Manje joda – niža inteligencija
Najteže posledice nedostatka joda su endemski kretenizam i povećana smrtnost dece, čulo se na Međunarodnoj konvenciji o značaju joda


Alanja, septembra – Nedostatak joda glavni je uzrok mentalne zaostalosti dece, a njegov deficit je najizraženiji u toku ranih razvojnih faza mozga kod najmlađih, u trudnoći i prvih godina po rođenju, objašnjeno je na Međunarodnoj konvenciji o značaju joda za pamćenje i posledice nedostatka joda za decu, trudnice i starije osobe, održanoj 26. i 27. avgusta u turskom gradu Alanji.

Stručnjaci su na ovom skupu istakli da su najteže posledice nedovoljne količine joda endemski kretenizam i povećana smrtnost dece, a da čak i blagi nedostatak joda smanjuje ukupan koeficijent inteligencije populacije za 13,5 bodova. Iako nije sasvim jasno utvrđena povezanost njegovog deficita i razvoja raka štitaste žlezde, potvrđeno je da u populacijama gde ga ima manje dolazi do češće pojave ove vrste oboljenja i veće smrtnosti.

– Jod treba unositi 90 odsto preko hrane, a 10 odsto preko pića. Najviše ga ima u hrani morskog porekla i soli koja se jodira – rekao je dr Mehmed Čam, lekar iz Alanje.

Kako bi razmenili iskustva i zajednički unapredili borbu protiv bolesti izazvanih nedostatkom joda, pored brojnih eminentnih endokrinologa i pedijatara iz Turske, na konvenciji su učestvovali i naši predstavnici Udruženja za borbu protiv nedostatka joda „Jod” i Mense. Postignut je dogovor da se ovakvi skupovi redovno održavaju i pristupom „misli globalno – deluj lokalno” približe važnost joda svim stanovnicima.

– Jod je neophodan za sazrevanje i razvoj mozga i nerava. Kada ga organizam ne dobije u dovoljnoj meri, ne razvijaju se moždane strukture. Oko 38.000.000 novorođene dece godišnje je „nezaštićeno” od trajnih posledica nedovoljnosti joda u ishrani. U Srbiji je još pre pola veka zakonom obavezno jodiranje soli, kako bi se sprečilo nastajanje mentalne zaostalosti, a drugi važan izvor su mineralne vode koje sadrže prirodno rastvoren jod – istakla je dr Slavica Dautović, pedijatar endokrinolog i izvršni direktor Udruženja za borbu protiv nedostatka joda.

Ona je napomenula da dnevna doza ovog elementa za zdravog čoveka iznosi između 100 i 200 mikrograma, a da njegov težak nedostatak dovodi do smanjene produkcije tiroidnih hormona i uvećanja štitaste žlezde i gušavosti.

– Problem je što se uvek vide samo najteži oblici bolesti, kao i što se oboljenja usled nedostatka joda dijagnostifikuju tek kod svakog drugog ili trećeg pacijenta. Trudnice i dojilje su posebno ugrožena grupa, jer imaju povećane potrebe za njegovim unosom, a žene tada često ne vode računa šta jedu – dodala je dr Dautović.

Na skupu je istaknuto da Turska ima velikih problema sa deficitom joda, a njihova vlada je tek nedavno počela da preduzima ozbiljne i sistemske korake da se ovaj problem reši. U maju je u ovoj zemlji u saradnji sa Unicefom počela realizacija kampanje radi promovisanja značaja korišćenja jodirane soli za zdravlje.

-----------------------------------------------------------

Deca ne znaju da povezuju činjenice

Dr Ranko Rajović, izvršni direktor Mense u Srbiji je objasnio da je period između treće i pete godine doba intenzivnog sazrevanja mozga i da u tom dobu dete mnogo može da nauči, ali nažalost se to prepušta na milost i nemilost slučaju.

- Izuzetno su važne vežbe rotacije, akomodacije i učenje apstraktnih pojmova. Oko 50 odsto svojih sposobnosti za učenje razvijamo tokom prve četiri godine. Ostalih 30 odsto razvijamo do osme godine. Tih prvih godina u mozgu uspostavljamo glavne puteve učenja i sve drugo što ćemo učiti utemeljeno je na toj osnovi. Istraživanja su pokazala da postojeći školski sistem ne razvija funkcionalno razmišljanje kod najmlađih, a da naša deca ne znaju da povezuju činjenice. Treba učiniti sve da se takva situacija promeni - smatra dr Rajović.

D. Davidov-Kesar

Izvor: Politika