Stari vic kako nema ludnice bez barem nekoliko Napoleona. Da li je situacija kada neko uporno govori u ime kolektiva, a ne u svoje ime takođe jedna vrsta poremećaja ličnosti ili ako se to smišljeno radi jedna vrsta karakterne slabosti. Tu je i druga varijanta Napoleona kada se govori u ime neke druge ličnosti koja po pravilu ima određen javni autoritet, bilo kakav. Ako takvom kažeš da nije "srpski narod" ili da nije "prorok Mohamed" suočiš se sa gnevom i ogorčenjem i počinje serijsko nabrajanje zločina (realnih ili izmišljenih). Ako ga podržiš u takvim idejama opet dolazi do ogorčenja u smislu "oteće mi omiljenu igračku"

Kako bi u stvari trebalo postupati sa takvim ljudima, sa stanovišta moderne psihologije?

Treba ih proterati na Elbu... izolacija i ignorisanje, kao i uvek pali kada se radi o osobama nekontrolisanog ego. Njima je rasprava i galama dusevna hrana, bez te hrane gube svoje ja i padaju u depresiju.

Sa druge strane, dokle ignorisati takve ljude? Mislio sam da otvorim slicnu temu ali naslova "Pusti budalu".

Dokle u zivotu (komsije u zgradi, deca u skoli, pa i ljudi na forumu) da nerazumne svi "razumeju" a razumne smiruju? Govorim o situacijama kada je neko budala ali drugi tebi kazu "pusti budalu" posto apeluju na tvoj razum... i dok tako svi pustaju budale, pametni zacute a budale vode glavnu rec... pa sam ovaj forum je najbolji primer za to... kada je neko "tezak" za moderaciju i uleti u diskusiju uvek ce mod onom razumnijem poslati pp tipa "pa znas da je bolid, sto se raspravljas sa njim"... mozda zato sto se ljudima smucilo da cute budalama i Napoleonima samo zato sto su razumniji.

To i jeste donekle paradoksalna situacija. Jer, ako ''ne pustis budalu'', budala ce jos vatrenije braniti svoje stavove, a samim tim sto je budala, nece ni biti spremna da saslusa, a kamoli razume drugu stranu.

Otud i ona izreka o tome da se ne raspravljas sa idiotom, jer ce te brzo spustiti na svoj nivo, i na svom terenu pobediti. Ljudi, generalno, ignorisu budale, jer bi samo izgubili zivce sa njima, a nista ne bi postigli.

I samu sebe cesto skembam kako govorim: ''A ne mo's budali objasniti da je budala''.

Nisam mislio na Net forume, već na realan život.

I ja sam na isto to mislila.

S tim da su te dve kategorije u ovo vreme sve vise preklapajuce, tj. virtuelni svet je mikrokosmos u okviru realnog, a zajednicko su im - ljudi.

Pa i ja sam mislio na real lifa... forum sam upotrebio samo kao primer, verujem da je tim ljudima isti sablon ponasanja.

Razlika izmedju forumskih i realnih relacija medju ljudima samo je u medijumu preko kog se odvijaju.

Takvim ljudima je dusevna hrana to sto ih neko slusa ili se sa njima raspravlja kao sto su vec rekli...
Ako ih ignorisemo vremenom zacute ili se promene...
Ima i beznadeznih slucajeva ali cak i oni "odu negde" pokusavajuci da nadju publiku...

Kad čekaš red u pošti možeš komotno da ignorišeš takve. Malo je veći problem kada je neko takav kolega na poslu ili faxu, ili član porodice, tu ignorisanje može da pogorša situaciju, jer je redovan kontakt neizbežan. Povlađivanje takvom u stilu "slažem se sa tobom do najsitnije dlake" izaziva napad besa, ako sam ja Maradona, ne možeš i ti da budeš Maradona, otprilike tako.