Mali lajavac iz prerije

U ravnicama zapadnih država SAD živi simpatična životinjica, rođaka veverice, po imenu prerijski pas. Ovaj mali glodar je snažan i debeo. Ima široku, zaobljenu glavu, kratak žbunast rep i kratke noge. Težak je od pola kilograma do kilogram i po. Glava i telo dugi su mu oko 30, a rep oko deset centimetara. Krzno mu je žućkasto, prošarano sedim dlakama, dok je na stomaku beličasto. Njegove tamne i kratke uši jedva proviruju iz krzna. Isto kao i kod veverice, oči su mu postavljene sa strane i omogućavaju mu široko vidno polje, tako da lako ugleda grabljivicu.

Piskutavi glas prerijskog psa podseća na pseći lavež. Najnovija istraživanja prirodnjaka pokazala su da ove životinjice imaju veoma složenu komunikaciju. Njihovo upozorenje na opasnost razlikuje se za svakog grabljivca. Prerijski pas nalazi se na jelovniku mnogih životinja, na primer, kojota, jazavaca, lasica, zmija, ali i sokolova, sova, orlova i gavrana. Kada se grabljivac približi, prerijski pas se uznemiri, laje da upozori susede, klati se gore-dole, a zatim beži. Pošto ne može da se brani, jedina nada su mu brze noge. Može da jurne brzinom od 60 kilometara na čas.

Prerijski pas je dnevna životinja. Ove životinjice žive u zajednicama koje čine jedan mužjak, nekoliko ženki u bliskom srodstvu i njihovi mladunci. Na jednom hektaru živi od tri do 15 životinja. Živi u jazbini koju sam iskopa. Ove kuće su vešto sagrađene i često ojačane nasipom koji ih štiti od pljuskova i poplava. Ulaz je u obliku levka, prečnika oko osam centimetara. Kosi tunel dug oko pet metara vodi do stana, novog vodoravnog tunela, koji dostiže i 30 metara dužine. Sa strane su iskopane sobe u kojima stanari čuvaju hranu i odgajaju mlade. Svaka jazbina ima i rezervni izlaz za bekstvo od grabljivaca ili poplave. Prerijski pas hrani se travom, korenjem, korovom i cvećem. Vodu ne pije jer svu tečnost dobija iz hrane. Ponekad jede i insekte.

Početkom 19. veka na zapadu SAD je živelo oko pet milijardi prerijskih pasa. Posle dugotrajnog ubijanja, njihov broj je višestruko smanjen. Pošto svake godine pojedu oko sedam procenata useva, rančeri ih i danas ubijaju, smatrajući ih štetočinama. Prerijski psi osetljivi su i na kugu koju prenose inficirane buve.