Cvet noćnog sastanka   

Od mnogobrojnih magnolija, kojih ima više od 80 vrsta, u mnogim vrtovima najčešće se gaji Magnolia obovata. Listovi su joj kožasti, a cvetovi krupni, slabog mirisa, a izbijaju pre olistavanja biljke. Plod je krupna čaura crvenkaste boje s crvenim semenkama.

Magnolija je naročito omiljena u Kini. Car je nekada poklanjao cvet magnolije kada je želeo da odlikuje neke svoje podanike. Kinezi često nazivaju magnoliju cvetom noćnog sastanka. Ona je simbol snage i vernosti u ljubavi.

Sve vrste magnolije sade se kao soliteri, zbog veoma dekorativnih cvetova. Međutim, šibljaste vrste magnolija mogu se saditi i u grupama. Cvetovi magnolije mogu biti beli, bledoružičasti ili ljubičasti, a razvijaju se u proleće na vrhu grana. Pored cvetova, na magnolijama su lepi i listovi, a naročito plodovi, koji pojačavaju dekorativnost ovih biljaka u jesen šišaričastim oblikom i brojnim semenkama koje po sazrevanju plodova ne ispadaju iz njih već ostaju da vise na dugim belim nitima.

Mesta na kojima će se gajiti magnolije moraju biti dobro drenirana, a zemljište duboko i bez kreča. Mogu se saditi u rano proleće ili kasnu jesen. Najlakše ih je razmnožavati položenicama. Mlade donje grane ili jednogodišnje izdanke treba jednostavno zatrpati zemljom i čekati dok se ne ožile. Drugi način je razmnožavanje kalemljenjem. Obavlja se "kozijom nogom" ili bočnim spajanjem krajem zime ili od sredine jula do kraja avgusta pod staklom. Razmnožavanje semenom dolazi u obzir samo za neke osnovne vrste. Seje se odmah po skupljanju semena u jesen ili posle stratifikacije u proleće. Čim se pojave prvi listići, biljke treba prepikirati.