Žestoke face obrijanih glava, sa skupocenim kajlama oko vrata, u luksuznim automobilima iliti formula “pištolj, ‘pajero’, plavuša”, obeležile su devedesete kada se na beogradskom asfaltu rađala nova generacija u podzemlju.

Oni su hteli sve, sad i odmah, a njihove životne sage su se završavale istom brzinom.
Iako su svi sebe zamišljali kao Robin Hudove, način na koji su novi izdanci beogradskog podzemlja i pripadnici starijih generacija “ vodili biznis” bio je potpuno različit. Već u kultnom filmu “Vidimo se u čitulji”, koji je sniman 1995, Đuro Radonjić Grof, Boris Petkov, Radoslav Trlajić Bata Trlaja, Goran Vuković Majmun i Željko Ražnatović Arkan govorili su umorno, pričali o zatvorima, strahu od ubistva i želji za normalnim životom. Tako je Petkov tvrdio: “Sve je kratkog veka! Stvorena je lažna slika o svemu tome, a sve je beda, jad, problemi, muka, zatvor.”
Sa druge strane, mladi Bane Grebenarević se šepurio i verovao da obični smrtnici za ceo svoj život ne dožive ono što kriminalci dožive u jednom danu, kao i “da bi svaki čovek poželeo bar na pet minuta da provoza dobar auto, sa devojkom i sa malo zlata na sebi”. Za razliku od starih, novi klinci su pucali na sve strane i za mrki pogled, voleli su da izađu u novinama, rado davali izjave i ostavljali čak i poruke suparnicima preko medija. Međutim, bara ih je sve brzo progutala. Osim iskusnog Gorana Vukovića (35), koji je ubijen tokom snimanja filma “Vidimo se u čitulji”, ovaj kultni dokumentarac se završava i sahranama mlađanih Bojana Banovića (19) i Mihajla Divca (28). Od 19 aktera, u vreme snimanja starih od 18 do 38 godina, u seriji nerasvetljenih likvidacija koja je usledila ubrzo su čitulje dobili skoro svi. Najdublju starost među njima na kraju je dočekao pripadnik “stare škole” Željko Ražnatović Arkan, koji je ubijen u svojoj 48. godini.



Bane Grebenarević (21)
Iako je odrastao na Zvezdari, bio je navodno blizak sa voždovačkim klanom. Za sebe je tvrdio da je spreman na sve samo da bi opstao na beogradskom asfaltu, a svojevremeno je pokušao da ubije i vođu Zvezdaraca Sredoja Šljukića Šljuku. Ubijen je krajem marta 1996. u zasedi u ulici Stojana Aralice na Bežanijskoj kosi. Napadači su iz dva pravca ispalili iz „kalašnjikova“ oko 40 metaka na njegov auto. Njemu i njegovom drugu Zoranu Šubaru ni panciri nisu bili od pomoći.


Mihajlo Divac (28)
Bokser sa Bežanije, koji je vodio novobeogradski gang i ubrzo postao i predsednik fudbalskog kluba Bežanija. Nakon kraće rasprave sa bivšim bokserom Radovanom Radusinovićem ubijen je u vatrenom obračunu 12. februara 1995. ispred hotela „Putnik“. Jedan je od trojice aktera koji su „skončali“ tokom snimanja filma.


Zoran Dimitrov Žuća (30)
Viđeniji pripadnik voždovačkog ganga. Ubijen je 6. oktobra 1996. na Konjarniku u seriji ubistava članova voždovačke ekipe. Nađen je na travnjaku pored automobila izrešetan i overen u glavu. Pre likvidacije je pozvan preko pejdžera na sastanak. Govorilo se da ga je Bojan Petrović „namestio“ nekim Novopazarcima zbog poslova oko droge.


Bojan Banović (19)

Žestoki dečak voždovačke ekipe. Ubijen je 30. novembra 1994. godine u obračunu sa pripadnicima klana sa Zvezdare na splavu „Lukas“. Tom prilikom teško je ranjen Voždovčanin Miodrag - Mija Baškalović. Prema Beloj knjizi MUP-a, kobne hice je ispalio Zvezdarac Goran Mrdeljić. Ubistvo je bilo okidač za seriju sukoba između klanova.


Bojan Petrović (38)
Srpska verzija Feliksa Krula, kako su ga zvali, bio je pripadnik klana sa Zvezdare, sa debelim evropskim iskustvom i u to vreme najjači narko-diler u Beogradu. „Proslavio“ se ubistvom Ranka Rubežića, srpskog Dače Šulca i svojim evropskim „krimi-iskustvom“, a govorkalo se i da je „čovek policije“. Ubijen je 28. februara 1998. u ulici Carice Milice sa 20 ispaljenih metaka iz „kalašnjikova“ dok je sedeo u svom „jaguaru“ i čekao zeleno svetlo na semaforu. Smatralo se da je reč o osveti Voždovčana.

Mogao si usput i da pomenes izvor teksta.

nemam nostalgiju za 90tim.

a već i 00te prolaze.

c/p je sa jednog drugog foruma... originalni izvor unknown

Ok. Koliko se secam ovo je preuzeto iz Alo dnevnih novina.

Danas novih i dobrih auta u Beogradu ima toliko da se saobraćajnice guše od vozila. poštari i medicinske sestre se vozaju kolima, kamoli bogatiji. a vozila su legalno kupljena, nisu kradena.
lepih i finih devojaka danas koliko oš, samo treba biti dovoljno šmeker da ih smuvaš. A i one za pare su sredjenije nego nekad.
Ako ti je do zlatnog nakita, ima po zlatarama, daju i na kredit.
današnji život običnih smrtnika u Beogradu

Danas je mozda tako ali 90-tih sumnjam.