Novi krivični zakonik, koji stupa na snagu prvog januara, izazvao oprečne komentare

Manje kazne za krađe i drogu

- Uvedene su i potpuno nove kazne, kao oduzimanje vozačke dozvole i rad u javnom interesu, zaštita intelektualne svojine, životne sredine, bezbednost računarskih podataka, objašnjava Siniša Važić, predsednik Okružnog suda u Beogradu i jedan od članova radne grupe koja je sačinila tekst novog zakona
- Saša Nikolić, zamenik Okružnog javnog tužioca, kritikuje novi zakon zbog smanjivanja visine zaprećenih kazni za pojedina krivična dela među kojima su dela protiv imovine građana, prodaja i posedovanje droge

BEOGRAD - Novi krivični zakonik, koji stupa na snagu 1. januara 2006. godine, donosi mnogo novina. Reakcije u pravosuđu su tim povodom različite. Dok jedni upućuju oštre kritike, drugi smatraju da nam baš ovakav zakon treba jer ide u korak sa evropskim rešenjima.

Sudija Siniša Važić, predsednik Okružnog suda u Beogradu i jedan od članova radne grupe koja je sačinila tekst novog zakona, kaže da izmena ima i u opštem i u posebnom delu.
- U opštem delu su uvedene potpuno nove definicije krivičnih dela kao što su nužna odbrana, stvarna zabluda, saizvršilaštvo i druga dela, što je u korak sa evropskim rešenjima. Uvedene su i potpuno nove kazne, oduzimanje vozačke dozvole i rad u javnom interesu - navodi Važić.

U posebnom delu zakona uvedeni su novi zaštitni objekti. Novi krivični zakon tako štiti intelektualnu svojinu, životnu sredinu, bezbednost računarskih podataka.

- Novi zakon predviđa da će, kada neki od ovih objekata budu ugroženi, država intervenisati kako bi ih zaštitila - kaže Važić. S druge strane, Saša Nikolić, zamenik Okružnog javnog tužioca, kritikuje novi zakon zbog smanjivanja visine zaprećenih kazni za pojedina krivična dela među kojima su dela protiv imovine građana, prodaja i posedovanje droge.

- Nedopustivo je da novi krivični zakonik predviđa za krađu kaznu do tri godine zatvora, dok je po starom zakonu maksimalna bilo pet godina. Za krivično delo teške krađe po novom zakonu je zaprećena kazna od jedne do osam godina, dok je ranije bilo do deset. Podignut je i cenzus za sitnu krađu. Svaka krađa u iznosu 8.000 dinara, po starom zakonu smatrana je sitnom. Po novom zakonu to je iznos od 15.000 dinara. To nije uopšte zanemarljivo ako se imaju u vidu primanja - kaže Nikolić i pita ne ugrožava li se ovim zakonom imovina građana?
      

Rad u javnom interesu

Kada ovaj zakon stupi na snagu i kod nas ćemo moći da vidimo neku javnu ličnost kako "radi u javnom interesu". Do sada su priče o ovakvim slučajevima dolazile samo sa Zapada, recimo da je poznata filmska zvezda kažnjena ovakvom kaznom zbog prebrze vožnje. Neki će imati i mogućnost da biraju da li će ići u zatvor ili raditi u javnom interesu.
      
   
   

Sa njim se slaže i Mirjana Jakovljević, zamenik Okružnog javnog tužioca.
- Nije logično da vam neko uperi pištolj u glavu, počupa kosu i za to dobije najviše tri godine zatvora za krivično delo razbojništva, kako je to predviđeno novim zakonom. Po starom zakonu razbojnik je najmanje mogao dobiti tri godine. Ako se pritom ima u vidu da zakon u nekim slučajevima predviđa istu kaznu i za krađu, onda je to apsurd.

To znači da će se blaže kažnjavati razbojnici (obavezna upotreba sile ili oružja) nego lopovi. To znači da veću kaznu može da dobije neko ko vam je obio auto i nešto ukrao nego neko ko vam je uz pretnju nožem, pištoljem ili batinama oteo mobilni telefon. Razlog je što se po novom zakonu, a to nije bilo do sada, ima u vidu i iznos novca za koji vas je razbojnik ili lopov oštetio - objašnjava Mirjana Jakovljević.

Međutim, Važić poriče da je kaznena politika novog zakona blaža i tvrdi da su kazne povećane.
- Maksimalna kazna (opšta) po starom zakonu je 15 godina, a sada je povećana na 20. Posebna maksimalna kazna po starom je 40 godina, a sada u novom zakonu uneta je izmena pa je maksimalna kazna od 30 do 40 godina. Smanjene su kazne za dela koja se učine u nehatu, dok su za teška dela protiv života i tela kazne pooštrene - objašnjava Važić.

Jedna novost u kaznenoj politici tiče se i novčane kazne koja će se od 1. januara primenjivati potpuno drugačije. Važić kaže da će biti prema principu dnevnog iznosa i da će se imati u vidu imovinsko stanje okrivljenog.
- To znači da nećemo isto kažnjavati tajkune i nekog siromaška. Nije isti efekat obojicu kazniti sa 50.000 dinara. Zato će nam Poreski organi dostavljati izveštaje o imovini i bogatstvu tajkuna kako bismo mogli adekvatno da kaznimo za kršenje Zakona - kaže Siniša Važić.

Uvedena su i neka nova krivična dela ali tužioci to ocenjuju kao "kozmetičke promene" i kažu da su to dela po kojima retko postupaju. Veliki broj predmeta preći će u nadležnost opštinskih sudova /sitno delo prevare, droga/, pa se postavlja pitanje i kako će ovi sudovi izaći na kraj sa novim slučajevima ako se zna da su već zatrpani ogromnim brojem predmeta. Jedno od pitanja je kako će sudovi dočekati 1. januar.

- Bojim se da će se zbog blažih kazni, broj razbojništava udvostručiti jer će kriminalci biti ohrabreni. Policija će imati više posla, a tužilaštvo i sudovi će se biti opterećeni zbog tolikog broja predmeta. Mislim da nije dobro u ovakvoj stopi kriminala smanjivati kazne - kaže Nikolić.

Advokat Ivan Bajazit takođe je skeptičan i misli da sudije još nisu spremne da počnu da primenjuju novi krivični zakonik.
- Sudije su već pod velikim pritiskom pa tako neki nisu još ni stigli da pročitaju tekst zakona. U opštinskim sudovima "voda je već došla do grla i steže vrat". Sudije u proseku imaju po 100 predmeta, a standard je 50, što znači da rade za dvoje. Novi zakon donosi nove nevolje, a sudije još nisu stigle da se obuče. Posledice će biti lomovi, nepravde i raskoraci što ugrožava pravnu sigurnost - tvrdi Bajazit i dodaje da je ubeđen da će zakonodavac da pomeri rok za primenu novog krivičnog zakonika, kao što se desilo i sa apelacionim sudovima.

Advokat Sava Anđelković u izjavi za Glas tvrdi da ne vidi veliku ozbiljnost donosilaca izmena i dopuna raznih naših zakona, pa i Krivičnog zakona, jer su se svi pravili "na parče", prema dnevnim potrebama i zahtevima spolja. U procesu pravljenja ovog zakona, ističe Anđelković, nisu bili uključeni naši stručnjaci, pravničko javno mnjenje, naučnici iz oblasti prava, sudije, tužioci, advokati, profesori krivičnog prava, inspektori i ljudi iz života.

- Za poslednjih nekoliko godina, Zakon je više puta menjan što nije dobro - dvoje se ne venčavaju da bi se sutra razveli. To izaziva pravnu nesigurnost i za onoga ko je oštećen ali i za onoga koji treba da odgovara pred zakonom - kaže Anđelković.

On podseća da je Valtazar Bogišić, pre nego što je napisao Građanski zakonik Crne Gore, punih deset godina proučavao narod i plemenske običaje i odnose. Danas političari preko noći usvajaju zakone i to bez učešća pravne elite. Posledica je da imamo zakon koji građani ne razumeju i to mora da se završi kao propast - kritičan je Anđelković.

Za krivična dela koja imaju veze s drogom, novi krivični zakon predviđa kaznu od dve do 12 godina zatvora. Prema starom zakonu najmanja kazna je bila pet, a najveća 15 godina.
- Novi krivični zakon predviđa blaže kazne za neka krivična dela ali mislim da su takve kazne i adekvatnije i primerenije slučajevima koji dolaze pred domaće sudove. To je sasvim u redu. Ako nekoga zbog 0, 02 grama heroina morate osuditi na godinu dana zatvora, onda je to drakonska kazna - kaže advokat Ivan Bajazit i podseća da su u "Sablji" neke kazne bile pooštrene, što je primereno apsolutističkom režimu.

Ni advokat Sava Anđelković nije protivnik blaže kaznene politike jer se u nauci ali i praksi pokazalo da stroga kazna ne garantuje da će biti manje počinilaca krivičnog dela.
      

Ako vam neko obija auto, smete da pucate u njega?

Po novom Krivičnom zakoniku nužna odbrana se definiše kao "ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad". To znači da će zakon ubuduće štititi napadnutu osobu koja uzvraćanjem napada ne štiti samo svoj ili tuđ život, već i svoju ili tuđu imovinu. Tako da ako braneći svoj život ili imovinu ubijete napadača nećete odgovarati. To ne znači da treba potezati oružje već da građani imaju mnogo veće pravo da svoj život i imovinu smeju da se brane napadom na život onog ko ih ugrožava. To bukvalno znači da smete da pucate na nekog ko vam obija auto ili ugrožava bilo koje drugo dobro. Ivan Bajazit smatra da je ovo proširenje nužne odbrane dobro ali da će u praksi možda izazvati mnoge dileme i nepravde. Sa aspekta zaštite društva od kriminaliteta, što i jeste cilj zakona, on sumnja da će se ovim putem u tome uspeti.
- To je preuzeto iz tuđih iskustava, sa Zapada ali oni imaju bogatije sikustvo u praksi nego mi - objašnjava Bajazit.
      
   
   


Izvor: Glas Javnosti \ A. Savić