Hristadelfijani

Hristadelfijani (reč potiče od grčkih reči braća u Hristu), je mala Hrišćanska denominacija koja se razvila u severnoj Americi i Velikoj Britaniji u XIX veku. Danas ima oko oko 50 hiljada Hristadelfijana u oko 130 zemelja, a uglavnom su skoncentrisani u anglofonskim zemljama.

Verovanja

Hristadelfijani baziraju svoja verovanja na Bibliji kao jedinom autoritetu i jedinom tekstu datom od Boga čoveku. Bog je stvoritelj svega. Jako je važno verovanje da je Bog jedan- Hristadelfijani odbijaju verovanje u trojstvo. Isus nije postojao pre svog rođenja na nebesima, već samo kao ideja u Božjem planu za spašenje sveta. Isus je imao samo ljudsku prirodu i ukoliko je hteo mogao je da sagreši. Isus nije sagrešio i zbog toga je postao savršena žrtva preko koje se ,, otkupljuju” svi gresi vernika. Sveti Duh nije treća osoba trojstva već Božja moć da utiče na stvari. Isus je obećani Mesija (seme Avramovo i Davidovo) preko koga se svi koju poštuju njegovo iskreno učenje mogu spasti. Duša po smrti ne ide u nebesa ili pakao već čeka vaskrsenje. Isus će se vratiti da uspotavi njegovo Hiljadugodišnje Carstvo, kada će mrtvi vernici vaskrsnuti. Po isteku carstva dolazi žovot novog veka. Nema pakla i reč pakao u Bibliji jednostavno znači grob. Svi koji su mrtvi ne postoje u svesnom stanju. Isus je po vaskrsenju otišao u nebesa gde i danas sedi Bogu s’ desne strane. Vernici postaju članovi krštenjem koje obuhvata potpuno uranjanje u vodu. Krštenje je obavezno za spašenje. Đavo i Satana ne postoje, a kada su pomenuti u Bibliji samo su simbol grešne ljudske prirode. Hristadelfijani ne idu u rat, ne služe vojsku, ne daju zakletve, ne tuže nikoga sudovima, i ne glasaju. Hristadelfijani se sastaju jednom nedeljno na ,, hlomjenje hleba i uzimanje vina”, obično u izamjenim prostorijama, ponekada imaju popdnevna predavanja nedeljom i predavanja za sve zainteresovane sredom. Hristadelfijani imaju Plan Čitanja Biblije koji redovno prate tako da pročitaju jednom godišnje Stari Zavet i dva puta Novi Zavet. Po čitanju obično usledi diskusija, rasprava, tumačenje i proučavanje pročitanog Bibliskog teksta. Hristadelfijani se trude da ne budu ,, deo sveta”, ali rade u svetu i jako su pošteni, iskreni i vredni.

Istoija

Kroz celu istoriju Hrišćanstva oduvek su postojale male grupe vernika koje su poštovala učenja slična ili ista kao i Hristadelfijani. Ovo je posebno postalo značajno posle perioda reformacije. Te grupe suČ Anabaptisti, Valdeni, Socinijani itd. Od poznatih ličnosti koje su držale verovanja slična Hristadelfijanima su: Isak Njutan, Džozef (Josif) Prisli, Džon Lok, Vilijam Tendl U XIX veku postojalo je mnogo grupa Hrišćana koji su poštovali gore navedena verovanja, ali nisu bila povezana. Godine 1849, Dr. Džon Tomas je objavio knjigu Elpis Israel u kojoj je naveo osnovna učenja i razumevanja Biblije. Od tada se grupe koje su držale slična verovanja okupjaju oko njega pod raznim imenima, kada u vreme Američkog građanskog rata moraju da izaberu ime kako bi se registrovali kao ,,prigovornici savesti” u Američkim državnim institucijama, i izabiraju ime Hristadelfijani 1865-te.

Kroz XIX vek se broj Hristadelfijana naglo uvećava kroz Anglofonske zemlje, ali ubrzo dolazi i do razdvajanja. Godine 1873 izdvajaju se Nazareni, 1885 podela nastaje oko nadahnuća Biblije i izdvaja se grupa Sufok Strit (eng Suffok street). Treći razdor nastaje 1898, oko verovanja u sud nekrštenih. Hristadelfijani koji veruju da se sud odnosi samo na krštene nazivaju se Nepromenjeni (eng.Unamened). Nepromenjeni i Sufok Strit kasnije formiraju Temperans Hol ( eng.Temperance Hall), iz koga se kasnije izdvajaju Barieni (eng. Berean). U 1950-tim se zbog dokrtine razvoda izdvajaju Don (Zora) Hristadelfijani ( eng. Dawn). Don Hristadelfijani ne priznaju razvod. Godine 1958 Sufok Stit se ujedinje dalje sa uglavnom Nepromenjenim i Temperans Hol formira tzv. Centralne Hristadelfijane koji su najveća grupa. Centralni Hristadelfijani nemaju jedistvenu bazu verovanja i četo se verovanja i bogosluženje između različitih grupa ne poklapaju u potpunosti. Neke eklesije (crkve) prihvatuju svakoga, dok druge to ne čine. Hristadelfijani različitih grupa komuniciraju jedni sa drugima, i često izmenjuju knjige, magazine i sl., međutim još uvek ostaju podejeni. Najbliži izvornom učenju Biblije kao i osnovnih doktrinama ostaju Don Hristadelfijani.

Izvor: Wikipedia

Interesantno, nisam nikad cuo za Hristadelfijane.

Moram nadodati da im je nacin na koji vjeru svoju tumace mnogo slican sa Jehovinim svjedocima.
Jehovini svjedoci takodjer tvrde da je Sveti Duh Bozija moc koja utice na stvari. Isto kao i Jehovini vidim nehvataju oruzije u ruke, nedaju zakletve, netuze nikoga sudovima, ne glasaju, i govore da pakao, kao sto ga mi zamisljamo nepostoji, vec da je to jednostavno samo smrt.

Zanimljivo... Ali, je li im dozvoljeno da ne sluze vojsku?