Mala deca veruju svemu što vide na televiziji

Iz ispitivanja sprovednih o dečjem razvoju došlo se do zaključka da je tačka gledišta mališana u predškolskom uzrastu potpuno drugačija od one koju imaju starija deca ili odrasli. Možda je jedno od najvažnijih saznanja koje roditelji treba da imaju u vezi sa strahom ono koje se odnosi na televiziju i filmove. Reakciju predškolaca na medije je teško predvideti jer je gotovo nemoguće da se mame i tate sete kako su doživljavali svet oko sebe i šta su mislili o zastrašujućim likovima iz priča kada su bili mali. Ispitivanja pokazuju da se reakcija male dece na crtaće i filmove najbolje opisuje frazom "gledanje je verovanje".

Napravljen je eksperiment u kome su deci predstavljene četiri verzije iste priče sistemom manipulacije likovima (žena izgleda fino i umiljato ili staro i ružno, liči na vešticu) i njihovim ponašanjem (fina žena je ili brižna ili gruba prema svojoj mački, zla žena je brižna ili gruba prema svojoj mački). U donošenju zaključka o tome da li je žena dobra ili loša i predviđanju onoga što bi mogla da uradi, na predškolce je mnogo više uticao izgled starice nego njeno ponašanje. Istraživanje je pokazalo da mališane plaše crtaći i filmovi sa grotesknim, zastrašujućim likovima, poput veštice iz "Čarobnjaka iz Oza". Čak i kada je reč o ružnim i neobičnim likovima koji su pozitivci (dobar primer je E. T.), mala deca nisu u stanju da vide dalje od njihove ružne spoljašnjosti.

Drugo što treba da zapamtite je da deca veruju u ono što vide. Izuzetno im je teško da razlikuju maštu i realnosti. Njima je zla čarolija isto toliko strašna kao što je odraslima ubistvo ili kidnapovanje. Navešćemo nekoliko najučestalijih slika i tema koje sa televizijskih ekrana plaše klince.

1. Opasne životinje, veštice, čudovišta i drugi groteskni karakteri - nemojte ih učiti da se plaše opasnih ili ružnih životinja, na primer lava koji napada ili krokodila, paukova, zmija i slepih miševa. Isto se odnosi na čudne likove poput veštica i čudovišta. Za mališane je posebno strašno ako se neki lik iz normalnog pretvori u zastrašujući.

2. Slike katastrofa, posebno kada su verno prikazane. Prirodne katastrofe (tornado, zemljotres), nesreće (avionske, sudari automobila, požari) i kadrovi nasilja (od borbe vitezova do terorističkih napada) decu predškolskog uzrasta takođe plaše.

3. Priče koje govore o smrti roditelja ili deteta koje je u opasnosti. Većina predškolaca ne razume koncept smrti, pa ne mogu ni da zamisle mogućnost da jedan ili oba roditelja mogu da umru. Ipak, mnogo je filmova (od "Bambija" preko "Kralja lava") koji se bave ovom temom. Kada ih vide, klinci i klinceze počinju da brinu o tome da će se isto desiti i njihovim mamama i tatama. Takođe, oni se lako emotivno vežu za mlađe likove i slatke životinje. Ako tim likovima preti opasnost, deca se uplaše.

4. Produkcije sa intenzivnim audio-zapisima. Vrisak, preteći glas i muzička tema često uplaše decu više od reči koje se izgovore. Čak i bebe se plaše iritirajućih zvukova mnogo pre nego što nauče da govore. Neverbalno izuzetno utiče na najmlađe.

To što ćete reći detetu da ono što je videlo ne postoji u zbilji, neće pomoći. Najadekvatnija pomoć je da prekinete crtani ili film i izvučete ih iz neprijatnosti i trzavica. Pružite im pažnju, toplinu i sigurnost i nemojte im puštati slične sadržaje u skorije vreme.
I. S.
Mala deca veruju svemu što vide na televiziji

Iz ispitivanja sprovednih o dečjem razvoju došlo se do zaključka da je tačka gledišta mališana u predškolskom uzrastu potpuno drugačija od one koju imaju starija deca ili odrasli. Možda je jedno od najvažnijih saznanja koje roditelji treba da imaju u vezi sa strahom ono koje se odnosi na televiziju i filmove. Reakciju predškolaca na medije je teško predvideti jer je gotovo nemoguće da se mame i tate sete kako su doživljavali svet oko sebe i šta su mislili o zastrašujućim likovima iz priča kada su bili mali. Ispitivanja pokazuju da se reakcija male dece na crtaće i filmove najbolje opisuje frazom "gledanje je verovanje".

Napravljen je eksperiment u kome su deci predstavljene četiri verzije iste priče sistemom manipulacije likovima (žena izgleda fino i umiljato ili staro i ružno, liči na vešticu) i njihovim ponašanjem (fina žena je ili brižna ili gruba prema svojoj mački, zla žena je brižna ili gruba prema svojoj mački). U donošenju zaključka o tome da li je žena dobra ili loša i predviđanju onoga što bi mogla da uradi, na predškolce je mnogo više uticao izgled starice nego njeno ponašanje. Istraživanje je pokazalo da mališane plaše crtaći i filmovi sa grotesknim, zastrašujućim likovima, poput veštice iz "Čarobnjaka iz Oza". Čak i kada je reč o ružnim i neobičnim likovima koji su pozitivci (dobar primer je E. T.), mala deca nisu u stanju da vide dalje od njihove ružne spoljašnjosti.

Drugo što treba da zapamtite je da deca veruju u ono što vide. Izuzetno im je teško da razlikuju maštu i realnosti. Njima je zla čarolija isto toliko strašna kao što je odraslima ubistvo ili kidnapovanje. Navešćemo nekoliko najučestalijih slika i tema koje sa televizijskih ekrana plaše klince.

1. Opasne životinje, veštice, čudovišta i drugi groteskni karakteri - nemojte ih učiti da se plaše opasnih ili ružnih životinja, na primer lava koji napada ili krokodila, paukova, zmija i slepih miševa. Isto se odnosi na čudne likove poput veštica i čudovišta. Za mališane je posebno strašno ako se neki lik iz normalnog pretvori u zastrašujući.

2. Slike katastrofa, posebno kada su verno prikazane. Prirodne katastrofe (tornado, zemljotres), nesreće (avionske, sudari automobila, požari) i kadrovi nasilja (od borbe vitezova do terorističkih napada) decu predškolskog uzrasta takođe plaše.

3. Priče koje govore o smrti roditelja ili deteta koje je u opasnosti. Većina predškolaca ne razume koncept smrti, pa ne mogu ni da zamisle mogućnost da jedan ili oba roditelja mogu da umru. Ipak, mnogo je filmova (od "Bambija" preko "Kralja lava") koji se bave ovom temom. Kada ih vide, klinci i klinceze počinju da brinu o tome da će se isto desiti i njihovim mamama i tatama. Takođe, oni se lako emotivno vežu za mlađe likove i slatke životinje. Ako tim likovima preti opasnost, deca se uplaše.

4. Produkcije sa intenzivnim audio-zapisima. Vrisak, preteći glas i muzička tema često uplaše decu više od reči koje se izgovore. Čak i bebe se plaše iritirajućih zvukova mnogo pre nego što nauče da govore. Neverbalno izuzetno utiče na najmlađe.

To što ćete reći detetu da ono što je videlo ne postoji u zbilji, neće pomoći. Najadekvatnija pomoć je da prekinete crtani ili film i izvučete ih iz neprijatnosti i trzavica. Pružite im pažnju, toplinu i sigurnost i nemojte im puštati slične sadržaje u skorije vreme.


Izvor: Glas Javnosti \ I. S.