Početak srpsko-hrvatske "sportske" mržnje vezuje se za utakmicu Zvezda-Dinamo u Zagrebu
"Maksimir" je simbol
bratoubilačkog sporta
Već dva sata pred utakmicu, počele su verbalne čarke "bojsa" i "delija". Svi automobili oko stadiona sa srpskim registracijama bili su zapaljeni

Igrom slučaja, potpisnik ovih redova zadesio se tog maja 1990. na "Maksimiru", radeći za Televiziju RTS emisiju o sve četiri navijačke grupe iz bivše SFRJ. Već dva sata pred utakmicu, počele su verbalne čarke "bojsa" i "delija". Na dosad uobičajene poruke Zagrepčana "Srbe na vrbe" i "Cigani, Cigani", sa druge strane stadiona uzvraćano je četničkim pesmama, kao i sa "Druže Tito, druže Tito, tebe Srbi lažu, oni vole, oni vole đenerala Dražu".

Pored veoma naelektrisane atmosfere, "bojsi" i "delije" su stizali i da se našale - Dinamovci su sklapali vulgarne pesme na račun Zvezdinog kapitena Piksija Stojkovića, a zvezdaši poručivali Tajči skaradne poruke i mahali plakatom "Mekdonaldsa" uz pesmu "Mi imamo 'Mekdonalds', gde je vama".

Potpuni haos je nastao kada su igrači oba tima izašli na teren - sa istočne tribine "Maksimira" počinju da lete unapred pripremljene kamenice ka jugu i "delijama", a prepun stadion histerično traži linč za Srbe. Na severu, dinamovci provaljuju ogradu i preko terena trče ka zvezdašima kako bi se obračunali sa njima.
   
      

Novinari traže uslove za rad

Hrvatsko novinarsko društvo i Nezavisno udruženje novinara Srbije juče su zajednički zatražili od državnih organa dve zemlje da omoguće nesmetano odvijanje budućih sportskih manifestacija i optimalne uslove za rad svim akreditovnim novinarima.
"Nemile događaje koji su obeležili nedavne sportske susrete smatramo incidentima koji ne smeju ugroziti započeti proces normalizacije odnosa naših država i naroda", navodi se u saopštenju Hrvatskog novinarskog udruženja i Nezavisnog društva novinara Srbije.
      
      
      
   

U međuvremenu, na "Zvezdin" deo tribina provaljuje desetak dinamovaca i dolazi do tuče i uzajamnog bacanja odvaljenih stolica. Zvezdaši ipak odbijaju napad i teraju u beg Zagrepčane, dok Bojsi sa severa nadiru preko terena. To je bio možda i ključni momenat koji je sprečio ogromnu tragediju, jer policija sprečava direktan kontakt hiljada dinamovaca, spremnih na sve, sa par stotina zvezdaša. Suzavac leti na sve strane, a pendreci pucaju po leđima "bojsa".

Policija nekako izvodi "delije" sa "Maksimira", a na stadionu još nekoliko sati traje sukob policije i dinamovaca. Ipak, sve se nekako okončava, ali je sukoba bilo i izvan "Maksimira", a svi automobili oko stadiona sa srpskim registracijama bili su zapaljeni. Zagreb se ponovo vratio u normalu tek uveče, ali i tada nije bilo poželjno govoriti ekavski. Sve u svemu, tuča u "Maksimiru" dala je povod tada nadirućem Tuđmanu da optuži policiju za prekomernu upotrebu sile, kao i za to da u snagama reda ima previše Srba. "Bojsi", tada jedni od stubova podrške HDZ-a, jesu dobili batine, ali su odradili veliki posao za kasniju nezavisnost Hrvatske.

Sa Tuđmanom su se razišli tek nekoliko godina kasnije kada je vrhovnik promenio voljeno ime njihovog kluba u Kroacija. Zanimljivo je da sam, ponovo igrom slučaja, izveštavajući o hrvatskom referendumu, bio i na narednoj i poslednjoj utakmici Zvezde i Dinama u Zagrebu, godinu dana kasnije. Tada već ni jedan "delija" nije došao, ali je, tada moćna, Zvezda vrlo brzo povela sa 2:0.

Posle toga, usledio je užas koji će sigurno pamtiti svako od retkih ko se tada zadesio na stadionu, a nije bio Hrvat ili pristalica Dinama. Užarena atmosfera mržnje prema svemu što je srpsko, histerično navijanje mase koja je preteći tražila preokret i konačno "Srušićemo stadion" uslovilo je da je Zvezda praktično predala utakmicu i izgubila sa 3:2. Pitanje na koje, na sreću, nikad nećemo dobiti odgovor jeste: Da li bi Zvezdini igrači živi napustili "Maksimir" da su pobedili. Izgleda da su i oni shvatili da ne bi.
M. Mijailović

Svedočenje Petra Đukića, nekada glavnog inspektora SUP-a Hrvatske o nasilju na "Maksimiru" 1990.
Glavni krivac za "prekoračenje
ovlašćenja milicije"

Nedavno divljanje navijača na zagrebačkim ulicama i antisrpska histerija ponovljena je slika sa fudbalske utakmice Dinamo - Crvena Zvezda, odigrane pre 15 godina, koja je nagovestila i raspad lige i države, kaže u razgovoru za Tanjug nekadašnji visoki policijski rukovodilac Petar Đukić.

Đukić, nekada glavni inspektor Republičkog sekretarijata unutrašnjih poslova Hrvatske i prvi čovek uniformisane policije, posle događaja u Maksimiru 13. maja 1990, proglašen je glavnim "krivcem" za navodno "prekoračenje ovlašćenja milicije", a smenjena su i još trojica rukovodilaca, svi Srbi.

Govoreći o tim događajima, Đukić navodi da je milicija imala operativne podatke da sama utakmica nije bitna i da će na njoj doći do nereda, pošto je bilo poznato da su Dinamovi navijači, Bed blu bojsi, instruisani da to naprave.

Kako kaže, on je tražio da lično komanduje snagama koje obezbeđuju meč, ali mu je "odozgo sugerisano" da se to spusti na niži nivo, da šef osiguranja bude inspektor zagrebačkog SUP-a Milan Dupalo, inače Srbin sa Banije.
   
      

Karijeru započeo fudbalom

Đukićeva rukovodeća policijska karijera počela je i završila fudbalskom utakmicom. Za njega se prvi put u visokim političkim i policijskim krugovima čulo za vreme Mediteranskih igara u Splitu 1979. godine, kada je policija kojom je komandovao "ispendrečila" fudbalere Alžira.
Na Maksimiru, milicioneri su upotrebili palice, što je pretilo da izazove skandal, i Đukiću su svi predviđali suspenziju i kraj karijere. Umesto toga, desilo se suprotno, jer je Međunarodni olimpijski komitet uputio pismo pohvale zbog efikasne zaštite sudija i delegata.
      
      
      
   

Prema Đukićevoj oceni, to je napravljeno zato što se već znalo da je on podneo rešenje o penzionisanju, dok je Dupalo "bio u zabludi da će moći ostati u službi i da će mu utakmica omogućiti i ostanak i napredovanje".

"Na stadion smo doveli 420 policajaca, a veliki broj snaga smo rasporedili duž trase kojom su trebali da dođu Zvezdini navijači. Iz političkih razloga, iako sam to izričito tražio, nije prihvaćeno prisustvo na Maksimiru policijskog navalnog vozila-cisterne, za razbijanje demonstracija".

"Dve grupe navijača delila je metalna ograda i kordon policije, i oni nisu imali direktnog kontakta. Međutim, ispostavilo se da su ograde koje od tribina sa Dinamovim navijačima dele stadion bile namerno oslabljene pre utakmice, pa su oni lako provalili, ušli na teren i krenuli prema igračima Zvezde", otkriva Đukić.

"Okršaj sa Bed blu bojsima je trajao oko 70 minuta. Nekoliko puta su se oni i milicija međusobno potiskivali. Neko im je, organizovano, preko ograde stadiona dopremao kamenje i druge predmete. Ipak, uspeli smo da ih rasturimo", podsetio je on.

On navodi i ono što se do sada nije znalo - da je u Zagrebu te večeri bilo nekoliko sukoba navijača "Dinama" sa milicijom i da su u dva slučaja organi reda, čak, upotrebili i pištolje, kako bi se odbranili.