Broj alergija u porastu

Sve više ljudi u svetu pati od alergijskih reakcija, a ni Srbija ne zaostaje za ovom statistikom

Broj ljudi koji boluju od alergija se povećava i oko 15-30 posto ljudi u svetu pati od nekog oblika alergije. Alergijske bolesti su u porastu naročito među mladim osobama, kod gradskog stanovništva i u zemljama s visokim ekonomskim standardom. Različite teorije pokušavaju da objasne zašto je to tako, pa neke okrivljuju zagađenje i globalno zagrevanje, druge preteranu higijenu, a treće povećanu preosetljivost čoveka na okolinu.

Ni naša zemlja ne odstupa previše od ove statistike. Naime, oko 15 odsto stanovništva pati od nekog oblika alergije, a procenjuje se kako svaki deseti stanovnik Srbije boluje od alergije na ambroziju, koja napada od 15. avgusta pa sve do 1. novembra.

Svake godine u doba cvetanja određenih biljaka, milioni ljudi širom sveta pate od polenske kijavice, pa i od napada teške astme. Kad je reč o sezonskoj alergiji, polen, trava, breze i ambrozije, najčešći su alergeni u području Srbije. Ako se radi o preosetljivosti na kućnu prašinu ili grinje u kućnoj prašini, tegobe će biti jače izražene u jesenjem i zimskom periodu kad se grinje, zbog povoljnih temperatura od 20-30 stepeni Celzijusa i relativne vlage od 65-80 odsto najviše razmnožavaju.

Ambrozija - neprijatelj br. 1

Ambrozija se smatra najvećim neprijateljem osoba koje boluju od alergijskog rinitisa, s obzirom na to da je njen polen najjači alergen. Prema zvaničnim podacima, svaki grad u Srbiji ima velike probleme sa širenjem ove neprijatne biljke. Posebno je ugrožen Beograd, jer je koncentracija polena ambrozije tu i najgušća. Najveća žarišta korova ambrozije pronađena su na Novom Beogradu kod hale "Arena", u Zemunu, u naselju Medaković i na Karaburmi. Uže područje Beograda ima 15 miliona biljaka ambrozije, a prema procenama stručnjaka, u Beogradu je trenutno više od 70.000 alergično na polen ambrozije. U ostalim gradovima, kao što su Novi Sad, Ruma, Subotica, mnogo je manje prisustvo ove korovske biljke, jer se ona tu redovno uništava košenjem i hemijskim preparatima.

Mere lečenja

Lečenje se sprovodi uzimanjem odgovarajućih lekova (antihistaminika, kod osoba koje nemaju teži oblik alergije). Pri alergijskoj astmi potrebno je hormonsko lečenje kortikosteroidima, koji se daju u obliku tableta ili rastvora za inhalacije. Osim tih mera, u vreme najveće koncentracije polena treba izbegavati izlazak iz kuće od pet sati ujutru do deset sati prepodne. Na selu i u prirodi koncentracija polena visoka je ujutru, a u gradu uveče pa vodite o tome računa kad otvarate prozore stana ili automobila. Alergičnima na polen kiša donosi olakšanje jer vazduh postaje čist pa nakon kiše iziđite u šetnju ili provetrite prostorije.

Izvor: Press