Nekadašnja portugalska kolonija, kineski grad Makao, nastao je na ušću Biserne reke. Prostire se po jednom poluostrvu i dva ostrva - Taipe i Koloan, na površini od 26 km. Makao ima 446.000 stanovnika. Grad povezuju mostovi. Beskrajno dugi i naoko krhki, povezuju udaljene ostrvske delove ove "države u državi, ili grada u državi", koji tek od 1999. godine postaje specijalna Oblast Republike Kine. Sve do tada Makao je bio jedna od poslednjih portugalskih kolonija na Dalekom istoku.

Prvi je na tlo današnjeg Makaoa stupio Portugalac Alvarez davne 1513. godine. Njegove namere su bile da s tog prostora uspostavi trgovinske veze s kineskim vlastima. Tek 1557. godine lokalni kineski namesnici odobravaju Alvarezu i novopridošlim trgovcima dozvolu za korišćenje teritorije poluostrva. Zapadu je Istok bio potreban pošto su muslimani kontrolisali stari put za Aziju još od vremena Marka Pola, dok je Evropljanima bio neophodan novi. Kada su Portugalci stigli u jugoistočni deo Kine, na njih se gledalo kao na neprijateljsku grupu. Međutim, trgovina je ubrzo procvetala, portugalski brodovi dovozili su začine, pamuk i muslin iz Indije – satove i tehniku iz Evrope istovremeno razmenjujući dostignuća u nauci, religiji, lekovima i lečenju.

Kolonizatori sve više puštaju korene, pa portugalski jezik postaje sve prisutniji; Kinezi ga prihvataju, baš kao i evropske običaje. Ulice Makaoa sa svojim novim građevinama dobijaju imena portugalskih velikana i svakim danom sve više podsećaju na lisabonske. Zgrade streme u nebo, gotovo da svaka ima rešetkaste balkone i ukrasne maske od kovanog gvožđa na prozorima. Dok evropski duh postaje sve prisutniji u ovoj dalekoistočnoj zemlji, 1553. godine uvodi se redovna pomorska linija na relaciji Indija – Makao – Lisabon. Ujedno je to i prva linija Evropa–Azija.

Za ovaj grad je posebno značajna 1974. godina. S padom portugalskog predsednika Salazara, Portugalci se povlače iz svih kolonija. Pre nego što su napustili Makao ponudili su ga Kini. Ona je odbila, tako da portugalski uticaj ostaje sve do 1987. godine, kada je u Pekingu potpisan dogovor da Makao dobije autonomiju u sledećih 50 godina. Danas je Makao izuzetno razvijen grad (tekstil, koža, porcelan, nameštaj) koji privlači biznismene celog sveta. Po nacionalnom proizvodu Makao zauzima čak četvrto mesto u istočnoj Aziji – odmah posle Japana, Hongkonga i Singapura.

Kažu i da Makao prvenstveno živi od turizma - preko milion turista poseti ovaj grad svakog meseca. U najvećem broju u pitanju su kockari. Hazarderi iz celog sveta hrle u ovaj raj u potrazi za dobrim provodom i snom o velikom dobitku u nekoj od kockarnica koje su otvorene 24 sata. Vekovima se kineska strast prema igri i kocki nije promenila. Oni kojima su kazina nedostupna igraće u kućama, baštama, uzanim gradskim uličicama. Igraće karte, a ako baš ništa drugo ne mogu, igraće omiljeni ma džong – nacionalnu igru sličnu dominama. Čini se da je sve u Makaou podređeno hazarderima.





Izvor: Krstarica

Makao - kockanje kao životna filozofija ~ Drugi deo


Legendarni "Kazino Ližboa", koji u svojim odajama skriva mnogobrojne tajne o dobrim ili manje dobrim sudbinama posetilaca, najlepša je i najmarkantnija građevina koja dominira gradom s kopna ili s mora. Čak i ako niste hazarder, obavezno ćete ga posetiti, a možda i uvećati ili olakšati džepove za 26 dolara - što je minimum. Ljubazno osoblje će se potruditi da vam bude udobno i prijatno, pa ako gubite (i taj minimum), smestiće vas u jedan od separea s prigušenim svetlima i ponuditi besplatno piće.

"Kuća časti", kažu i vlasnici svih pet "Kuća sreće" i bespogovorno odvajaju 30% od ukupnog dohotka za unapređenje grada i podizanje standarda svojih sugrađana. Pored svih olakšica (poreskih najviše), nije ni čudo što su braća iz Hongkonga i Kine pohrlila da se zauvek nastane u Makaou. Ukoliko pak dođu samo da se kockaju (u Kini je kocka zabranjena), mogu ostati samo dve nedelje. Nedaleko od novosagrađene četvrti Makaoa, a na obali Južnokineskog mora uzdiže se prelepa statua boginje Kunjam (Kun Iam), zaštitnice grada i mornara. "Sve što je ispred mene - neka bude napredno, sve što je iza – neka bude mirno", poručuje boginja kao da čita želje svojih vernika. A želje se uveliko ostvaruju. Ispred impozantne figure nikla su nova naselja, nove četvrti, novi trgovi s razigranim fontanama.

Iza boginje je mirno more i ne tako lepa priča. Za vreme portugalske dominacije, a u potrazi za boljim životom, Kinezi sa severa pokušavali su da preplivaju zaliv – zapravo razdaljinu od samo 600 metara, koja ih je delila od granice sa Makaoom. Retko ko je uspeo. Zbog ogromnog broja nesrećnika koji nikad nisu stigli i zbog načina na koji su onemogućeni, makaoški zaliv nazivaju i krvavi zaliv. Ispod raskošnog poruba boginjine zlataste haljine nalaze se dvokrilna vrata iza kojih je neveliki hram kapela. Na poklonjenje boginji mora podjednako su dolazili i budistički i hrišćanski moreplovci. Do pre samo nekoliko godina u Makaou je živelo čak četiri odsto Portugalaca – danas ih je upola manje.

Hram boginje Ma, kojoj i grad prema legendi duguje svoje ime, sagrađen je u 15. veku i najstariji je i najznačajniji hram u gradu. Prostor ispred hrama Ma popločan je ljupkim mozikom još za vreme kolonizatora, a neveliki trg krase široke krošnje niskog drveća i belo ofarbane klupe. Na prošireni deo ispred ulaza dolaze rikše i dovode vernike ili turiste. Iznad ružičastog zida hrama kulja pepeljastoplavi dim. Svakog 23. dana trećeg meseca lunarnog kalendara u čast boginje započinje festival, kada svečano okićeni brodovi plove ka zalivu. U hramu je tiho, vernici okupljeni ispred niskog oltara pale mirišljave štapiće, zabadaju ih u pesak, a potom sklopljene šake podižu iznad glave. Visoko iznad njih vise ogromna spiralna zvona; to su takođe mirišljavi štapići zapaljenog vrha koji tinjaju danima i noćima.

Dok prolazite trgom Senado, pa uzanim uličicama neodoljivog šarma, stižete do fasade crkve s jednim zidom – simbola Makaoa. Nekada raskošnu renesansnu Katedralu svetog Pavla progutao je strahoviti požar i poštedeo joj samo prednju stranu. Sagrađena je 1620. godine, a nacrt za nju nastao je u Rimu. Gradili su je 1835. japanski i kineski graditelji specijalno dovedeni za taj posao, što govori koliko je važnosti Vatikan pridavao ovom crkvenom centru Dalekog istoka. Danas je prednja fasada Crkve svetog Pavla jedno od obeležja grada, a ujedno predstavlja omiljeni i najslikaniji turistički objekat u Makaou. Glavnom gradskom ulicom San Ma Lo proteže se niz zgrada s fasadama pastelnih boja. U ulici Central su majušne radnje s rukotvorinama, a u produžetku je zgrada Senata. Kamenim stepenicama stiže se do prelepog parka i bašte Gruta de Kamois, za koju se veruje da je posećuju duhovi prošlosti. Meštani najčešće pominju duh jednookog gusara Luisa de Kamoisa, čija bista se nalazi u parku, dok ga Portugalci smatraju jednim od svojih najvećih pisaca.


Izvor: Krstarica