Ја не знам шта ови форумаши раде?
Симијон и ја смо наше одрадиле - она двоје, ја двоје!
А ви!




pet komada pet komada to je nasa nada



 Београд, град нероткиња
30 03 2008
Према подацима последњег пописа становништва, у главном граду је било укупно 461.836 породица,од чега свака четврта нема деце,или прецизније 117.027 ! ( Сто седамнаест хиљада!? ) Највише породица, како се и претпостављало, има само једно дете – 175.860.  Са двоје деце пописано је 147.483, са троје 18.603, са четворо деце само 2.107 домаћинстава.
Завод за информатику и статистику града потврдио је још један поражавајући податак: близу сто хиљада деце подижу самохране мајке, или очеви. У црној статистици две светле тачке представљају подаци да у Београду живи 756 породица са петоро и више деце, и 78 породица са тројкама, четворкама и дуплим близанцимa.

kako da kazem... za bebu je potrebno dvoje.... 

znam

pa, prema tome... Beograd ne samo da je grad nerotkinja, vec i samozivaca koji nece da im zena rodi dete...

ne zivim tamo tako da nisam upoznat tacno s tim:)


Bebe plaču evropski
J. SIMIĆ, 30.03.2008 19:52:36    Ocena:
5.00 (Glasova: 1)
  [Oceni]    Komentara: 0 [Postojeći komentari]
[Raste interesovanje za vantelesnu oplodnju]

Raste interesovanje za vantelesnu oplodnju
KOLIKO god da Vojvodina u Srbiji prednjači po niskoj stopi nataliteta, u Nacionalnom programu vantelesne oplodnje za ukupno 1.000 bračnih parova, koji se već drugu godinu sprovodi u beogradskim klinikama i novosadskoj Klinici za ginekologiju i akušerstvo, Novi Sad je dao ubedljivo najbolje rezultate.
Do isteka prošle godine, u klinici koju Novosađani zovu i Betanija, zahvaljujući vantelesnoj oplodnji rođeno je 79 beba. Među njima svet su dva puta ugledale trojke, i 21 par blizanaca. Sve bebe rođene su zdrave.
Zahvaljujući prošlogodišnjem, evropskom proseku, koji podrazumeva evropski procenat začetih trudnoća od 40,01 odsto i stopu porođaja od 31 odsto, na novosadskoj klinici već u prva tri meseca ove godione, od predviđenih 330 slobodnih mesta za vantelesnu oplodnju, preostalo je još svega 150.
Telefon za zakazivanje ne prestaje da zvoni, a pacijenti čekaju na prve konsultacije, najduže mesec dana. Posle detaljnog pregleda, bračnom paru se odmah saopštava kolike su šanse za uspešnu vantelesnu trudnoću.
- Rezultati su uvek bolji ako se jedan ovako zahtevan program sprovodi timski - kaže doc. dr Vesna Kopitović, upravnik Zavoda za humanu reprodukciju u novosadskoj "Betaniji". - U svom timu imam pet lekara-biologa, šest sestara. Još dva biologa trenutno su na usavršavanju.
Tim dr Kopitovićeve praktikuje još jednu posebnost: u tretman od starta nije uključena samo buduća majka, već i otac. Sve počinje detaljnim pregledom oba bračna partnera. Uslov je da majka ne bude starija od 42 godine.
- Na osnovu dosadašnjeg iskustva, zaključili smo da vantelesna oplodnja najčešće rezultira trudnoćom, kod žena mlađih od 38 godina - kaže dr Vesna Kopitović. Ona dodaje da se taj procenat smanjuje i do 10 odsto, kod žena između 38. i 42. godine, a još je niži (do 20 odsto) kod žena, starijih od 42 godine.
Troškove vantelesne oplodnje u potpunosti snosi država, s tim što potencijalna majka plaća u svom mestu laboratorijske preglede, čije rezultate, uoči tretmana, treba da donese na Kliniku u Novi Sad. Svaka žena ima pravo na jedan besplatan tretman. Ponavljanje nije zasada predviđeno nacionalnim programom Ministarstva zdravlja.

ZAMRZAVANJE
PODSTAKNUTI dobrim rezultatima u programu vantelesne oplodnje, u Klinici za akušerstvo u Novom Sadu razmišljaju o vitrifikaciji, odnosno zamrzavanju oplođenih jajašaca. Primena ove metode išla bi naruku ženama kod kojih prvi pokušaj nije urodio željenom trudnoćom. One bi bile pošteđene komplikovanih pripremnih terapija, koje podrazumevaju hormonske injekcije i tablete. U Srbiji, do sada, takva metoda nije primenjivana.
     

Kad si se dotakao ove teme sposobnost žena da rađaju je promenljiva i pre svega zavisi od opšteg fizičkog zdravlja, zatim zdravlja reproduktivnih organa i naravno od sposobnosti para da na sebe preuzme veliku sreću ali i napor roditeljstva. Mi u Srbiji što zbog neorganizovanosti društva, što zbog nedostatka strategije, što zbog tradicionalizma i primitivizma ne vodimo računa ni o jednoj od tih važnih stavki.

Pre svega naši mladi oba pola vrlo retko primenjuju kontracepciju na ispravan način. Ne postoji ni elementarno seksualno vaspitanje koje bi u njima izgradilo svest o neophodnosti primene svih mera kontracepcije. To za posledicu ima veliki broj neželjenih trudnoća koje se prekidaju kiretažama. A kiretaža je najgori mogući način jer posle nekoliko ponovljenih garantovano je da će doći do umanjenja plodnosti, sraslina, tanjenja zida materice i drugih komplikacija. Ovo kao i razne seksualno prenosive bolesti su najčešći uzrok steriliteta koji se često ne može lečiti.

Drugi problem je odlaganje rađanja do poznih godina. Mladi ljudi jednostavno nisu ni svesni toga da je trudnoća posle 30 godine teška a posle 40. gotovo neizdržljiva za organizam žene. U stvari postaju toga svesni tek kad odlažući brak i decu duboko zagaze u godine smanjene reproduktivne i regenerativne snage organizma. Tako rezonujući da proživim malo, da napravim karijeru, da obezbedim stan dođu do one tačke kad im sve to što su postali ostaje pusto jer nema malih ručica da ih zagrle.

Treća nesumnjivo bitna tačka je opšta društvena situacija koja je već skoro 20 godina nepovoljna. Puno ljudi teško živi, mnogi nisu sigurni da u ovakvim uslovima mogu da podižu decu. Na žalost vreme prolazi i ako se ne odluče sasvim je svejedno šta su mislili i uradili.

Apsurdno je da društvo daje sume od po 1 000€ za jedan pokušaj vantelesne oplodnje a da se pri tome parovima koji prirodnim putem dobiju dete ne pruža baš nikakva pomoć, čak ni onaj bebi PDV nije ukinut.

Dobro je da svi napokon vide kako ekonomski faktor u prvom redu nije zaslužan za prirodni priraštaj.

Jer gdje je BiH po starosti stanovništva ? A bogatiji smo od Srbije, dakako da jesmo, po broju siromašnih 


Što se tiče Hrvatske, u Slavoniji je pred drugi svjetski rat tek svako četvrto dijete rođeno dok je sve ostalo abortirano. Zato joj je broj stanovnika desetkovan iako nije bilo toliko pogibija usljed ratova kao u Srbiji...