Pre dve nedelje napunio sam 38 godina. Ujutro, na svoj rodjendan sam se
probudio prilicno neraspolozen, ipak, godine cine svoje! Otisao sam u
kuhinju uveren da ce mi zena osveziti dan s jednim: "Dobro jutro i
srecan rodjendan, muzicu moj zlatni"! A mozda me i iznenadi kakvim
darom. Nista. Nije rekla ni dobro jutro, a kamoli ostalo cemu sam se
nadao! Dobro, pomislio sam, s godinama postanu takve, ali deca, oni su
me se sigurno setili. Jok, ni oni nisu nista rekli. Duboko razocaran
otisao sam na posao. Cim sam usao u kancelariju, docekala me moja
sekretarica Lidija sa osmehom na licu i procvrkutala:
o Dobro jutro, gospodine sefe, i sve najbolje za Vas rodjendan!
Odmah sam se osecao bolje. Ipak se neko setio da mi je danas rodjendan.
Udubio sam u posao i radio do 2. Tada je na vrata pokucala Lidija:
o Znate sefe, danas je tako lep dan, a i rodjendan Vam je, pozivam Vas
na rucak!
o To je najlepsa stvar koju sam danas cuo - odvratih i prihvatim poziv.
Otisli smo na rucak u odlican intimni restoran na periferiji, popili smo
par martinija i beskrajno uzivali u odlicnoj hrani. Kad smo se vracali
nazad, Lidija upita:
o Znate sefe, tako je poseban dan, zasto se vracati u kancelariju?
o U pravu ste! - rekao sam, kao svaki dobar sef zadovoljan svojom
sekretaricom.
o Onda Vas pozivam kod mene na casu vina!
Prihvatio sam. U njenom stanu sam se udobno smestio, Lidija nam je
nasula vino i kad smo se kucnuli, rekla je:
o Samo trenutak, sefe, da se presvucem u nesto udobnije!
o Svakako, samo napred! - odgovorio sam, vidno uzbudjen i u treptavom
iscekivanju. Otisla je u spavacu sobu i vratila se nakon pet minuta. U
rukama je nosila veliku tortu, a iza nje su isli moja zena, moja deca,
prijatelji i nekoliko kolega s posla. I svi su pevali "Srecan ti
rodjendan...".
A ja sam sedeo na kaucu potpuno iznenadjen i go golcat