači u privatni život i daje se po drugi put na življi književni rad. U tom radu traži utjehe i obiteljskim neprilikama. 46. iza tridesetgodišnjega braka s Terencijom, koja mu je rodila kćer Tuliju i sina Marka, dolazi do rastave, a 45. umire kći Tulija. I od druge žene Publilije rastavio se već za godinu dana.

Kad je 15. ožujka 44. ubijen Cezar, odlučnim nastupom protiv Marka Antonija, koji se, nastavljajući politiku Cezarovu, želi nametnuti Rimu za samovladara, postaje Ciceron vođa senata, koji je bio za republiku, a u opoziciji protiv Antonija. Ovaj, sam preslab protiv senata, sklapa 16. studenog 43. s Oktavijanom i Lepidom tzv. drugi triumvirat (triumviri za uređenje države).

Prvo im je djelo proskripcije političkih protivnika. Među proskribiranima je i Ciceron, kojemu već 7. prosinca 43. dadoše odsjeći glavu i desnu ruku, koje su donesene u Rim i izložene na govornici, gdje je on držao prije kratkoga vremena (44-43.) vatrene govore protiv Antonija. I sin mu i brat Kvint postaju žrtve proskripcija. Ciceronova smrt znači politički pad rimske republike (res publica). Vojnički se ona još drži na istoku do bitke kod Filipa (42.), a iza bitke kod Akcija (31.) dolazi konačno cijela država pod vlast jednoga, Oktavijana, i postaje carstvo (imperium).

Književni rad

Na književnom području Ciceron razvija mnogostran rad. Osim sudbenih govora, govorenih na sudu (genus iudiciale), i političkih, govorenih na privatnim i službenim političkim sastancima (genus deliberativum), piše on spise iz teorije o govorništvu (retorski spisi) i proširuje u Rimu grčku filozofiju (filozofski spisi). Od njega je sačuvana i velika zbirka listova (epistolae) iz dopisivanja s rođacima, prijateljima i znancima. Pokušavao je graditi stihove, a zna se, da je bilo njegovih spisa i iz područja povijesti i zemljopisa.

Govori

Ciceronovi govori čine glavni dio njegova književnoga rada. Sačuvano ih je 58. Neki su okrnjeni, od nekih imamo samo odlomke, a izgubilo ih se 48. Već za njegova života izdavane su pojedine skupine govora, a prvo je skupne izdanje poslije Ciceronove smrti izdao njegov najprije rob, pa kasnije (od 54. ili 53.) slobodnjak i prijatelj Marko Tulije Tiron, osnivač stenografije (notae Tironianae).

86-62. pne.

Ciceronovo govorničko djelovanje počinje oko 86., ali je prvi sačuvani govor Pro P. Quindio iz 81., kojim u privatnoj građanskoj parnici (causa privata) brani na sudu Publija Kvinkcija. Kriminalna je parnica, u kojoj Ciceron brani odličnim govorom Pro Sexto Roscio Amerino (80.) klijenta Seksta Roscija iz Amerije od optužbe, da je ubio oca, ne bi li se tobože domogao njegova imutka. Parnica je imala donekle i političku pozadinu, jer je jedan od tužitelja bio Hrizogon, ljubimac tada svemoćnoga diktatora Sule (umro 78.).

70. pne. piše sedam govora protiv Gaja Vera (In C. Verrem), zastupajući kao tužitelj Sicilijance. Govorio je samo dva, jer je Ver već na prvoj parnici uvidio nemogućnost obrane i pošao u progonstvo. Govori su vrelo prvoga reda za proučavanje rimskoga prava i starina. Manje su važni govori toga vremena Pro M. Tuilio, Pro M. Fonteio, Pro A. Caecina i Pro Q. Roscio comoedo.

Prvi je politički (državni) Ciceronov govor De imperio Crt. Pompei sive pro lege Manilia, koji je govorio kao pretor (66-) u zakonodavnoj skupštini (comitia). Pučki tribun Gaj Manilije stavlja prijedlog da se. vrhovno zapovjedništvo (imperium) u ratu protiv pontskoga kralja Mitridata povjeri Gneju Pompeju, a Ciceron podupire taj prijedlog. Govor dotjeranošću oblika označuje vrhunac Ciceronove umjetnosti.

U godinu 64. pada izgubljeni govor Ciceronov In toga candida, što ga je držao kao "kandidat" za konzulsku čast protiv svojih protukandidata. Kandidati su naime u godini svoga natjecanja bili kao obični građani u građanskoj bijeloj togi (in toga candida), dok su senatori redovno nosili togu s crvenim širokim rubom (purpura cum lato clavo).

 
C. Maccari: Ciceron optužuje Katilinu, 1888.

Najpoznatija su četiri govora protiv Katiline, In Catilinam orationes (8. XI., 9. XI. 3. XII. i 5. XII. 63.), u kojima je Ciceron napao kao konzul Katilinu, kada se on spremao da nasiljem ugrabi konzulsku vlast. Ističu se osobitom živošću i svježinom, a naročito prvi.

Iste godine u studenom govorom Pro L. Murena brani izabranoga konzula Lucija Murenu od optužbe, da je izabran s pomoću podmićivanja (ambitus). G. 62. govorom Pro Archia poeta brani pjesnika Arhiju, koji je bio optužen, da je protuzakonito prisvojio građansko pravo. Velik je dio toga govora zanosno veličanje pjesništva. Tome vremenu pripadaju još govori Ovationes agrariae (pet govora, a sačuvana tri), Pro A. Cluentio Habito, Pro C. Rabirio perduellionis reo, Pro P. Cornelio Sulla i Pro L. Flacco.

57-45. pr. Kr.

Kada se vratio iz progonstva, govorom De domo sua ad pontifices (3. studenog 57.) pred zborom svećenika dokazuje, da Klodije nije imao pravo dati posvetiti bogovima mjesto, gdje je bila Ciceronova kuća, koju je Klodije dao porušiti. Jezik je govora biran i otmjen, prilagođen zboru slušalaca, obrazovanih svećenika.

52. brani govorom Pro Milone Tita Anija Milona, koji se s grupom svojih naoružanih ljudi sukobio s isto takvom grupom Publija Klodija Pulhera. U tom je sukobu Klodije ubijen. Milon, osuđen radi ubojstva, polazi u progonstvo. Govor, koji je kasnije prerađen, smatra se tehnički najboljim govorom Ciceronovim.

U vrijeme od Ciceronova povratka iz progonstva do odlaska u Ciliciju (57-52.) padaju još ovi govori: Oratio, cum senatui gratias egit; Oratio, cum populo gratias egit; De haruspicum responso; Pro P. Sestio; In Vatinium testem interrogatio; Pro M. Caelio; De provinciis consularibus; Pro Cornelio Balbo; In Pisonem; Pro Ln. Plancio; Pro M. Aemilio Scauro i Pro C. Rabirio Postumo.

Za Cezarove samovlade ograničena je sloboda govora uopće, pa i Ciceronovo govorničko djelovanje. U to doba govori on pred Cezarom govore Pro M. Marcello (46.), Pro Q. Ligario (46.) i Pro rege Deiotaro (45.). I ova su tri govora i sadržajem i tehnički i jezično dotjerana tako, da su mogla jednako podnijeti Cezarovu stručnu kritiku kao što i zadovoljiti njegov fini ukus.

Filipski govori

Poslije Cezarove smrti (15. ožujka 44.) stavlja se Ciceron na čelo republikanskoj senatskoj stranci i govori 14 tzv. filipskih govora, Orationes philippicae in Antonium habitae (od 1. studenog 44. pne. do 21. travnja 43.pne.). Govori su upereni protiv uzurpatorskih težnja Antonijevih, a odlikuju se živošću i neposrednošću poput govora, što dh je nekoć govorio Demosten protiv makedonskoga kralja Filipa II., osvajača Grčke i grobara grčke slobode. Sličnost prilika, u kojima su govori izrečeni, bila je povodom, da su i ovi Ciceronovi govori nazvani "filipskima". Njima se iza duge neodlučnosti i kolebanja Ciceron konačno uzdigao do odlučnoga branitelja slobode bez obzira na opasnost smrti, koju su mu oni donijeli.

Govori su vrhunac Ciceronove govorničke umjetnosti uopće i njegove moralne veličine. "Želim samo ovo dvoje: da umirući ostavim rimski narod slobodan, a od ovoga - mislim - besmrtni bogovi ne mogu dati ništa veće; drugo, da svakome bude onako, kako si je stekao zasluga za državu" (In Ant. II, 119). "Stvar je došla do vrhunca; o slobodi se odlučuje. Treba ili da pobijedite, građani, što ćete zaista i postići i zbog svoje ljubavi i uz toliku slogu, ili ma što drugo radije, nego da robujete. Drugi narodi mogu podnositi ropstvo, a rimskom je narodu prirođena sloboda" (In Ant. VI, 19).

Ovakvim govorničkim djelovanjem Ciceron se uzdigao do najvećega rimskoga govornika, ako i ne dostiže oblikom jednostavnoga, a sadržajem velikoga Demostena. Ciceron veću pažnju skreće obliku, a tu se bujnim stilom približava više azijskom baroku, koji manje odgovara našem ukusu. Čini to naročito u govorima, gdje blistavim riječima treba djelovati na priprosta slušaoca. Obraća li se obrazovanim slušateljima, jednostavniji je u izražavanju, a veću pažnju posvećuje sadržaju. U tim se govorima približava našem ukusu, pa u njima osjećamo veličinu Cicerona kao govornika.

Retorski spisi

Poznavanje govorničke vještine (retorike) smatralo se u Rimu za sastavni dio općenite naobrazbe, zato u Ciceronovo doba nema obrazovanoga čovjeka, pogotovu, koji javno djeluje, da ne bi bio u nju dobro upućen. Pa i Ciceron, iza velikih uspjeha na području praktičkoga govorništva, prisiljen politikom triumvira povući se u privatan život, daje neka sintetička djela iz svoje struke, iz teorije govorništva. Tu daje najbolje, nesamo što je sam napisao, nego što je uopće najbolje napisano u rimskoj književnosti, uspješno se natječući s grčkim uzorima.

U zrelim godinama (55) daje u spisu De oratore u tri knjige najbolji rimski priručnik iz retorike i najbolje djelo rimske prozne književnosti. U obliku dijaloga poput Aristotelova u prvoj se knjizi dolazi do zaključka, da dobar govornik osim stručne spreme iz retorike mora posjedovati i općenitu obrazovanost, koja traži svakako poznavanje povijesti, prava i književnosti, iz filozofije poznavanje bar etike, a u ostala će se područja ljudskoga znanja govornik uputiti kod stručnjaka, kad ustreba. U drugoj i trećoj knjizi obrađuje se pet dijelova retorike:
pronalaženje grade (inventio),
raspored i dioba (collocatio, dispositio),
jezična obradba (elocutio),
pamćenje (memoria),
vladanje za vrijeme govora i izgovora (habitus, pronuntiatio).
44. nastaje spis Brutus de claris oratoribus, u kojem opet u izmišljenom dijalogu iznosi povijest rimskoga govorništva od početka do Cicerona tako, da se vidi, kako u postupnom razvitku Ciceron čini vrhunac svega, što je dalo rimsko govorništvo. U prosuđivanju i ocjeni vode Cicerona uz povijesne čista estetska načela.

Spis Orator (46.) prikazuje savršenoga govornika, koji se po Ciceronovu shvaćanju znade poslužiti svim vrstama govorništva (genus dicendi) u svakoj prilici. Uz ova tri glavna Ciceronova retorska spisa manje su važni: prvenac Libri rhetorici u 2 knj., koji obrađuje dio retorike o pronalaženju građe, zatim Partitiones oratoriae, De optimo genere oratorum i Ad C. Trebatium Topica.

Prošla su po Ciceronovu shvaćanju vremena, kada se dobrim govornikom smatrao onaj, koji je od prirode bio govornički obdaren i koji je uz pomoć samo toga prirođenoga dara, ako je proučio stvar, o kojoj će govoriti (rem tene, verba sequentur), mogao izreći savršen govor. Zahtjevima, koje je Ciceron postavio na savršenoga govornika, ni najnovija nauka o govorništvu nema dodati gotovo ništa.

Filozofski spisi

Dugo su se Rimljani opirali prodiranju helenizma, koji su smatrali neprijateljem svoje narodne osebujnosti. Ali je kulturno jača Grčka tu morala pobijediti. Tako praktični Rimljanin, manje sklon spekulativnom umovanju, postepeno ipak prima grčke filozofe i upućuje se u grčke mudroslovne sustave. U Ciceronovo doba nema obrazovana Rimljanina, koji ne bi znao i grčki i koji ne bi i na izvoru, u samoj Grčkoj, upoznao grčki život.

Uza sve to, na području filozofije, bilo je do Cicerona učinjeno malo. Ciceron odlučuje popuniti tu prazninu; pritom stvara i latinsku filozofsku prozu. Taj njegov posao pada uglavnom u doba Cezarove diktature: njegov naime spis De legibus u 3 knj., pisan 55., više je političko nego filozofsko djelo. De finibus bonorum et malorum u 5 knj. najznatniji je Ciceronov spis, napisan 45., a posvećen Marku Brutu. U njem se raspravlja o najvećem dobru i zlu u obliku Aristotelova razgovora. Važnost mu je više u poređenju različitih sustava nego u logičkom izvođenju ćudorednih načela iz tih mudroslovnih sustava.

Poznatiji je, makar manje vrijednosti, spis Tusculanae disputationes (45.), u 5 knj., od kojih se u svakoj raspravlja po jedna tema ćudorednoga sadržaja. Spisu, posvećenom također Marku Brutu, ime je po jednom od više Ciceronovih imanja, Tuskulanu, a po tom spisu i Janko Jurković naziva svoje humorističko djelce Tuskulanijadama. Ciceronovu sinu Marku, koji je tada (44.) bio na naukama u Ateni, upravljen je spis De officiis u 3 knj., a radi o dužnostima. Budući da sve ljudske dužnosti izviru ili iz onoga, što je korisno (utile), ili iz onoga, što je ćudoredno dobro (honestum), raspravlja se o različnim odnosima između korisnoga i dobroga i o dužnostima, koje izviru iz toga.

U lijepo pisanu djelcu, upravljenu na prijatelja Atika, Cato maior de senectute (44.), raspravlja se o četiri prigovora starosti: da sprečava čovjeka u radu, da oslabljuje tijelo, da lišava strasti i da je blizu smrti. Vanjski je oblik dijalog.

Ovomu je djelu jednaka gradnjom i zanimljivošću rasprava posvećena Atiku, "0 prijateljstvu", Laelius de amicitia (44.). Raspravlja se: što je prijateljstvo, što mu je izvor, zašto se sklapa, tko može biti komu prijatelj. Pisano je s takvom moći neposrednoga djelovanja na čitatelja, kojoj se nije moguće oteti: prijateljstvo je sklad svega, što je Božje i ljudsko, a prožeto ljubavlju i dobrom voljom; sunce bi s neba skinuo, tko bi učinio, da ga ne bude među ljudima; ono može postojati samo medu dobrima; osniva se na kreposti, a nipošto ne može imati izvor u koristoljublju, zato prijatelj ne će od prijatelja tražiti nikada ništa zlo.

Druga su Ciceronova filozofska djela: Paradoxa Stoicorum, De natura deorum (3 knjige), De divinatione (2 knj.), De fato, a neka poznajemo samo po imenu ili po odlomcima (npr. Hortensius, 45., koji nazivaju "krunom Ciceronovih dijaloga" i koji je djelovao na sv. Augustina tako, da je iza čitanja toga dijaloga u njegovu životu nastao potpun duševni preokret).

Ciceron nije izgradio svojega sustava. On, željan općega znanja, vidi, da znanja nema bez poznavanja filozofije, pa iz te težnje marljivo čita različite (eklektik) filozofske knjige, napose iz područja etike (npr. Panetija), i ono, što pročita, hoće da preda drugima, a to čini u savršeno dotjeranom latinskom jeziku. Kod toga je on posla u Rimljana, može se reći, prvi. On sam kaže: "Filozofija je spavala sve do ovoga doba i nije imala nijedne viđenije osobe u rimskoj književnosti" (Tusc. disp. I, 2, 5). U tom je važnost njegovih filozofskih djela, a ne u zalaženju u dubljine filozofskih pitanja.

Ciceronovi listovi

Pod Ciceronovim imenom sačuvala su se 864 lista, što ih je pisao rođacima, prijateljima i znancima. Od toga su 774 Ciceronova, a 90 njih potječe od različitih osoba, koje su pisale Ciceronu. Računa se, da je to tek polovica od svib listova, što ih je on pisao. Po listovima uz druge vijesti moguće nam je upoznati Ciceronov i javni i privatni život tako, kako nijednoga čovjeka staroga vijeka. Jednako tako moguće je po njima upoznati se s tadašnjim načinom života uopće i s djelovanjem najistaknutijih osoba toga najzanimljivijega razdoblja u rimskoj povijesti.

Ti listovi obuhvaćaju, uz male prekide, vrijeme od 68-43. Za javnost su izdani istom u Neronovo vrijeme, negdje oko 60. pos. Kr. - Svrstani su prema osobama, na koje su upravljeni, u četiri skupine. Prvu čine listovi, upravljeni različitim osobama, koju je Stephani u 16. st. nazvao Epistolae ad familiares, u 16 knj., a obuhvaćaju vrijeme od 62-43. Slijedeće tri skupine sadržavaju posebno dopisivanje. Epistolae ad Q. fratrem u 3 knj. skupina je listova, što su pisani bratu Kvintu između 60. i 54. Zbirka Epistolae ad Atticum u 16 knj. sadržava dopisivanje s prijateljem Atikom između 68. i 44. Epistolae ad M. Brutum u 2 knj. obuhvaćaju dopisivanje s Markom Brutom od travnja 43. dalje.

Iz listova Ciceronovih, napose iz onih, koji su pisani Atiku, dobiva se o posljednjim godinama rimske republike tako jasna slika, kao ni o jednom razdoblju povijesti staroga vijeka. U njima se naime priopćivane činjenice iznose s punom otvorenošću i pouzdanjem, kako je to moguće samo među najiskrenijim prijateljima, koji jedan pred drugim ne moraju ništa prikrivati. Ako u ljudi i nema apsolutne objektivnosti, zanimljivo je upoznati i subjektivno njihovo prosuđivanje događaja, pogotovu onda, kad su i sami osobe, koje stvaraju povijest svojega vremena.

U drugim pismima ima više ili manje namještenosti i prilagođivanja adresatima, prema tome, u kakvim je Ciceron odnosima s njima. Ali ipak iz njih govori nešto, što je neposredno blizu samim događajima, nešto, što se gleda drugim očima nego iza desetak, dvadesetak, sto ili više godina. Ipak nije uzalud rekao Ciceronov suvremenik Kornelije Nepot, da bi jedva još što bilo, što bi čitatelj Ciceronovih listova poželio znati iz suvisle povijesti onih vremena.

S jednakom otvorenošću i iskrenošću iznose se i privatne prilike i neprilike, pa i slabosti, te su baš Ciceronovi listovi skrivili, da je o Ciceronu izrečeno tako mnogo nepovoljnih sudova i da mu se oduzima u povijesti onaj položaj, koji zaslužuje po svome djelovanju (Drumann, Mommsen). C. nije pomišljao na to, da će mu listovi biti kada objelodanjivani, zato u njima iznosi i sebe i druge onako, kako doista u času njihova pisanja nešto osjeća ili misli bilo o sebi, bilo o drugim ljudima, bilo o doživljajima i prilikama. Time se oni bitno razlikuju od Plinijevih listova, kod kojih je Plinije, jer su unaprijed bili određeni za objelodanjivanje, već kod pisanja imao pred očima ne samo adresate, na koje su upravljeni, nego i široko općinstvo. Oni su zbog toga književno dotjeraniji nego Ciceronovi, ah im je mnogo manja vrijednost kao povijesnim izvorima.

Ostali Ciceronovi spisi

Ciceron je već u mladenačko doba kušao graditi stihove, ali se od toga, osim nekih naslova, nije sačuvalo ništa. Bio je vrlo ponosan i time, što je kao konzul (63.) ugušio Katilininu urotu, pa je sam spjevao pjesmu u 3 knj. o svome konzulatu, De consulatu meo, kad to nije htio Arhija. Pjesma je dala povoda Ciceronovim protivnicima, da ga radi toga napadaju i da mu se rugaju. Sudeći po sačuvanim većim odlomcima i mi možemo žaliti Cicerona, što se je dao na taj posao.

Nisu nam se sačuvali ni neki njegovi spisi s područja povijesti, od kojih su neki bili pisani grčkim jezikom, kao ni s područja zemljopisa. Po vijestima, koje su o njima došle do nas, ne trebamo ni za njima mnogo žaliti, što se nisu sačuvali.

Značajke

Rijetko su o kojem čovjeku, koji se istakao javnim djelovanjem, izrečena tako oprečna mišljenja kao o Ciceronu. Već za njegova života jedni mu odobravaju, a drugi ga napadaju: nitko spram njega ne ostaje ravnodušan. I u novije su doba u prvom redu W. Drumann i Th. Mommsen oni, koji ga osuđuju.

"Njegova je vrijednost u stilistici, i on samo kao stilist pokazuje sigurnu samosvijest. Naprotiv, kao pisac stoji upravo tako nisko kao državnik", veli Mommsen. Odlučno se opire takvu mišljenju uz mnoge druge Fr. Aly, a u najnovije vrijeme i E. Ciacerri, koji veli za Cicerona: "...od njegova vremena do našega on je bio uvijek velik učitelj kulture svakoga naroda, koji je stekao zaslugu, da zauzme vidno mjesto u povijesti uljudbe."

Uz odlične sposobnosti i duha i srca odlikuje se Ciceron za ono vrijeme moralnom čistoćom, umjerenošću oez pohlepe, savjesnošću u vršenju dužnosti; vjeran je, ako i ne nježan muž, brižan otac, iskren prijatelj, dobar brat i blag gospodar (Tiron). Tim se lijepim značajkama donekle umanjuje neugodna činjenica, da je bio vrlo častohlepan, hvalisav, u odlučnim časovima neodlučan, a u nesreći malodušan.

Neumoran je u proširivanju svoga znanja. "Varon (najučeniji Rimljanin Ciceronova vremena) je čitao više, ali je Ciceron čitao bolje. Bio je najobrazovaniji duh Rima", veli, možda najbolji poznavalac Cicerona, L. Laurand. Ciceron je bio receptivan duh, koji je mnogo primao, nije bio stvaralac, koji bi načinio velika i izvrsna djela. Tako se može razumjeti njegovo često neodlučno držanje u javnom životu. Vođenje državnih posala nadilazi njegove sile, ali mu nitko ne može poreći domoljublja. U njega je volja najboljega građanina (voluntas optimi civis, Kvintilijan 12, 1, 6), čovjek je, koji ljubi domovinu (Plutarh, Cic. 49, 5), a od domovine nikomu ne smije biti ništa slađe (nec locus tibi ullus dulcior esse debet patria), veli sam (Ad fam. 4, 9, 3).

Ako on kao receptivan duh ne može biti jedan od najvećih pisaca svijeta, ipak je veliko ime stekao baš svojim spisima. A to, čime oni djeluju neodoljivo na čitatelja, nije snaga i punina njegovih misli, već začaranost forme, koja je tuđe misli stavila u usta tisuća (Bardt) Ne ćemo dakle tražiti kod njega veličinu u iznošenju njegovih izvornih misli, koliko u promicanju tuđih.

Nijedna ličnost rimske književnosti nema tolikih zasluga za širenje helenske kulture i civilizacije po onom dijelu goleme rimske države, na kojem se govorilo i čitalo latinski, koliko Ciceron. Pa ako se ima pred očima i to, da ta helenska, gotovo samonikla kultura, izuzevši neznatne pobude od Hetita i Feničana, preko kultura nilskog i mezopotamijskog nizozemlja, iza svoga proširenja preko rimskog imperija, postaje po kršćanstvu od helensko-rimske europska, a iza otkrića na početku novoga vijeka i svjetska, postaje C. u našim očima jedna od najistaknutijih ličnosti cijeloga svijeta za širenje te kulture.


http://www.vumidet.net/forum/showpost.php?p=11692&postcount=98
IP sačuvana
social share


http://forum.burek.com/grupa-smak-t514261.20.html
http://forum.burek.com/mangulica-t503738.80.html

Jedan jedini Ronaldo, jedna jedina neponovljiva karijera, igrac koji  je uvek odusevljavao, covek koji je vecito bio uporan ali stavio je tacku na nesto fenomenalno. Neka mu je sa srecom u penziji. =D>
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Clan u razvoju


Zodijak Virgo
Pol Muškarac
Poruke 29
OS
Windows 7
Browser
Opera 9.80
mob
Nokia 
Једног од највећих интелектуалаца старог Рима, Марка Тулија Цицерона (106 - 43. година пре н.е.), скоро је немогуће везивати за само једну дисциплину или једну активност у којој је дао највећи допринос. Он је био и теоретичар беседништва – реторичар (који је написао незаобилазно дело о реторици – De inventione) и практични беседник, који се прославио говорима чувеним до данашњих дана. Као један од најугледнијег правника свога доба, држао је судске беседе и заступао странке у судским процесима који су се тицали свих сегмената права – тешко је проценити да ли је боље познавао и владао кривичним, грађанским, државним, административним или процесним правом. Политика је, такође, била његова пасија. Био је активни учесник политичког живота, а његови политички говори су му донели, вероватно, још више славе него судски, поготово они против Катилине и они против Антонија, које је, по угледу на Демостена, назвао Филипике. Обављао је важне државне послове, међу којима функције квестора, едила, претора, конзула и постао познат по томе што није био грамзив и подмитљив. Бавио се и филозофијом, којој се обично приклањао у тренуцима личне кризе, док је био у прогонству или када се, разочаран, својевољно повлачио на своје имање. У филозофији је оставио један од најдубљих трагова код дефинисања теорије природног права, правичности и права на отпор.  Његов књижевни допринос је такође изузетан, а језик којим пише се сматра најлепшим дометима класичне латинске литературе. Из потребе да се овековечи његов раскошни таленат и запише оно што је он на разним местима говорио, родила се и нова вештина – стенографија. Његов роб Тирон, који га је у стопу пратио, развио је систем знакова и скраћеница (тзв. Тироново писмо), који је омогућавао брзо и верно записивање Цицеронових говора и мисли. Захваљујући тој вештини, до данас се сачувало скоро 60 говора од преко стотину које је Цицерон одржао, као и сведочанство о његовом неуобичајено свестраном доприносу другим областима људске духовности. Због тога није чудо што су Цицерона
називали учитељем свих образованих Римљана.


Плутарх, један од античких писаца који је сачувао највише података о Цицерону у делу о упоредним биографијама знаменитих Грка и Римљана,  сведочи да је Цицеронова мајка потицала из племените породице. Али, о пореклу његовог оца није могао ништа поузданије да сазна. Терет не претерано престижног порекла по оцу је Цицерона очигледно пратио и током живота. Зато је као сенатор био homo novus – скоројевић, особа без угледног порекла и предака у сенату. Зато је једном приликом Метел Непот, током неке расправе, више пута заједљиво упитао Цицерона ко је био његов отац, на шта му је Цицерон, у свом отровно духовитом стилу, одбрусио: «Теби је одговор на то питање твоја мати учинила још тежим него мени!», алудирајући на развратни живот његове мајке.  Марка Тулија је пратио и донекле подругљив надимак Cicero – грашак, због брадавице у облику грашка коју је на носу имао неки његов предак. Мада су му пријатељи на почетку каријере саветовали да тај надимак одбаци, Цицерон је већ тада показао своју упорност: рекао је да ће се радије потрудити да такав надимак прослави, него да га се одрекне.  Иако истиче његову обдареност коју је показао чим је пошао у школу, Плутарх говори и о проблемима које је Цицерон имао са физичком конституцијом и гласом. «Био је доиста танак и мршав, а због слабог желуца тек би доцкан увече узимао мало и лако јело. Глас му је, додуше, био јак и снажан, али тврд и неизграђен, а због жестине и страсности у говору једнако је прелазио у горње гласове...».  Како би то поправио, непрестано је вежбао рецитовање грчких и латинских текстова. Изгледа да га је озбиљно мучила и трема, и то не само на почетку каријере: он је «своје беседе почињао са страхом, а његова бледоћа и дрхтање у многим парницама престали би тек онда кад би у бесеђењу пао у ватру и тако добио свој унутрашњи мир».  Због недостатка беседничке живости, у почетку је одлазио на часове код глумаца – комичара Росција и трагичара Езопа.

Чувене изреке:

Cum tacent, clamant (In Catilinam I, 8, 21) – Кад ћуте, вичу (ћутање значи осуду).
Inter arma silent leges (Pro Milone 4, 10) – Док траје рат, закони ћуте.
Male parta, male dilabuntur (Philippicae II, 27, 65) – Злом стечено, злом пропада.
Omne malum nacens facile opprimitur: inveteratum fit plerumque robustius (Phillipicae V, 11, 31) – Свако се зло лако савлада у почетку, кад остари обично постаје снажније.
Pecunia nervus belli (Philippicae V, 2, 5) – Новац је живац рата.
Mortem effugere nemo potest (Philippicae VIII, 10, 1) – Смрти нико не може утећи.
Posteriores cogitationes sapientiores solent esse (Philippicae XII, 2, 5) – Каснија размишљања су обично паметнија.
Nihil tam munitium, quod non expugnari pecunia possit (Contra Verres 1, 2, 4) – Ништа није тако чврсто да се новцем не би могло освојити.
Tacitae magis et occultae inimicitiae timendae sunt, quam indictae atque aperte (Contra Verres 2, 5, 71) – Притајеног и скривеног непријатеља се треба више бојати него објављеног и отвореног.
Ubi bene, ibi patria (Tusculanae disputationes 5, 37) – Домовина је тамо где је добро.
Salus populi, suprema lex (De legibus  3, 3, 8) – Спас народа је највиши закон.
Praeterita mutare non possumus – Прошлост не можемо изменити.
Amicus certus in re incerta cernitur (De amicitia 17, 64) – У несигурној ствари се показује сигуран пријатељ.
Cui dolet meminit (Pro Murena 20, 42) – Kога боли, тај се сећа.
Dubitando ad veritatem pervenimus – Сумњајући долазимо до истине.
Et monere et moneri proprium est verae amicitiae (De amicitia 6, 25, 29) – Особина правог пријатеља је да опомиње и да прихвата опомене.
Ex duobus malis minimum elegi (De officiis  3, 1, 3) – Од два зла изабери мање.
In plerisque rebus mediocritas optima est (De officiis 1, 36, 130) – Средина је најбоља у многим стварима.
Aequitas lucet per se (De officiis 1, 9, 30) – Правичност светли сама по себи.
Iustitia est omnium et domina et regina virtutum (De officiis 3, 6, 28) – Правичност је господарица и краљица свих врлина.
Licet nocentem defendere: vult hoc multitudo, patitur consuetudo, fert etiam humanitas (De officiis) – Дозвољено је кривца бранити: то маса тражи, обичај дозвољава, а човечност захтева.
Ne maior poena quam culpa sit (De officiis 1, 25, 89) – Нека казна не буде тежа од кривице.
Prohibenda maxime est ira in puniendo – При кажњавању, највише треба избегавати срџбу.
Nulla praecepta firma et stabilia (De officiis 1, 2, 6) – Ни једно правило није стално и непроменљиво.
Oderint dum metuant (De officiis 1, 28, 97) – Нека ме мрзе, само нека ме се боје.
Ut sementem feceris, ita metes (De oratore 2, 65, 261) – Како посејеш, тако ћеш жети.
Minime sibi quisque notus est (De oratore 3, 9, 33) – Свако себе најмање познаје.
Nosce te ipsum (Tusculanae disputationes 1, 22, 52) – Упознај самог себе.
Stultitia excusationem non habet (De oratore 1, 27, 125) – Лудост нема оправдања.
Nihil est tam incredibile, quod non dicendo fit probabile – Ништа није тако невероватно, да не може уверавањем постати вероватно.
Тria videnda sunt oratori: quid dicat et quo quidque loco et quomodo – Говорник треба да води рачуна о три ствари: шта говори, на ком месту и на који начин.
« Poslednja izmena: 16. Apr 2010, 15:46:21 od Quintilian »
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Krajnje beznadezan


Нису нас сломиле ове тешке године...

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 12393
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Safari 4.1.249.1045
mob
Nokia 1100
У 2006 изашла је прва књига из трилогије "Империјум" о животу Марка Тулија Цицерона, могу да кажем да стварно вреди прочитати, 2009 је изашао и други део, овај први стварно вреди прочитати, надам се да је и други део као и први

« Poslednja izmena: 25. Apr 2010, 23:34:19 od igor delija sever »
IP sačuvana
social share
у суштини,овај документарац је за зле људе,нацисте,геноцидни шљам и сличне креатуре...кокота,топла препорука за тебе :[115]:
од мене ...нула испод земље
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 20. Dec 2014, 01:08:24
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: 24sata :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: ConQUIZtador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: Juzne Vesti :: Citati :: Serbia News :: Kuvar :: Tvorac Grada :: Cam.rs

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.11 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.