Kako je nastao češalj?   

Češalj je u početku pravljen od kostiju životinja i kornjačinog oklopa. U moderno doba češljevi se prave od raznih vrsta materijala, ali su najčešći plastični, sa zupcima različitih veličina.

Plastični ili metalni, najrazličitijih veličina, oblika, za sve vrste i tipove kose, češljevi se danas koriste u svim krajevima naše planete. Češljevi su nezaobilazni detalj ženske tašne, ali i muške torbe, a u svakom domaćinstvu ima ih bar nekoliko. Oni su obavezan alat frizera i svih onih čiji je posao povezan s brigom o lepoti.

Češalj mnogi smatraju proizvodom današnjice, ali je on star gotovo koliko i čovečanstvo. Prvi češljevi nastali su u davnoj praistoriji, a pravljeni su od životinjskih kostiju. Po izgledu nisu ličili na današnje, jer su bili prilično veliki i nezgrapni i sa svega nekoliko zubaca, pa su pre podsećali na velike viljuške. U nekim delovima naše planete češljevi su pravljeni od rogova životinja i kornjačinog oklopa.

Drevni Kinezi pravili su češljeve od drveta, a Indijci od slonovače. Moćniji Egipćani imali su zlatne češljeve, a pripadnici bogatijih slojeva ljudi u raznim zemljama koristili su češljeve ukrašene dragim kamenjem. Dugo vremena češalj je bio neizostavan modni detalj na glavama imućnih dama, a broj dijamanata ukazivao je na njihov visoki društveni status. S obzirom na materijal od kojih je pravljen, češalj nije bio dostupan običnim i siromašnijim slojevima društva.

Polovinom 18. veka, 1759. godine, Amerikanac Enoh Nojas otvorio je prodavnicu češljeva. Njegov proizvod bio je napravljen od rogova stoke. U poslu mu se pridružio Vilijam Klilend, poreklom Nemac, koji je iz svoje domovine doneo u Ameriku kompletnu opremu s alatom za pravljenje češljeva.

Tek s otkrićem plastike počeli su da se prave jeftiniji češljevi. Za otkriće prvih plastičnih češljeva zaslužna su braća Isaija i Džon Hajet, koji su 1869. godine pronašli materijal dobijen od nitroceluloze i kamfora. Svoj pronalazak braća su nazvala celuloid, a njihovo otkriće doprinelo je bržem i lakšem pravljenju češljeva. U decenijama koje su usledile počela je masovna proizvodnja češljeva, koji su polako ali sigurno probijali sebi put do svakog domaćinstva na svetu.

Bez ceslja nema zivota,ziveo cesalj..