IN < - Margareta I Danska - >LO
(1/1) :: Odgovori!
Margareta I Danska (1353.-28. oktobar 1412.) je bila kraljica Danske (1375-1412.), kraljica Norveške (1388.-1412.), i regent Švedske (1389.-1412.). Osnivač je Kalmarske Unije, kojom su 1397. ujedinjeni Danska, Švedska i Norveška.
Vlada Danskom i Norveškom
Ćerka je kralja Valdemara IV Danskog. Sa deset godina udala se za norveškog kralja Hakona VI Norveškog, koji je vladao Norveškom. Posle smrti Valdemara IV Danskog 1375. Margareta osigurava da njen sin Olaf IV bude izabran kao kralj Danske. Tokom 1380. Olaf IV nasleđuje norveški presto i polaganje prava na švedski presto. Margareta je kao regent u ime Olafa vladala Danskom i Norveškom. Olaf IV je umro mlad 1387.
Margareta se pokazala svoje državničke sposobnosti vraćajući Šlesvig u danski posed. Prethodno su Šlesvig držali grofovi Holštajna. Margareta im 1386. vraća Šlesvig, ali pod veoma teškim uslovima. Po tom sporazumu grofovi Holštajna više nisu smeli da pružaju utočište pobunjeničkim jilandskim plemićima. Margareta se posle toga svoju aktivnost skoncentrisala na Švedsku, gde je plemstvo ustalo protiv nepopularnog kralja Alberta Meklenburga.
Vladar Švedske i Štokholma
U martu 1388. održana je konferencija u zamku Dalaborg, na kojoj su Šveđani prihvatili Margaretine zahteve i izabrali je kao vladara i složili se da prihvate svakog kralja, koga Margareta odabere. Albert Meklenburg je krenuo sa plaćeničkom vojskom, ali poražen je i zarobljen 24. februara 1389. Margareta je time postala vladar sa tri kraljevstva.
Štokholm je tada bio gotovo potpuno nemački grad i nije se predavao Strah od Margarete I Danske uvlači i Hanzu u rat. Po sporazumu iz Lindholma 1395. Margareta je bila dužna da oslobodi Alberta Meklenburga, pod uslovom da Albert plati 60.000 maraka u roku od tri godine. Hanza je za to vreme držala Štokholm. Pošto Albert nije platio 60.000 maraka na vreme Hanza je Margareti predala Štokholm. Zauzvrat Hanza je dobila brojne trgovačke privilegije.
Margareta je 1389. proglasila svog nećaka Erika Pomeranskog kraljem Norveške. Svečano klanjanje budućem vladaru sprovedeno je 1396. u Danskoj i Švedskoj. Margareta je zadržala status regenta do Erikova punoletstva. Da bi ujedinjena kraljevstva još više ujedinila Margareta je sazvala tri Kalmarska saveta tokom 1397. Stvorena unija tri kraljevstva se naziva Kalmarska Unija. Erik Pomeranski je svečano proglašen kraljem Švedske, Norveške i Danske. Proces ujedinjenja nije sproveden onako kako se nadala Margareta Danska. Skupštine tri kraljevine su zahtevale da svaka zemlja zadrži ekskluzivno pravo na svoje teritorije , svoje zakone i običaje i da upravljaju njihovi vlastiti službenici. Zbog toga proces ujedinjenja nije doveo do potpunog stapanja Skandinavije u jednu državu.
Nekoliko godina nakon proglašenja Kalmarske Unije Erik je postao punoletan kralj, ali Margareta Danska je ostala tokom svog života pravi vladar Skandinavije. Pošto je to bila nesigurna unija Margareta Danska je tolerirala prisustvo službenika iz sva tri kraljevstva. Norveška i Švedska su tretirane kao integralni deo danske države.
Reforme i kupovina teritorija
Sarkofag Margarete Danske u katedrali Roskild u Kopenhagenu
Margareta je povratila stotine feuda pod vlast krune. Bili su to feudi, koji su otuđeni tokom vlasti Valdemara IV. Reformisala je dansku valutu. Zamenila je srebrene novce bakrenim novčićima, čime je prikupila ogromnu količinu srebra za kraljevsku riznicu. Značajan deo blaga je trošila za milostinju.
Otkupila je ostrvo Gotland od Alberta Meklennburga i Livonijanskog reda. Veliki deo Šlesviga je dobila na isti način. Suzdržavala se od stupanja u saveze, vodeći najvećim delom politiku neutralnosti.
Smrt
Umrla je 28. oktobra 1412. Njen sarkofag je u katedrali Roskild u Kopenhagenu. Ostavila je imanje katedrali pod uslovom da se u katedrali za nju redovno drže mise. U dan danas u toj katedrali dva puta dnevno oglašava se zvono za kraljicu Margaretu Dansku
Izvor: Wikipedia