Marijan Beneš, od legende jugoslovenskog boksa do poete
Titu, jednostavno, nema ravnog
   
      

Benešova pesma

Banja Lukom Vrbas voda teče
stari pjesnik za nju reče
da je žena da bi vila bila
da je vila najljepša bi bila.
Šehitluci na
visokom brijegu
junak steže zastavu na stijegu
na kamenoj kuli
od kamena bijega
uklesana na njoj
junačka sudbina.
Banja Luko najljepša u Bosni
Krajišnici mladi i ponosni
tebe vole u srcu te nose
Banja Luko s tobom se ponose.
      
      
      
   

Marijan Beneš je bokser za kog kažu da se malo ko usudio da mu izađe na megdan, da je to čovek koji je u zlatno vreme jugoslovenskog boksa osvajao najsjajnije medalje i koji je na prostorima SFRJ važio za neprevaziđenog nokautera. Privatni život Marijana Beneša, kako sam kaže, po svemu liči na život drugih ljudi. Razveden je i ima tri ćerke: Žanu, Marijanu i Mariju. Od 1995, kad se vratio u Banjaluku, živi sam.

"Morao sam da odem iz Banjaluke, grada koji volim više od bilo čega na svetu. U toku rata imao sam problema s neljudima - terali su me, okrenuli mi leđa... Od milion prijatelja koje sam imao, dodaje Marijan, nije ostao nijedan. Za sebe kaže da je veliki borac koji nikada nije uprljao obraz ni pred Srbima, ni pred Hrvatima, ni Bošnjacima. O svom državljanstvu kratko kaže - Jugosloven.

"Tito je neprevaziđen, nema mu ravnog. Moja zemlja je Jugoslavija, a moj grad Banjaluka... Trenutno imam da pristojno živim, ima da se pojede, popije...", kaže Marijan i dodaje: "Živim normalan život. Ujutro ustanem, doručkujem, prošetam gradom i posle ručka - na trening. Posle podne pišem pesme koje su mi zamenile boks", priča Marijan. "Mnogo puta sam se tukao i za 54 godine života nikad nisam udario prvi. Samo sam jednom dobio batine kad su me devetorica zbog devojke pretukla u parku", seća se Beneš i kaže: "Najradije prošetam bivšom Ulicom maršala Tita, ta mi je omiljena". "Nijedan profesionalni meč nisam hteo da boksujem bez 'Hej, Slaveni' i zastave Jugoslavije", dodaje bokser.