Uobičajeno je uverenje da je ljubav roditelja prema detetu urođena, da se pojavljuje skoro automatski, već sa prvim pogledom na novorođenu bebu. Mnogi tvrde da postoji i pre porođaja.

Kasnije, tokom roditeljstva, mame koje su sigurne u postojanje svog majčinskog instinkta, ovo svoje uverenje potkrepljuju brojnim situacijama kada ih upravo instinkt nije prevario, iako je, možda govorio suprotno od mišljenja lekara ili iskusnijih mama.

Sa druge strane, ukoliko neka mama ne oseti odmah bezrezervnu ljubav prema svojoj bebi, pod pritiskom predrasuda i očekivanja sredine - lako može pomisliti da sa njom nešto nije u redu.

Da li se zaista radi o instinktu?

Naučna istraživanja i pokušaji eksperimenata nisu potvrdili postojanje ovog instinkta. Na primer, intuitivne procene žena u trudnoći da li nose muško ili žensko dete nisu dale statistički značajne rezultate.

Većina roditelja ima dobar osećaj za svoje dete i intuitivno oseća šta treba da radi. Poznato je da mame veoma brzo nauče da raspoznaju šta koji plač njihove bebe znači (glad, grčevi, potreba za dodirom...), i brzo uspevaju da raspoznaju neverbalne emotivne signale svoje dece.

Ipak, to još uvek nije pouzdan znak da ove mame poseduju neki poseban instinkt. Izvesnije je da je njihova briga za dete, požrtvovanost i beskrajna ljubav uticala na formiranje ovog posebnog odnosa između njih i deteta.

Šta je sa očevima?

Veoma se retko, međutim, govori o očinskom instinktu. Ukoliko je majčinski instinkt uslovljen biološkom sposobnošću žena da rađaju, može li se govoriti i o očinskom instinktu, kao intenzivnoj želji za potomstvom?

Odnosno, može li se ta želja smatrati toliko jakom da poprima obrise instinkta? Ovim pitanjem bavio se čak i Čarls Darvin.

Stručnjaci smatraju da se ne može govoriti o očinskom instinktu, već "samo" o velikoj odgovornosti da socijlano zbrinu i zaštite svoju decu i porodicu.

Ljubav jednog tate nastaje kao rezultat vremena provedenog sa detetom, pa je i očinski osećaj zapravo, refleksivan i svestan. Jasno, čim je refleksivan i svestan, ma koliko snažan bio, nije instinkt.

Nemate majčinski instinkt?

Ukoliko mislite da nemate majčinski instinkt ne opterećujte se. To nikako ne znači da ste loša majka. Naime, važno je da ste posvećeni svom detetu, da mislite o sebi kao roditelju, da preispitujete svoje postupka, da se ne plašite da zatražite pomoć kada se osetite nesigurno, da ste uporni u rešavanju konflikata razgovorom...

Pružite li detetu veliku količinu ljubavi i sigurnosti u najranijem detinjstvu utrli ste put za kasniji razvoj normalne i zdrave ličnosti. Svojim opštim vaspitnim stavom, bio on prožet majčinskim instinktom ili ne, svojom emotivnom toplinom, prepoznavanjem detetovih potreba - utičete na stvaranje samopoštovanja kod deteta, njegovu veru u sebe, ali i u svoju okolinu.

Na primer, ukoliko vi više provodite vremena sa svojom bebom, očekivano je da ćete je bolje poznavati i prepoznavati njene potrebe, nego na primer, vaša majka, bez obzira što je ona možda odgajila petoro, ili bila vaspitačica u vrtiću.

Naime, niti su sva deca ista, niti na isti način pokazuju svoje potrebe, želje, emotivna raspoloženja. Slušajte svoj unutrašnji glas. To je jedini način da ga osnažite i ohrabrite da ubuduće bude glasniji, a vi sigurniji da vas ispravno savetuje.

Izvor: MTS-Mondo

   Od jednog prijatelja sam cuo pricu o zecici i njenim mladuncima.

   Naime, stavili su zecicu u kavezu u auto, a mladunce ostavili u leglu. Udaljavali su zecicu, kojoj je bio prikacen merac pulsa, od mladunaca, i na svakih pet stotina metara ubili po jedno mladunce. Svaki put, bez obzira na udaljenost, zecici se puls naglo povecavao.

   Ne znam da li ovo konkretno govori o majcinskom instinktu, ali ocigledan je dokaz da ima nesto, barem kada su zivotinje u pitanju.

to ima veze i sa mozdanim talasima.   
http://forum.burek.com/aura-t372561.msg6587778.html#msg6587778