Upoznajte Sofi, najbolje očuvanog stegosaura na svetu

Dejli mejl / M.A.   | 05. 12. 2014. - 06:18h | Foto: Reuters, Profimedia.rs   | Komentara: 0
Stegosaur “Sofi”, koji je u drevnoj prošlosti tumarao suptropskom šumom u Vajomingu, sa bodljikavim repom uvek spremnim da ubije svakog predatora koji bi mu se isprečio na putu, danas je izložen u londonskom Prirodnjačkom muzeju.


S obzirom na to da je duga 5,6 metara i visoka 2,9 metara, Sofi je relativno mala u poređenju sa najvećim pripadnicima njene vrste
Njegov skelet je 85 odsto očuvan, zbog čega je reč o najkompletnijem primerku dinosaura prepoznatljivog po ogromnim koštanim pločama na leđima i četiri roga na zadnjem kraju repa nalik na koplja.

Iako naučnici iz muzeja ne znaju kojeg je pola, primerak je nezvanično dobio ime Sofi - po ćerki menadžera hedž fonda čija je novčana donacija omogućila kupovinu savršeno očuvanih ostataka.
 
S obzirom da je duga 5,6 metara i visoka 2,9 metara, Sofi je relativno mala u poređenju sa najvećim pripadnicima njene vrste (devet metara).
 
“Činjenica da ovde imamo najočuvaniji primerak znači da možemo da se posvetimo istraživanju tajni evolucije i ponašanja ove intrigantne vrste dinosaura”, kaže profesor Pol Baret, glavni istraživač dinosaura u muzeju.
 
Kada je uginula pre 150 miliona godina, “Sofi” je bila mlada jedinka. Njenih (ili njegovih) 360 fosilizovanih kostiju otkrio je na imanju u Crvenom kanjonu paleontolog Bob Sajmon 2003. godine.
 
Mnoge kosti ovog stegosaura su već skenirane laserom i kompjuterskim tomografom kako bi se napravili kompjuterski modeli radi testiranja njihove jačine i procene težine.
 
Naučnike posebno zanima kako se životinja kretala, koliko je jela, koliko je brzo rasla, kao i čemu je služilo njenih 19 koštanih ploča na leđima.
 
Naučnici znaju da je stegosaur bio biljojed, ali ne znaju tačno kojim se biljkama hranio. Oni pretpostavljaju da, s obzirom na slabe zube, nije mnogo žvakao hranu, već je uglavnom gutao, a u želucu je dolazilo do fermentacije.
 
Profesor Baret kaže da takođe nameravaju da rekonstruišu zadnje udove i kukove dinosaurusa da bi saznali kako je hodao.
 
“Mislimo da se stegosaur kretao na četiri noge, veoma polako i da je bio mišićav. Njegov moderni pandan mogao bi da bude nosorog, mada nosorog može da trči veoma brzo tokom kraćeg perioda”, dodaje on.
 
Rep sa šiljcima je nešto po čemu je stegosaur jedinstven. Naučnici znaju da ga je koristio kao izvanredno oružje, budući da su na primerku altosaura - velikog dvonogog mesoždera, starijeg od tiranosaurusa reksa oko 80 miliona godina, otkrivene rane koje odgovaraju mestima na kojima se nalaze šiljci na repu stegosaura.
 
Što se koštanih ploča na leđima tiče, prvobitno se verovalo da je reč o nekoj vrsti oklopa, ali je ta ideja uglavnom napuštena. Neki naučnici misle da su služile kao pasivni odbrambeni sistem, jer je, zahvaljujući njima, iz daleka delovao mnogo veći nego što je zapravo bio. “Jedna mogućnost je i da su služili kao neka vrsta radijatora”, kaže profesor Baret.
 
Lobanja Stegosaura sastoji se od 50 sitnih kostiju, koje se u muzeju čuvaju pod ključem, dok je izložena kopija.
 


Izvor: Blic

Ком ет ми бро! 

Daleki rođak.