koga bre boli kurac jel ima muza ili ne haha sta je s tobom gojko lice?! druze tu smo da ga izgulimo ili ne na doticnu, jebe mi se ko je jebe kad je ja ne jebem
Naravno, prizemno, najprizemnije, glupo, tupo i zatucano. Samo daj meso da ga drkamo. Ko da nikad žensko niste videli, a možda i niste. Samo iz tog glupog ugla gledate Čim je čovek malo studiozan i širih shvatanja od vas vi ga spuštate. 90% vas je na nivou one valjevske brđanske debilčine mimi.va
Nedelja, običan narod ima svoje “obične” (smešne, recimo slobodno tako – beznačajne) brige. A jedna classy sponzoruša je na jednoj tajnoj lokaciji posetila tajni apartman svog sponzora. Odradila mu je sve što je naručivao (mislim ono suštinski)… potom ju je on čak uzeo u krilo… i čak su se kao nešto mazili (Bog te, još malo pa prava ljubav!)… Termin se sasvim približio kraju, ona je sa stočića kao i uvek uzela pripremljeni debeli koverat sa kešom… nešto kao su se poljubili pred vratima… on ju je pljesnuo po dupetu kao finale… i našla se iza vrata, sačekala lift, pa na parkingu ušla u svoj kvalitetni automobil što ga je dobila od dotičnog sponzora kao izraz velike ljubavi.
I sve bi bilo gotovo savršeno, naša classy sponzoruša bi se osećala kao da je u oblacima od tolike raskoši i pre svega zbog tolike količine primljene ljubavi, da se pred nju nije i bukvalno isprečio nesnosan problem. Htela je da se pojede od muke, praktično od nepravde, od toga da se težina života svom silinom (krajnje nepravedno) survala na nju. Sačuvala je elementarnu prisebnost i podelila svoju muku sa nepoznatim Instagram pratiocima koji joj tako puno znače (mislim, kao zbir):
Fajlovi prikačeni uz poruku(kliknite na slike za punu veličinu)
Maja Manojlović u septembru 2012. kao TV gastarbajter u Bosni i Hercegovini (valjda na nekoj televiziji sa područja EFBEIHAHAJ): voditeljka nekog "kviza". Dakle, u tom trenutku se polako bliži 28. rođendanu. Čak je toliko radila na sebi da je prešla na pravi “bosanski”. No, njen glas je žestoka kazna za uši (nešto kao zvuk brusilice), svejedno kojim akcentom priča:
« Poslednja izmena: 24. Feb 2025, 15:05:35 od Van der Gojko »
Nedelja, običan narod ima svoje “obične” (smešne, recimo slobodno tako – beznačajne) brige. A jedna classy sponzoruša je na jednoj tajnoj lokaciji posetila tajni apartman svog sponzora. Odradila mu je sve što je naručivao (mislim ono suštinski)… potom ju je on čak uzeo u krilo… i čak su se kao nešto mazili (Bog te, još malo pa prava ljubav!)… Termin se sasvim približio kraju, ona je sa stočića kao i uvek uzela pripremljeni debeli koverat sa kešom… nešto kao su se poljubili pred vratima… on ju je pljesnuo po dupetu kao finale… i našla se iza vrata, sačekala lift, pa na parkingu ušla u svoj kvalitetni automobil što ga je dobila od dotičnog sponzora kao izraz velike ljubavi.
I sve bi bilo gotovo savršeno, naša classy sponzoruša bi se osećala kao da je u oblacima od tolike raskoši i pre svega zbog tolike količine primljene ljubavi, da se pred nju nije i bukvalno isprečio nesnosan problem. Htela je da se pojede od muke, praktično od nepravde, od toga da se težina života svom silinom (krajnje nepravedno) survala na nju. Sačuvala je elementarnu prisebnost i podelila svoju muku sa nepoznatim Instagram pratiocima koji joj tako puno znače (mislim, kao zbir):
gojko idi da ti neko pogleda glavu, dok jos nije kasno.