Pravoslavna nova godina
Kalendar za veliku zbrku

Srećna Nova godina! Ovaj pozdrav izgovara danas, narod i sveštenstvo u Jerusalimu, na Svetoj gori, u Rusiji, Gruziji i Srbiji. Tako je na ovim prostorima gde pravoslavne crkve vreme računaju po starom, julijanskom kalendaru. Ostatak sveta, pa i onog pravoslavnog, Novu godinu proslavio je po novom, gregorijanskom kalendaru pre 14 dana.

Srpska pravoslavna crkva, međutim, godinu počinje 1. septembra, novim ciklusom Bogosluženja u hramovima. Kada je zapravo u Srbiji nova godina? Koliki je problem svakodnevno živeti po novom kalendaru, a slaviti po starom?

Država je gregorijanski kalendar prihvatila 1920. godine. Po rečima Ljube Rankovića, urednika jedinog SPC radija u Srbiji „Glas crkve“, čak se i crkvena administracija vodi po novom kalendaru.

- Činjenica je da se Srpska crkva, Patrijaršija i sve njene crkvene jedinice drže novog kalendara u administrativnim knjigama, a bogosluženja su po starom. Naša Crkva ostala je na starom kalendaru zato što je sav ciklus godišnjih bogosluženja, način izračunavanja dana Vaskrsa zasnovan na julijanskom kroz prethodnih dve hiljade godina - kaže Ljuba Ranković, sveštenik Eparhije šabačko-valjevske.

On ističe da pitanje kalendara što se Crkve tiče nije dogmatsko, nije kanonsko niti versko pitanje, već pre svega naučno, ali i činjenica da je stari kalendar kod nas postao deo tradicije jedne crkve i jednog naroda, a za koga su vezani brojni običaji.

Tvorac prvog naučnog kalendara 46. godine pre Hrista, a koji je uz pomoć naučnika napravio solarni kalendar, bio je Julije Cezar, po kome je i dobio naziv julijanski. Taj kalendar ima 365 dana u godini, šest sati i 12 minuta. Svaka četvrta godina po tom kalendaru je prestupna. Vremenom zbog tih 12 minuta dogodilo se da je proleće stizalo umesto 21. marta, 11. marta. Zbog toga je papa Grigorije 1582. godine izvršio reformu kalendara sa najpoznatijim astrolozima svog vremena.

Tako je u prošlosti, posle 4. oktobra 1582. umesto da svane 5. oktobar osvanuo 15. oktobar. Tada je na ovu razliku uticalo onih 12 minuta. Od tada pa naovamo svaka četvrta godina je prestupna po gregorijanskom, osim vekovnih godina koje nisu deljive sa brojem četiri poput - 1700, 1800, 1900. koje nisu bile prestupne. Međutim, bile su prestupne po julijanskom. Tako se dobila nova razlika - od početne od deset dana, godinama se dobilo još tri dana i sada razlika iznosi 13.

- Razlika u danima će se i nadalje povećavati. Primera radi, u dalekoj budućnosti, 12.000. godine Božić će pasti na Đurđevdan - 6. maja. Astronomski gledano, gregorijanski kalendar je tačniji. Ima jedan još precizniji, koji je uradio naš naučnik Milenković koji, međutim, nije prihvaćen - kaže otac Ljuba.

Na gregorijanski kalendar u pravoslavlju prva je prešla Grčka, a potom i ostale pravoslavne zemlje Bugarska, Ruminija... Ali ne i Srbija.

Postavlja se pitanje da li treba menjati kalendar? I šta crkva misli o tome?

- Što se tiče praktičnosti, da. Međutim, ima primera koji kazuju suprotno. Imamo iskustvo u Grčkoj crkvi u kojoj je stvoren razdor, raskol jer imamo starokalendarce sa čitavom jerarhijom koja nije prihvatila novi. Raskol i u Carigradskoj patrijaršiji koja je prihvatila, ali Sveta gora koja je pod njenom jurisdikcijom nije. Prelaz na novi kalendar ne predstavlja nikakav problem, ali bi promena izazvala buru u narodnom i svetovnom životu. Takođe, imajući u vidu sklonost našeg naroda za podele i za protivljenje svemu novom, možda ne bi bilo u ovom trenutku razumno preći na novi kalendar - kaže otac Ljuba Ranković.


Izvor: Blic \ Ž. Jevtić