Imam 16 godina i jos nisam nasao pravu devojku(imao sam 2 devojke, ali to su bile veze od 2 dana).  

Sada mi se svidela devojka koja je 2 godina starija od mene, prelepa, prepametna devojka, bila vukovac, kapiten odbojkaskog tima, za razliku od mene koji sam prosecan djak, nista me ne zanima sem Partizana(idem cesto na tekme).   Zato se plasim da joj pridjem, jer se plasim odbijanja.  

Neki saveti?

Za početak, batali stadion. Nakon toga radi na sebi na svim poljima. Radi na imidžu, manirima, obrazovanju, i kopiraj bolje od sebe. Ne plaši se neuspeha jer ništa to ne boli. Uostalom, jednom kad uspeš niko se neće ni sećati tvojih blamova i spoticanja.
Ispravi leđa kad hodaš i ne grizi donju usnu.

Za pocetak , ni slucajno da poslusas ovaj komentar 

Super je sto ides na stadion , radis ono sto volis i nemoj to nikako da batalis.

Strah od odbijanja...Kao i vecina 

Recicu ti samo ovo :

 Kada god osetis taj strah kazi sebi : ,,Nemam sta da izgubim , pricicu joj mogu jedino da dobijem. Ako joj ne pridjem nikada nista necu uraditi na polju sa zenama ''

Za pocetak probaj da batalis ovu ribu , ona ima visoku vrednost u drustvu po tvojoj prici ( Da bi je smuvao moras da imas vecu vrednost od nje ) .

Izlazi sa ortacima , muvaj . Nikada nemoj da prilazis ribi kad je sama , vec uvek kada je u grupi i uvek pricaj sa svima u grupi , a nju zapostavi - kuliraj .

Moras da pocnes da vezbas , nije ovo ni malo lako veruj mi 

win

mlad si i nesiguran,vjeruj malo više u sebe i vodi se mišlju da tek dolazi vrijeme kad ćeš biti svoj čovjek i misliti više glavom nego hormonima

Prvo batali tekme i majmunisanje na stadionima. Nadji si druge zdravije hobije (jerbo tamo mozes da dobijes ciglu u vugla). Kreni na ples, balet, aikido, e onda kad budes imao zdravije navike moci ces da pucas na ribe viseg ranga. Ovako nemas nikakve sanse da smuvas 18-godisnjakinju koja se bavi sportom, a ne hvata zjale na tribinama.

 

Kako ste svi tako pametni... ljubi vas majka a zašto da batali "majmunisanje" na stadionima? Jel loše otići na fudbalsu utakmicu jednom nedeljno?


Kao da čitam... sebe... i to za odbojkaški tim... i to za Partizan... kao da sam ja pisao... a bogami i za prosečnog đaka lepa sećanja u svakom slučaju

Prvo i prvo: Prevazidji strah od odbijanja. Najgore sto moze da se desi je da ne uradis nista, a cak i tada si makar probao, ovako nikada neces znati sta bi se desilo.

Drugo i drugo: Mladjim devojkama nije toliko bitan status(to dolazi kasnije   ). Ako joj se makar malo zasvidis fizicki i ako imas makar malo bolju komunikaciju ne bi trebao da imas problema sa prolazom. Pridji, pricaj, i na osnovu njene reakcije vidi da li moze nesto da bude ili ne.

Zapravo mladje devojke ne gledaju PAMET , stajling i celokupan izgled koliko drustveni status...Bar sam ja toliko primetio , mozes biti najveci klosar u gradu , ako si jedan od glavnih od glavnog drustva pusice ti 

Nema instant samopouzdanja, to se stice vremenom i brojem osvojenih devojaka u medjuvremenu :-)

 Celav sam, profesori me mrze(mnogo se svadjam sa njima) imam smanjeno vladanje zbog bezanja sa casova, zovu me huligan(samo zato sto idem na tekme), pusim(cigare) k'o lud,cesto sam pijan, cesto se svadjam sa roditeljima, rekreativno igram fubal, kosarku :D Navijanje nikad necu "bataliti", jer je Partizan "moja prva ljubav".   Veliki sam patriota.  
U drustvu nisam bas "obozavan" imam par ortaka koji su glavne "face" u skoli.   Nisam "nalozen", uvek sam "furao svoj fazon", obicno su me mladje devojke "startovale", ali kod starijih ovaj "bad boy" izgled ne prolazi.   :P

Temp lock

Neka Goa odluči šta će sa ovom temom, ja ću pobrisati ovo off-a i sranja što ima, a posle toga idem da izvršim samoubistvo.

Prvo, aj malo da se igramo psihologa. (uzmi u obzir samo da sam ja psiholog koliko je i Hitler bio slikar)

Nekad sam bio u tvojim godinama... ti u mojim još nisi.
Nisam ja nešto preterano stariji od tebe, ali sasvim dovoljno da bih te razumeo, posebno što sam nekad davno praktikovao neki taj tvoj način razmišljanja.
Ako se to može nazvati razmišljanjem.
Navijao sam za jedan opičen klub i ložio se na jednu retardiranu grupu koja ima za cilj da testira savitljivost pendreka drage nam policije, padao na 2 popravna, pušio mnogo, pio mnogo više, ložio se da sam neki patriota.. uglavnom sve ko i ti, samo što nisam bio ćelav (jer sam ipak voleo heteroseksualne odnose).
Sve u svemu, nisam baš mogao da se pohvalim svojim ponašanjem sada kad pogledam neke stvari unazad.

Jedna od predrasuda ljudi sa strane, posebno odraslih ljudi sa strane koji posmatraju sve to je... da ljudi poput nekadašnjeg mene i sadašnjeg tebe, to rade.. zato što znaju šta rade. I zato što iskreno veruju u to što rade.
Što je kompletna budalaština.

Ako vam se drug, brat ili sin u tim godinama savija od batina i izigrava kompletnu budalu tako što pokušava drugog da savije od batina... najverovatnije želi nešto da vam kaže. 
Šta tačno? Ne zna ni on sam.
Ali oseća se potisnuto što ne postoji način da vam to kaže... i pronaći će neki drugi.

Odrasli tome pristupaju na način na koji odrasli pristupaju, što je sasvim pogrešno... jer suprotstavljanje nekoga sa sopstvenim posledicama u tom dobu i ne znači baš mnogo.
Posmatraju to kao jednačinu i na taj način pokušavaju da je reše.. tako što će neutralisati neželjenu pojavu.
 
Aha.
Praviš sranja u školi - propašće ti ceo život i nećeš moći priuštiti sebi normalnu budućnost.
Biješ se na utakmicama - neko će ti slomiti kičmu zbog neke budale, nazovi vođe.. i ostaćeš paralizovan ceo život.
Pušiš - dobićeš rak.
Piješ - ja nisam odgajio/odgajila аlkoholičara i propaliteta.
itd itd itd.

I za većinu tih stvari su u pravu.  Dugoročno gledano.
Međutim, lečiti posledicu a ne prepoznati uzrok... i nema preterano smisla. Posebno kad govorite klincu od 13 do 16 godina koji je pun energije, dobio je krila u tim godinama i misli da može glavom kroz zid da prođe.

Zato treba prepoznati uzrok.
Što je izuzetno teško... jer ne zaboravite da se sasvim druga generacija i da se masa stvari izdešavalo u međuvremenu.

Da se vratimo na prethodno.
Stvar je u tome da želi nešto da vam kaže.. samo ne ume kako i pronalazi neki drugi, njemu lakši način.
Osećanje koje on često oseća - strah.
Verujte. 
Nalaziti se u tim godinam i ne znati šta ćete od sebe je poprilično uznemirujuće i strašno osećanje.

Međutim, nije sramota biti uplašen... ali u tim godinama niko ne želi biti uplašen i zato će pronaći svoju pripadnost negde. Bilo gde. Samo da bude prihvaćen.
I tako to otprilike kreće.
Pronađete gomilu drugih, takođe nadrkanih klinaca kojima eto takođe treba pripadnost. Nešto što će ih definisati. 
A gde je drugde nizak kriterijum nego na tribinu.  _{(samo mala napomena za ostale, ne kažem da su svi ljudi na utakmicama isti i da tu nema dobrih ljudi, nisu svi ljudi isti..  čak naprotiv - dosta ih poznajem dobrih, ali bilo bi stvarno vrlo naivno zanemariti činjenicu da je gomila njih tu da bi glumila neko ludilo, a dobar deo njih je klinčadija koja ne zna šta će od sebe)}
Slična stvar je i sa "patriotskim" organizacijama, narkomanijom, crkvom, fun club "Jelene Karleuše".
Zajednička stvar im je što možeš biti i moron - da bi im pristupio.

Osoba koja se uvalila u sve to nabrojano... samo okvirno razume šta predstavlja njeno ponašanje. Ali nešto dublje i ne baš.
Ne radi on to zato što podržava celu tu ideju.
Dođavola, koliko sam ja njih znao koji nisu znali ni protiv koga smo igrali kad smo se vraćali sa tekme (verovali ili ne). Koliko njih je u Zverima, Dverima, Obrazima, Našima, Vašima i Njihovima i sličnim kretenskim oranizacijama a ne znaju ko je bio Živojin Mišić i Radomir Putnik.
Na kraju krajeva... koliko njih zaista misli da Jelena Karleuša dobro peva?! 
Osoba koja se uvalila u sve to nabrojane je tu... jer želi pažnju, jer želi fizički kontakt, jer želi osećaj pripadnosti, jer želi da je nešto definiše i da bude nešto.

Nije preterano bitno ako dobijete batine ili ako unakazite nekoga, nije preterano bitno ako podržavate ideju da se uvede Pravoslavni Teheran i nosite fašističke simbole, nije preterano bitno ni ko je i šta je bio Hitler... nije preterano ni bitno da li Karleuša ume stvarno da peva...

Jednostavno... dobijate podršku od ljudi sličnih sebi... šta god da radite! 
Nije li to fantastično osećanje, priznaćete? Nema osuđivanja, nema straha, nema kritikovanja.
Kad se nađete među istima.. vi ste jedno.
Jedan mozak, jedno telo i jedna duša. 
I borićete se što jače da tako ostane.

I sve bi to tako trajalo, dok ne shvatite da... posledice ipak postoje.  
Ma koliko mi želeli da bude suprotno... istina je da posledice postoje.

GATTUSO88-u je samo trenutna posledica... da ne može prići nekoj lepoj obrazovanoj devojci. U koju se zacopao. 
I tu se pokazuje koliko je on stvari još uvek plašljiv i koliko je u strahu. (Ne kažem ovo GATUSO u smislu podsmevanja i ponižavanja... rekoh malopre: Nije sramota biti uplašen.  )
I tu se vidi koliko on, ironično... ma koliko želeo da predstavi sebe kao opasnim i ludim likom koji puši, pije, ide na tekme i loži se na patriotizam... tu se vidi koliko je stvarno uplašen... kad ne sme prići jednoj... devojci.   
I kao što i sam kaže: Ima manjak samopouzdanja.

Zaključak: Nemojte ostavljati osobe, posebno maloletne... da se same bore sa svojim strahovima. Jer neće se uvek izboriti na pravi način, niti možete očekivati da će se izboriti na pravi način jer su male šanse za to.
A kasnije, nemate pravo da mu prigovarate jer ste ga ostavili da se sam bori.
Vrlo brzo ćete skapirate da ste izgubili to pravo.


Drugo, sve mogu da razumem, ali da mi nervirate Bambinu.. e to ne mogu. 
Zato će lock ostati.
(a i trolujete nas brate mili s ovim glupim temama svaki drugi dan, muka nam je više)


Treće. Poslušaj Fahrenheit-a leba ti.
Dovedi se u red, momak. 
Ja razumem da ti nećeš ovako doveka... ali kad bude došao trenutak u kojem skapiraš da si pravio budalu od sebe sve te godine.. tad može biti kasno. Obično i jeste. 
Ako ipak, misliš da ćeš ceo život moći tako... pogledaj samo ovu temu, što će ostati zatvorena.  To jeste veoma bezazlena i nebitna stvar (pff, jebo temu na internetu i neke likove koje ne poznaješ)... ali i kao takva bezazlena, daje ti blagu naznaku da ljude to u principu ne interesuje, ne interesuješ ih ti... i da će ti uglavnom zatvarati vrata pred nosem. 
Kažem, ako ipak misliš da možeš tako doveka i da ćeš na silu otvarati vrata... može neko vreme, neću te lagati... svašta možeš na silu. Ali dođe neki trenutak kad se iza nekih vrata nalazi tenk. 
Tako da.. možeš ceo život. Ali to ili neće biti dug život. Ili neće biti život s kojim ćeš ti biti zadovoljan.
Sticajem okolnosti... poznajem dovoljan broj ljudi koji i nisu baš za pohvalu zbog svojih dela, neki su mi i u srodstvu. Veruj mi    polovina njih posle celog tog dnevnog ludila... plaču noću u krevetu. 

Sa druge strane, ne moraš posmatrati internet i ovu temu - pogledaj samu tu devojku koja verovatno ne želi ništa da ima sa tobom.  Tako to kreće.  Relativno si mlad, ali varaš se ako misliš da tu staje. Kasnije su stvari sve gore i gore, veruj mi. Već sad bi 90% mojih drugarica reklo da imaš govno umesto mozga i da ne žele ništa s tobom kad budeš bio malo stariji.   

Moj prijateljski savet ti je - Nađi sebi neki lep hobi, neku veštinu u kojoj se možeš posvetiti, gde se možeš izraziti i u koju ćeš kanalisati tu svoju energiju.

I nađi kasnije neku simpatičnu devojčicu leba ti... da se malo ljubite. (ne mora baš ova Nije ni prva ni poslednja  )
Veruj mi, nećeš se ni malo opamtiti i ostaćeš i dalje podjednako blentav, ako ti je to cilj... jer nas devojčice čine mnogo glupim. 

Ajd', živ bio.