Uzaludno trošimo dragoceno vreme
Kao opoziciona stranka, imamo želju da što kraće ostanemo u opoziciji, ali ne možemo da radimo ništa ukoliko nemamo većinu u parlamentu, a kako je u ovom parlamentu moguće uvek napraviti neku većinu, onda DS ne može da se izbori za nove izbore

Međunarodni ugled Srbije je u velikom padu zbog odugovlačenja saradnje sa Haškim tribunalom, nestabilnog okvira državne zajednice i zaustavljenih reformi. Kako će se kretati dalje njena komunikacija sa Evropom, Evropskom unijom i ostalim međunarodnim institucijama i šta čeka Srbiju u takvoj situaciji, kao i to da li je Politički savet Demokratske stranke politička grupacija koja je spremna da sprovede neophodne reforme za ulazak Srbije u EU, govori Dragoljub Mićunović, predsednik ovog tela Demokratske stranke.

- Srbija je u stanju prekinutih pregovora o pridruživanju, a kako je saradnja sa Hagom, odnosno hapšenje Ratka Mladića, i dalje jedina prepreka u normalizaciji tih pregovora, Srbiju i dalje očekuju pritisci koje sigurno neće moći da izbegne. Ono što moramo da radimo jeste da se komunikacija sa Evropom ne prekida i da želja za pridruživanje EU ostane imperativ naše spoljne politike. Očuvanje kontakata koje imamo sa Evropom je veoma bitno jer, onoga trenutka kada se razgovori budu nastavili, nećemo krenuti ponovo ispočetka.
   
      

DEMOKRATSKA STRANKA I VLADAJUĆA KOALICIJA

Šta u ovom trenutku radi Demokratska stranka i da li radi na rušenju vlade?
- Kao opoziciona stranka, imamo želju da što kraće ostanemo u opoziciji, ali ne možemo da radimo ništa ukoliko nemamo većinu u parlamentu, a kako je u ovakvom parlamentu moguće uvek napraviti neku većinu, onda DS ne može da na taj način da izbori nove izbore. Ali možemo da uradimo nešto drugo - da napravimo dogovor sa vladajućom koalicijom o prevremenim izborima pod određenim uslovima do tada i, naravno, možemo da se spremamo za te izbore koji će, verujem, doći za manje od godinu dana.

MONARHIJA JE FEUDALNI OSTATAK

Da li je vreme da se Srbija izjasni o svom uređenju?
- Srbija je definisana kao republika, a to što je neko zadržao monarhiju on je za to imao nekih razloga. Ova monarhija nije nestala nasiljem, a da je ona bila toliko dobra, i ranije bi se našli razlozi za njenu rehabilitaciju. Gde god je monarhija završila svoj vek (Rumuniji, Bugarskoj, Italiji, Grčkoj...) ostala je samo kao jedan feudalni ostatak koji može, ako ne smeta (kao u Engleskoj) da bude ukras, ali u državama koje su to prve uradili, kao što su Amerika, Francuska, kasnije, Nemačka i Rusija, to pitanje se više ne postavlja i rekao bih da je to neozbiljno pitanje.

DA JE ĐINĐIĆ ŽIV

Imate li neku sliku kako bi Srbija danas izgledala da je Zoran Đinđić živ?
- To je teško predvideti, ali čovek takve dinamike, snage i borbenosti sigurno bi uticao na to da ostaci bivšeg režima koji su bili upetljani u sve ono što nam se najgore događalo ne bi imali ovoliko maha. Verovatno da bi to naše približavanje Evropi teklo mnogo brže, ali teško je predvideti šta bi se desilo da se ta tragedija nije dogodila.
      
      
      
   

Hag je jedna od kočnica za dalji napredak Srbije. Ima li Srbija snage da ispuni ovaj zadatak?
- Mi već imamo neki operativni plan. Postoje već razgovori sa Evropom kako da se to pitanje reši, jer u stanju "stalnog zaleđivanja" odnosa sa međunarodnom zajednicom mi ćemo sigurno imati veće štete. Verujem da će u toku ove jeseni biti intenzivirani ti napori da se ta saradnja dovede do kraja jer ovo trošenje vremena je nešto najpogubnije za Srbiju.

Kako vam zvuči upozorenje onima koji, kako kaže tužilac Vukčević, pomažu u prikrivanju Ratka Mladića i ima li vlada uopšte strategiju za njihovo izručenje?
- Ne bi mogao da kažem da ga prikrivaju baš ljudi iz vlade, ali sasvim sigurno da mnoge službe koje su pod ingerencijom vlade nisu pod punom kontrolom vlade i da tu nije urađeno sve što je moglo da se uradi. Međutim, bilo bi potpuno pogrešno ako bi se verovalo da će se vremenom to prosto zaboraviti. Neće, zato što je to ukomponovano u jedan opšti okvir konačnih rešenja balkanske situacije, a istraživanje zločina i osude nad zločinima treba da budu kruna ili kraj tog smirivanja tla. Osudom vinovnika nekakvih nedela ili ratnih zločina personalizuje se krivica i na taj način smanjuje opšti pritisak na narod kao krivca za određene zločine.

Pitanje konačnog statusa Kosova i Metohije još je jedan problem čije rešenje zahteva međunarodna zajednica. Da li verujete da će ono biti rešeno do kraja godine i kako ocenjujete dosadašnji tok pregovora?
- Očigledno je da se vrši veliki pritisak da to bude rešeno u predviđenom roku, ali svi argumenti i varijante nisu istraženi. Srpske i albanske pozicije jako su udaljene, malo je "vezivnog tkiva" za pregovore, ali ono što je veoma važno to je da se sagleda realnost i kakve su šanse da se ta teritorija održi. Odnosno, šta samo prazni teritorijalni suverenitet može da znači ukoliko ništa drugo ne možemo tamo da imamo.

Šta u slučaju nezavisnosti?
- Mislim da neće doći do čiste nezavisnosti i da će tu biti prostora za neka prelazna rešenja, ali šta god bilo, i da se najgore reši, mi od nekih principa ne smemo da odustajemo. Prvo, od miroljubivog ponašanja i želje da se pregovorima i razgovorima rešavaju problemi, drugo od svoje evropske orijentacije, kao i da nastojimo, da koliko god je moguće, ublažimo štete pre svega vodeći računa o stanovništvu srpskoga porekla na KiM. Takođe, moramo da shvatimo da nikakva dobra teritorija nam neće biti mnogo dobra ako nam život u njoj nije dobar, kao i da probamo da život u Srbiji učinimo povoljnijim i poželjnim za svakog građanina. Mislim da će nam trebati dosta realnosti i snage da prihvatimo odluku koja bude bila doneta.

Kosovo je u tesnoj vezi i sa aktuelnom pričom o ustavu. Ima li izgleda da će ga Srbija u dogledno vreme dobiti?
- To jeste jedan problem i postoji nekoliko zamki. S jedne strane, vrlo je važno što pre doći do ustava, ali kada već dođete do formulacije ustava, onda imate dva problema: prvi problem je njegovo donošenje, jer jedan ustav morao bi da bude demokratski i u načinu donošenja, a ne samo u svom unutrašnjem sadržaju.Po sadašnjoj proceduri, ako bi se taj ustav donosio po propisima sadašnjeg Ustava, onda bi, posle dvotrećinske većine u parlamentu, trebalo da se na referendumu izjasnimo. Ako mi u ustav stavimo da je Kosovo sastavni deo Srbije, onda ne možemo da objasnimo kako na tom referendumu ne učestvuju građani albanske narodnosti sa KiM, oni jesu ili nisu naši građani. Ako jesu i ako mi insistiramo na tom teritorijalnom integritetu države i jedinstvenosti Srbije, onda oni treba da glasaju. E, sada se postavljju dva pitanja, prvo kako bi oni glasali, drugo da li bi uopšte glasali, a ako uopšte ne bi glasali, onda možemo reći zbogom ideji da će izaći 50 odsto od ukupnog broja upisanih birača. Ako ih ispišete iz spiska, vi ste na neki način već potpisali nezavisno Kosovo. To je problem o kome treba ozbiljno razmišljati usred ove velike žurbe kako da se donese ustav. Mislim da se ustav neće doneti pre nego što ovo pitanje postane bar malo jasno i ustavotvorcima.

Novi ustav podrazumeva i nove izbore. Vi ste jedan od onih koji je zagovornik prevremenih izbora. Šta bismo dobili da u ovom trenutku imamo izbore?

- Dobila bi jednu stabilniju vladu, kredibilniju, jer postoji jedan problem u samom parlamentu oko legitimnosti tog parlamenta, pre svega, zbog odnosa snaga koji ne odgovara stanju u biračkom telu, zatim o legalnosti pojedinih poslanika. I ta borba oko kvoruma čini ovu vladu nestabilnom i nesigurnom. Unutar same vlade imamo nekoliko različitih politika o pojedinim pitanjima, tako da verujem da bi izbori sve to dovelo u red. Posle tih izbora i uloga DS bila bi u skladu sa njenom snagom u biračkom telu i, naravno, učešćem u vladi, gde bi se izbalansirale stvari koje u ovom trenutku predstavljaju nervozu.

Prošlo je više od tri godine od ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Kako sa ove distance i u kontekstu današnjih političkih događaja gledate na to ubistvo i dosadašnji tok suđenja?
- Razočaravajuće je to kako teče taj ceo proces. Toliko sporo, sa toliko opstrukcija advokata koji su dosta povezani sa raznim institucijama, zatim kako se menjaju tužioci, kako se tretiraju zločinci, to je nešto što deluje deprimirajuće i to znači da su mnoge snage koje su iznajmivale te ubice i koje su njima služile i dalje dovoljno moćne.

Sada se digla velika uzbuna oko toga ko je ubio Stambolića. Suđenje je završeno, mi smo videli ko ga je ubio, oni su to priznali i pokazali gde je leš. Nažalost, žao mi je ako se buni Socijalistička partija, ali iza nje su ostajali leševi. Ne kažem da su tu krivi svi ljudi iz Socijalističke partije, ali vrh te partije komandovao je svim tim snagama koje su mogle da ubiju koga su htele i te iste snage su ubile i Đinđića.
Tanja Urošević

Izvor: Glas Javnosti