IN < - Marchelo - >LO
<< < (6/8) > >> :: Odgovori!
- Ponos -
Ti, tvoji roditelji i tvoj grad. Večni ljubavni trougao.
Šta ćeš da budeš kad porasteš? Kažeš, to i to hoćeš.
Oni ne bi da te koče, ali ipak znaju bolje!
A onda procep, nisi ono što je plan očev
A i keva ima svoje, al ni to nije tvoj hleb.
Oni misle samo najbolje, oni znaju šta rade!
Istina, al se ipak dele na dve kaste:
a. uspešni su pa moraš i ti i
b. nisu uspešni, pa zato moraš ti.
A ti si mali drkoš, i gle čuda! Imas hir
Da u umetničkom nemiru sebi tražiš mir.
O ne, loš sin, kanda nije skroz čist!
Zar u današnje vreme!? Šta ćeš da jedeš, moj ti?!
Umesto podrške, sledi pogled kameni
Nije opcija da ih razočaraš i osramotiš.
Ali hej! Svoje puteve sam biram, a to se ne zove inat
Nego ponos, on je pogon u žilama!
Što čini da plivaš sam, za svoje ja, za svoju stvar!
Matori shvate da si car, kad im drugi kažu da si car.
To tako biva, i nema ljutnje, važna je briga.
I da, biće ponosni na tvoj ponos, iliti inat.
Dotaći sunca zrak i to sam
Znači i sto put opeći dlan.
Pa kad misle sve naj, opet nisu ja.
Svoju stvar najbolje znam sam.
Šta ljubav ima s ponosom predstavljam
Čim nađes me u sokaku cirkam gorivo za skil
Izborio se za stih, našao recept svoj.
Solo revolt! Pod đonove zabio bol!
Ali som ostaje som, ipak probiju moj gard
Kad kažu da ne pamtim ko sam i odakle sam.
Nisam otporan, te vakcine nikad neće biti!
Ništa ne štiti od pakosti što je pletu ljudi sitni.
A ruže što do juče meni trnjem hrle
Sad žale što ih s ponosom ne zadenem za rever.
Uvek ja dobro znam ko je tu bio i kad
Ja volim grad, ali nikada celi grad.
Pa je najlakše srati da čoveka menja uspeh.
Ja ne dižem nos, ja samo od takvih dižem ruke.
Kad u apoteci savesti nemaš serum protiv pakosti
Jedino u tuđoj propasti sebi rađaš radosti.
Postoje takvi, zato popizde kada rokaš carski!
Ili se pak glupo slavi što je uspeo naš mali.
Kao da si svačiji, a nisi naravno.
Eho podsmeha podseća sta je bilo pre!
Al neka ih, ej! Najbliže društvo deset godina
Nije promenilo sastav, al smo sad već rodbina.
Oni ponosni na mene, ja blistam što imam njih.
Uz njih mi je ponos sit, i ostajem ponosit.
Ljudi često greše oko toga šta je podrška
Misleći da je to aplauz kad se slavi pobeda.
Zapravo, šta će mi bodrenja kada već steknem ordenja?!
Čemu rame zaplakanje onda kad je vreme osmeha?!
Sve možeš sam tad, al kad sam sam, kad krene loše
Kad je mrak, dna, i jak jaz između mene i volje.
Onda, i samo onda vredi iskren stisak ruke
I topla reč, i samo tad si blizak, druže!
Deca tuđih nada, deca malog grada.
Čemu ta ljutnja, na šta usvari spada?!
Na nas jer nismo to što ste hteli od nas
Il na vas što to niste videli ranije...!!!
Čuvam se promene, putem promene
A u džepu nosim snove sve
I samo ja znam dobro gde...!!!
Dotaći sunca zrak i to sam
Znači i sto put opeći dlan.
Pa kad misle sve naj, opet nisu ja.
Svoju stvar najbolje znam sam...
( Marčelo i Filteri )
- Testament -
Dame i gospodo! Danas: momenat salda!
Kad vraćeno zbrajam, zgađeno javljam da je kusur više nego jadan!
Vi tamo pored zvučnika - da, obraćam se vama!
Jer vi ste rep! I vaša mora biti zadnja!
Od MC bez harizme, preko Sve oke, pa do ovoga sada
Ispisala se moja saga, isisala moja snaga!
Moja rola je ostala ista - al se promenila scenografija
S toga cepam scenaria. Od danas sam samo didaskalija!
Pišite me u zagradi, striktno u zagradi, molim lepo!
Jer, od danas nisam reper i nemam ništa s ovom scenom!
Recite da sam lošiji, najgori, ništa i niko!
Samo, molim, više nikad ne recite da smo isto.
Žalim što sam ikad i upoznao pola od tih ljudi!
I prežalio bih sav trud da imam taster za undo
Jer sam samo vagabundo, pa bogatstvo ne vagam bundom
Kolima, parama, šampanjcem, sličnim govancima i šundom!
A ni s virtuelnom "hard-kor-spikom" nemam ništa blisko!
Jer vi postojite samo na netu! Dakle, strogo gistro!
Scena sporo vozi napred. Snaga vozila - deset konja.
Toliko je onih koji stvarno vuku kola
Trpeći prezir govnara, jedući čemer svoj
A bolna kopita - ko pita, kad svejedno - sve je dno!
Dragi slušaoče, budi budući ili bivši
Al odluči. Upali baklju, noćas biraš s kim si!
Upali baklju noćas i biraj stranu! I imaj glavu!
Celu, ne samo usta što žvaću laži il istine
Da li smo isti? NE! Zato pročisti svest, i noćas biraj stranu.
Pažnja, pažnja! Mir! - evo bitnog momenta
Jer okrivljeni ima reč - slušaoče, ti si porota!
Jer, ti si poenta, i posle ovoga ti biraš stranu doveka!
Sad zipa dobro uši kome daš.
Zovem se Šelić Marko, alias Marčelo de Facto.
Rodno mesto - Paraćin, za neke 'seljak kaljavi'.
To kaže ekipa koju nisam uvredio nikad!
Zašto onda? Zato da se pitaš, i o tome pričaš.
Trač veli da kradem tekstove od repera.
Neverovatno im da sve to piše jedna osoba.
Hvala na komplimentu, drugari, ali zašto ta priča?
Zašto? Zato što se pitaš, i o tome pričaš.
Zbog toga, malo-malo pa iznikne novi klipan
I pljune me radi reda, tek da forumu bude simpa.
A otkud pažnja, kad nema ni flow, ni skill, ni tekst, ni ništa?
Otkud? Otud sto se pitaš, i o tome pričaš.
Kriv sam i što ne šlepujem anti-talente!
Kad već ne zna da piše, sveti se na druge načine!
Dabome. Uzme da laže da sam sektaš i gejčina - prva liga!
Zašto to? Zato da se pitaš, a i zato što je pička!
I pišem za Huper, i skinuo sam zastavu s bine
I izdao rep, jer imam bend i prezirem agresivne svinje!
I nisam zatucan repom i kvazi-getom, izvini!
Štulić, Mladenović i Čorba mi draži nego Tupak i Bigi!
I furam čirokanu. I otkidam na Mars Voltu.
I, bez obzira na sve to, cedim srce u svaku strofu!
Nigde ne pripadam i ne trudim se da se dopadnem
Takav sam kakav sam, i nemam na to šta da dodam, ne!
Bio sam ti. I nikad ne izbacuj to iz glave!
"Prošo sam svašta, tebra", al ja bejah svud bar dan pre!
Kontam te ko da znam te, znam da misliš da sram je
Ono što danas furam, jer nije 'pravo rep-sranje'!
Al bio sam ti. Seti se pre nego što zineš!
Bolje pitaj se šta mi je to kvrcnulo u glavi, sine!
Jer, moglo bi da te stigne isto to, za dve-tri dine.
Zato, umukni i slušaj šta je iza rime i bine!
Ja, ovaj i ovakav, ko u drugoj strofi, nudim ti muziku
Jer tračevi nisu moj cilj. I seti se, seti se već jednom muzike
Pre nego što je kompleks đubradi sasvim ubije!
Jer, svaki imbecil može da pljuje, da sipa skandale.
Ali nikad, nikad da napravi muziku koja traje!
I ne mogu da verujem da se danas spalo na te grane
Da takva stvar nije jasna - i sve je do baš te mane!
Molim lepo, ovde i sada, finito s tim svetom!
Ej, marš u pičku materinu s balavim mediokritetom!
I marš u krasan kurac s tim reperskim menatlitetom!
Jebo li vas i crnac i mikrofon i geto i beton!
Ej, mrzite se, koljite se, jebite si majku.
Izbole mene racku, ovde izlivam olovnu tačku!
Ja, najosporavaniji, najomraženiji, ustupam mesto vama - celoj menažeriji.
Jer niko mi, sem vas, nije kazao da lažem i kradem.
Nigde, nigde drugde nisam sreo takve ljude!
Uzeću sebe natrag, to je pitanje časti!
A ko je repere poznavao, ni pakao mu neće teško pasti.
Ali, Čelo de Facto nastavlja da piše, rastavlja sav kliše
I napokon ume da diše! Moja muzika je moj žanr, vrsta za sebe.
Totalno mimo scene tražim sopstvene terene.
Kako taj cilj naglasiti? Hmm.. Krikni ga naglas i ti!
Biraj stranu medalje, rispekt, pozdrav, mir...
- Odraslima -
Kroz stvarnosti okno okom okomljen na svet
Gledaš da sabiješ u stih tih opažanja splet
Pomislis da neko sluša taj tekst, svaku tu reč
Da oseća isti bes, isto gleda na svet.
Ljudi te ubede da si ti njihov glas
Da i oni jednako ginu za istu tu stvar
Srednji prst za revolt - pali baklju, bira stranu
I bira tvoju, pa tripuješ da nisi sam tu.
Al onda napuni dvaes i tad se nešto desi
Pa čitav taj fazon odjednom skapira ko dečji
I sve u šta se kleo sada zove pubertetom
Željan da se meša sa masom u fensi klubu petkom.
Traži srodnu dušu, ne želi note s mukom
Gladan paorskog veselja ide trbuhom za sluhom.
Mislio si da tu ima vere u autora i bunt
A samo su slušali pesme. Čovek je čoveku zvuk.
U mirno more proseka sad voze svoje lađe
A ti i dalje oplovljavaš Smrt Dobre Nade
Suludu veru da cela borba nije za džabe
Da za ljude nisi samo disk što iz plejera laje
Trik što se preraste, hit za dinu-dve
Samo trip što traje dok traje i onda ćao-će.
A tebi nije jasno, jer si klinac ko pre
Kroz stvarnosti okno okom okomljen na svet...
Stariji, sjebaniji, ali nužno iskusniji!
I možda nas sada, tek sada stvarno treba slušati.
Ljudi dođu i odu, tek ponekad se sete
Al tada samo kažu: "Nisam više dete."
Ja jesam. Ej, Miško, a ti? Ja jesam. Rade, a ti? I ja sam.
Neno, a ti? I ja sam. Slušaoče, a ti?
Dobro došli u naš mali svet!
Slušaoče, da li si spreman za let?
Pa evo, ima godina... ne mogu više da se setim.
Kad god pišem stihove lagano poletim.
I znam dobro, unutar mene je klinja.
Dok bit me voza, muzika rominja...
Pa dignem glavu, zajebem kintu i slavu
I sve ljude što se trude da mi kažu šta ću da budem
Kad porastem... pa bla-bla-bla...
Bilo nas je više – sad smo mala skupina.
Hoćes kola, hoćes kuću, hoćeš stan?
Teško je, stižu godine, znam...
A mi smo večna margina! Evo, Filteri i ja
Toliko godina... srećni smo, pa zaigramo ča-ča-ča.
Ponekad se pitam šta je to u čoveku? Da odraste šta ga tera?
Šta on to smera, ej! Šta on to smera?
A juče su nam pričali bajke – evo, pričaju nam i danas
A mi smo još uvek deca. Zato, ne brini za nas.
Raširenih očiju i toplog srca, s osmehom od Sunca
Dete na vrata kuca... ti, ti samo otvori!
Za sve ljude sa ove strane, tu su Miško, Marčelo
Nensi, Rade i Lane... i čika Su pozdrave vam šalje!
Dignite ruke, što više i dalje, da poljubimo ljubav
Da ostanemo deca. Jer tu negde u nama još jedan klinac čeka
Da ga čuvaš, i budeš njegov anđeo, care...
Jedna ljubav, za sve ljude prave.
Stariji, sjebaniji, ali nužno iskusniji!
I možda nas sada, tek sada stvarno treba slušati.
Ljudi dođu i odu, tek ponekad se sete
Al tada samo kažu: "Nisam više dete."
Ja jesam. Čika Su, a ti? I ja jesam. Lane, a ti? I ja sam.
Kepo, a ti? ... Slušaoče, a ti?
( Marčelo i Filteri ft. Suid )
- Krasnokalipsa -
Javili su, kroz tri dana je smak sveta!
Planeta u šoku! Kolaps! Pometnja!
Korak do leta u bestrag nebesa
Prognoza za sutra: 'sutra' ga nema!
Rus šljoka, Amer kuka!
Eskim ni ne zna pa ga boli (...)!
U vazduhu muka, svuda gužva!
Metež, tutanj, strava i užas!
Ali, avaj - gle, gle, čuda!
Samo jedna zemlja još ne gubi duha!
Samo za jedne je ipak žurka
Nek ide život i sudba pusta!
Njima je smak sveta, mi smo svet Smaka
Daš nam daire i kreće vašar!
Kaka drama, bre, pleši sada!
Kez na lice, teraj sve u matrag!
Tu san dilo gadžo, sar naj tuće ladžo
Sar jakha putresa, numaj đilabesa
Am-pam-pam-pam pank!
Jer, Svet nije sviko na bol!
Njima je sve ovo novo
Čemu sada pare i moć, sve flote i olovo?
A onda, vidi nas! Digi-da, vidi nas!
Osmeh na gotovs, u tili-čas, evo ga!
Ko sada ima bolje oružje, haaa!?
Jer, kada vidiš dno i kada živiš dno
I kada znaš da je dno za kormilom
I kada znaš da je odavno prošo voz
Nema svrhe da kukaš, brate moj!
Do viđenja! Ej, beše lepo
I kad ne beše, mi glumismo lepo!
A za smak sveta - ko još mari?
I gore stvari preboleli u kafani!
Tu san dilo gadžo, sar naj tuće ladžo
Sar jakha putresa, numaj đilabesa
Am-pam-pam-pam pank!
( Marčelo i Filteri ft. Kal )
- Mimohod -
Bio je običan dan, ja otišao van, obišao grad
Pazario stripove i pivkanicu, ko car.
Klopno pljeku, video bilbord sa Džekom iz "Losta"
I dok sam čeko da Trola dođe, piva zvekno sam pola.
O da, dan je bezvezan i divan, svest ko usporeni snimak
Nek se stvarnost kotrlja...
Ali tada, ko zna zašto, videh bus, koji baš tom stranom
Na koju gledam prođe časkom
Al dovoljno da vidim lice... i da vreme stane.
Samo pogled, sudaren s mojim, raspuče se
Pažnja kriknu, iz pogleda iscureše žmarci
Zubima za kičmu, pijucima za dušu - čista sabotaža nirvane.
Piljeći nemo ka busu, kažem vremenu da stane.
Samo pogled, zar ne? To me prenu na tren.
Nekuda krenula svest, samo slučajnost, to je sve.
Samo lice na staklu busa, oči u prolazu.
Ja uvek rasejan, ne znam ni šta mi bi da zveram tu.
Al eto, ima lica što ulube lobanju, pa se pitaš ko li su?
Slično kao kad boli zub, a ti jezikom čačkaš
Ne mož da se maneš, mada smeta.
Vrag bi znao šta nas tera da čačkamo bolna mesta.
Ko su svi ti ljudi, što ih u prolazu srećemo?
Glupi pogled. I ništa više znati nećemo.
Al, odjednom, neka seta seti te na svrhu svega
Svi smo mi hladni, ko fol, jebo romanse iz poema!
Al ova kora tu gore je zbog kamuflaže i fore
Tamo ispod vapiš ipak da srodne duše postoje.
Da joj s licem psiha priznaš da ne vidiš druge žene
Da će se desiti kraj tebe - ako ona ne bude kraj tebe.
Onako s dečačkom patetikom, čisto naivno i smešno čak!
Ko da je za tri dana zvezda pad i sveta smak!
Onako kako priznajemo samo onda kad smo mortus
Onako kako trezni lažemo za istu stvar
Onako kako se tešimo da je u nedostižnom čar
Dok šakom teramo mušice mašte u mrak...
Mimohod. Svet je mali, osim kad to hoćemo (I sve je samo mimohod)
Stvarnost se saplete na tren (samo na tren) i to je to.
Mimohod... samo tren...
I setih se Big Mazija! Hmm, taj je jeo satove.
Kakav car, a možda je imao višestruke razloge.
I, šta ga znaš, vele ljudi, čudni su putevi gospodnji.
Možda, ali lavirinti su samo ljudski, prokleti ko i mi.
Mada ponekad stanu u poneki stih.
Al samo kad se njima ćefne, pa ni tada ne znamo šta s tim.
A ko si ti? Kuda si išla? Na posao, možda?
Kafa u kancu, hrpa papira, tvoje pažnje konak!
Ili pak šank i mrcine što ti kriče na sav glas
Svoje glupe istine noćima, ovako kao ja sad.
Ili si išla kod dečka? Hm, pametan tip, svestran
Ali kilav u krevetu, pa švrljaš, a on pojma nema!
Možda te noćas izmasakrira, špaklom skrcka sinuse
Jer je baš krečio gajbu, crveno dekoriše zidove.
A možda ste srećni, izvini što mi prvo sine morbidno!
Možda ste pukli, ali biste ipak hteli ponovo
Pa si baš bila pošla na svoj prvi novi stari sudar.
A možda se samo heftate i baš vas izbole za sutra!
A možda bi baš meni bila ta, i vidiš, ja tebi taj
Znaš ono: troje dece, kamin, raj - sve kako treba.
A možda sam samo blesav što večito budan dremam
I serem koješta, serem tamo gde čuda nema.
Al čudna neman ipak mi sela na dušu večeras...
Ko si ti? Šta me to muči kroz tebe? Ne znam...
Te noći sam usnio jedan neobičan san
Na megdan me zove crni čovek, u ruci mu mač.
Ja goloruk vičem da to nije fer, al ode glas
Ode skupa s glavom koju mi odseče u taj čas!
Al kako već biva u snu, nekako sam ipak živ
Glava gleda sa poda ubicu i otkriva trik!
Tek tada videh jasno, sa tog malog razmaka
Da to u ruci nije mač, nego ogromna kazaljka...