Manuel Vals u BEOGRADU :Mala priča o francusko-srpskom prijateljstvu

Manuel Vals u BEOGRADU :Mala priča o francusko-srpskom prijateljstvu

Povodom posete Manuela Valsa Srbiji u četvrtak i petak,Žan Kristof Bison podseća na veze ova dva naroda kroz vekove.Urednik kulturne i lifestyle rubrike magazina Figaro,Bison je autor nekoliko knjiga o Srbiji :Mihajlović,istorija Beograda,ukus Beograda.Poslednja knjiga Velike bitke koje su stvorile Francusku...

„Volimo Francusku,kao što ona voli nas“

Petak ujutru,nakon dvodnevne posete Beogradu,Manuel Vals je stajao ispred spomenika zahvalnosti Francuskoj u Kalemegdanskom parku,srcu starog grada Beograda.Rad vajara Ivana Meštrovića otkriven je 1931,da gradjani belog grada kao i narod cele Kraljevine Jugoslavije,koja je nastala 1929 iz Kraljevine Srba,Hrvata i Slovenaca koja je stvorena posle rata,nikad ne zaboravi zahvalnost koju duguje zemlji koja im je toliko pomogla u borbi protiv bugarske i nemačke okupacije.Dan pre,odnosno bolje reći,u četvrtak uveče,dok je Fransoa Oland objašnjavao naciji prednosti svog predsednikovanja,njegov premijer je bio na prijemu,nedaleko od pariske ulice,u rezidenciji francuskog ambasadora u Beogradu,zgradi koja je delo francuskog i srpskog arhitekte,i na kojoj stoje tri statue koje simbolizuju jednakost,slobodu i bratstvo.Manuel Vals će nesumnjivo prijatno iznenadjen napustiti ovu,već decenijama denunciranu zemlju,a ponekad čak i danas se mogu čuti reči,balkanski djavo,neofašistički homofobi,huligani rasisti,mafijaški ratovi i devojke sumnjivog morala.Ruku na srce,malo ko je u Francuskoj i pokušao da skine ove čini koje je bacio Bernard Henri Levi,osim par ljudi kao što su Fransoa Miteran,Žan Pjer Ševenman ili Iber Vedrin,malo je političkih lidera koji su pokušali da uklone ove klišee koji postoje još od 1991,a i danas ih ima.

Manuel Vals tokom kratke posete možda neće popamtiti sve ono što mu kažu njegovi domaćini o vekovnim vezama ova dva naroda,možda par reči,nekoliko datuma,neka imena...možda baš ova:
Pjer Lermit,amijenski prorok,je još daleke 1096,prošao kroz tada vizantinske gradove Beograd i Niš,na čelu krstaša koji su išli za Jerusalim.

Bitka na Kosovu koja se desila 28 juna 1389 godine sukobila je hrišćanske vitezove i otomanske trupe.Sudeći po hronici Filipa de Meziera,francuski kralj Šarl VI verujući da su Srbi postigli veliku pobedu nad Turcima,priredio je veliko slavlje i naredio da se svira „Te Deum“ u Notr Damu uz njegovo prisustvo u čast kosovskih junaka.

Princ Eugen Savojski,još jedan heroj ratova protiv Turaka,administrirao je Beogradom u ime Austrijanaca od 1718 do 1739,radio je na uvodjenju mnogih elemenata francuske civilizacije,od urbanog planiranja do francuskih rolnica,pa sve do otvaranja prve apoteke u Beogradu.

Srpski ustav iz 1835 je inspirisan francuskim ustavima.Tokom celog 19 veka,kako to piše Dušan Bataković,stotine srpskih studenata je dolazilo na francuske univerzitete /takozvani Parižani) koji su umnogome inspirisali stvaranje institucija i zakona u novoj modernoj srpskoj državi.

Albert Male koji je poznat po svojoj poznatoj školskoj istoriji koji je pisao sa Žilom Isakom,pre te knjige u 28 godini po savetu Ernesta Lavisa bio je tutor budućeg kralja Aleksandra Obrenovića.

Viktor Igo je,tokom istočne krize (1875-1878) kada su albanski janičari i bašibozuci počinili masakr u Hercegovini,poslao apel svim evropskim vladama,da spasu mali herojski srpski narod,oni hoće da ih istrebe-uveravao je on.

Ipolit Monden oficir francuske vojske je od 1862 do 1865 bio ni manje ni više nego ministar vojni kneževine Srbije!

Žorž Klemanso(ime koje je toliko drago Manuelu Valsu) čiji je izborni program iz 1881 gotovo od reči do reči preuzela Srpska Radikalna Stranka nekoliko godina kasnije:ukidanje senata,sloboda štampe,sloboda udruživanja garantovana ustavom,odvajanje crkve i države,progresivni porez na kapital i prihod

Jovan Skerlić osnivač srpskog glasnika,neumorni promoter frankofonije,1906 je izgovorio reči koje i danas tako prijatno odjekuju u našim ušima:“Neki kažu da je Francuska zemlja na ivici bankrota i sa slavom koja je prošla,tu su samo reči bez smisla i razuma.Francuska je i dalje duhovni vodja čovečanstva.Njihova književnost je model za sve druge književnosti.Francuska je zemlja Voltera i uvek će biti kolevka ideja,večni vojnik pravde,koji će uvek voditi ljude u njihovoj borbi za svetu istinu i ljudske ideale“.

Mnogo je još imena moglo da se pomene Manuelu Valsu kako bi se opisale veze izmedju ova dva naroda.

Petar Karadjordjević,potomak oslobodilaca Srbije,emigrirao je u Francusku nakon dolaska dinastije Obrenović na presto.Školovao se na Sen-Siru,ušao u legiju stranaca i borio se u ratu sa Prusijom.Ranjen,zarobljen,uspeo da pobegne,pridružio se armiji Antoana Šanzija i nastavio borbu.Trideset godina kasnije(1903),ovaj poštovalac Džona Stjuarta Mila i Monteskjea,postao je kralj i uspostavio ustavnu monarhiju u Srbiji.

Prvi Svetski Rat zacementirao je srpsko-francusko prijateljstvo zauvek,zajedničke uspomene su ostale i do danas.Ko još ne zna da je poštujući savez sa Srbijom koju je napala Austrougarska,predsednik Puenkare potpisao objavu rata.Koja francuska porodica se ne seća „srpskog dana“ uvedenog u francuske škole 1915 i 1916 kako bi se skupio novac i odeća za hiljade srpske siročadi,povredjene ili raseljene pod Nemačko-Austrijskom ofanzivom.Dalje će ostati upamćena herojska odbrana Beograda sa Šnajder-Krezo topovima i avijatičarima kapetana Rošefora(ili Rože Vitrata) i užasno povlačenje srpske vojske kroz Albaniju gde ih francuska vojska uzima pod svoju zaštitu i stavlja sebi u zadatak ponovno organizaovanje srpske armije,koja im je omogućila ponovno oslobodjenje teritorije u leto 1918,a sve to pod vodjstvom Franšea de Eperea(jedini strani komandant koji je posle rata odlikovan titulom vojvode i koji je zauzvrat odlikovao 1921 Beograd legijom časti za svoj heroizam).Francuzi i Srbi rame uz rame borili su se u rovovima Makedonije protiv Bugara.Medju njima je princ regent Aleksandar jednog dana u suzama skinuo svoj Karadjordjev krst i dao ga ranjenom francuskom vojniku sa rečima“Izvini što ti dajem tako malo,kad si ti Srbiji dao sve“.Nekoliko godina kasnije njega će 9 oktobra 1934 u Marseju ubiti Makedonac član ustaškog pokreta finansiranog od strane Italije.

Mnogo je još imena koje nas vezuju i žive ili rade u Parizu kao što su slikari Vladimir Veličković(član akademije lepih umetnosti) i Ljuba Popović,violinista Nemanja Radulović,crtač Enki Bilal,reditelji Aleksandar Petrović i Emir Kusturica,desetine sportista koji su igrali godinama u Francuskoj....

Uprkos razočarenju i ljutnji svih Srba zbog toga što je Francuska uzela učešće u bombardovanju Srbije 1999(spomenik zahvalnosti Francuskoj je tada bio prekriven crnim platnom),intenzitet odnosa dve zemlje kroz vekove koje su se zajedno borile protiv Otomanskog carstva,nemačkog imperijalizma,nacističkih varvara,neće sigurno promaći ni Manuelu Valsu.Kao što neće promaći ni sličnost francuske i srpske zastave.

Kao ni svim onim francuskim vojnicima na Kosovu koji štite srpske crkve i spomenike,kao i srpsko stanovništvo koje živi u pokrajini.

Na kraju,general kraljevine Draža Mihajlović,je čovek koji je prvi pokrenuo otpor Hitleru u okupiranoj Evropi 41,njegove akcije i sabotaže su umnogome doprinele usporavanju Nemačkih ofanziva koje su prebacivale oružje iljudstvo preko Jugoslavije i Grčke.“Akcije i otpor generala Mihajlovića u Jugoslaviji je primer i uteha za francuski narod“rekao je general De Gol 29 novembra 1942.Kao što je i poznato da je general De Gol sistematski nakon 1945 odbijao da se sastane sa Titom,znajući da je direktno kriv za egzekuciju čoveka koga je zvao,kako to tvrdi Alan Pejrefit,“bratom po oružju“.

Le Figaro