Споразум Павелић-Стојадиновић је био споразум између хрватског фашистичког политичара, вође усташког покрета, бившег поглавника Независне Државе Хрватске и ратног злочинца др Анте Павелића, и бившег српског и југословенског политичара, министра финансија и спољних дела, председника краљевске владе и универзитетског професора др Милана Стојадиновића. Потписан је крајем 1954. године у Буенос Ајресу, Аргентина.

Споразум је предвиђао разбијање Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ) на три независне државе: Словенију, Хрватску и Србију.

Павелић и Стојадиновић су у хрватској и српској емигрантској штампи бранили овај споразум као антикомунистички савез (обе емиграције нису признавале легалност Титовог режима у Југославији), и као нови српско-хрватски споразум који је требао да замени застарели Споразум Цветковић-Мачек из 1939. године.

Као граница између Словеније и Хрватске узета је већ постојећа национална граница у ФНРЈ (овај споразум се тицао искључиво српско-хрватских односа и није се бавио словеначким питањем).

Споразумна граница између Хрватске и Србије требала је да буде историјски компромисна линија, такозвана "Света српско-хрватска међа" ((Дунав-Сава-Босна-Неретва-Јадран) од севера ка југу):

Граница је требала да прати већ постојећу границу (као компромисну) између СР Хрватске и СР Србије (САП Војводине) до реке Саве и границе са СР БиХ; затим је граница требала да прати реку Саву до ушћа реке Босне у Саву; потом је граница требала да иде реком Босном, затим у продужетку линије њеног доњег тока планинским врховима до почетка доњег тока реке Неретве, и потом доњим током реке Неретве до Јадранског мора. На овај начин Босанска Крајина је требала да припадне Хрватској, док би највећи део централне са источном Босном, источна Херцеговина и јужна Далмација припали Србији (укључујући Сарајево и комплетно дубровачко приморје осим самог града Дубровника).

Споразум је предвиђао мирно пресељење (уз размену имовине) свих Срба који би се затекли у оквирима граница Хрватске, и свих Хрвата и онај део Бошњака (у данашњем смислу) који се осећају Хрватима, а затекли би се у оквирима граница Србије. Споразум је подразумевао потпуно међусобно уважавање обе нације на равноправним основама, то јесте међусобно признање на свим нивоима (култура, историје и језика). Званичан језик на територији Србије био би искључиво српски језик екавског изговора и ћирилично писмо а на територији Хрватске био би искључиво хрватски језик ијекавског изговора и латинично писмо.

Македонија није помињана, мада је највероватније Стојадиновић замишљао Македонију у оквиру Србије.

Споразум Павелић-Стојадиновић је произвео жестоке негативне реакције од стране хрватске (усташке) емиграције, српске (четнишке) политичке емиграције и Титовог комунистичког режима у Југославији. Усташка емиграција је жестоко критиковала свога бившег поглавника због преговора са Стојадиновићем, а поготово због одустајања од реке Дрине као (по њиховом уверењу) историјске границе Хрватске (једна од старих усташких крилатица је била "Све до Дрине!"). Павелићево препуштање делова Срема, Босне, Херцеговине и Далмације Србији је у усташкој емигрантској штампи упоређивано са Павелићевим препуштањем делова Далмације Италији 1941. године (потез који је од стране тврдог крила усташког покрета такође сматран националном издајом). Павелић и Стојадиновић су обоје проглашени за националне издајнике од стране усташких следбеника и четнишких политичких кругова у исељењу, док је Титов југословенски режим одбацивао значај споразума као „рачун без крчмара“, истичући да Павелић и Стојадиновић нису више представљали никога. Вести о овоме споразуму су биле потиснуте од стране државних средстава информисања у самој Југославији.

У том дијелу БиХ који би припао Србији мање од 1/3 популације су чинили Срби. Срби су најдоминантнији у Бос. Крајини и широј околини Врабаса. А све би то припало Хрватској + Далмација, Лика, Кордун, Банија, Славонија и Барања у којима је било више Срба него Хрвата.

Nisam citao celu temu, al ono sto jesam, vidim samo da se shofran nalupao za sve pare.

Naravno da bi ovakva podela bila na stetu Srba.

1. Hrvati bi pripojili sve teritorije SAO Krajine (Kninsku Krajinu, Baranju, Liku, Kordun, deo zapadne Slavonije i istocnu Slavoniju i Baranju), zapadnu bosansku Krajinu NDH. Znaci i Drvar (99% srpski (najsrpskiji grad u svetu po procentu Srba), Grahovo 97% srpsko, itd.)) a zauzvrat bi dali Srbiji mali izlaz na more, (ne i Dubrovnik - ne vidi se na mapi ali je sporazumom predvidjeno da ostane hrvatski).

2. Muslimanima nije predvidjena teritorija tj. drzava, sto nije realno i posteno.

3. Srbima su ostavili delove "Muslimanske Bosne" tj. Sarajevo, Tuzlu, istocnu Bosnu, itd., da ne bi oni imali eventualni "problem" sa njima u buducnosti. "Dali" su Srbiji delove, gde Srbi nisu vecina i u kojima ce doci kad tad do razmirica. Sebi su obezbedili kompaktnu teritoriju, ono malo Srba i Muslimana u zapadnoj bosanskoj Krajini bi oni vremenom resili. Sebi obezbedili sve hrvatske teritorije i otcepili se, a vi Srbi, Muslimani, Albanci, Makedonci i ostali koljite se u "maloj Jugoslaviji".

4. Isto vazi i za Makedoniju koju su "poklonili" Srbiji, kako bi ulazila u eventualne buduce konflikte sa Makedoncima i Bugarima.

5. Pitam se, da li bi sadasnji hrvatski politicari u Federaciji BiH, koji zude za trecim entitetom i i koji ocekuju podrsku Dodika i vlasti RS, pristali da zauzvrat daju autonomiju Srbima u Hrvatskoj?! Naravno da ne bi! Ne treba nama podrska za samostalnost RS, kao kontrausluga, jer je to tesko ostvarivo u sledecim godinama i preko tudjih ledja (Hrvati ovim gube skoro nista – nisu pogodjene njihove teritorije). Hocete treci entitiet, dajte Srbima u Hrvatskoj automiju (I vi Hrvati da nesto “izgbuite”).

6. Iskreno, skidam kapu hrvatskim politicarima tj .poglavnicima. Uvek su radili u interesu njihovog naroda i ekspanzije teritorije, od Radica preko Tita, Tudjmana do ovih danasnjih. Mi Srbi smo bili slepi za bratstvom i jedinstvom (sto je u sustini i bilo najboje za sve nas kada bi bilo pravednosti), prihvatali autonomne pokrajine (Vojvodinu i KiM), oduzimanje teritorije (Baranja, sadanji sever KiM), tudje predsednike – Tito, zabranu povratka Srba na KiM, itd.

7. Danas citam u sarajevskom “Oslobodjenju”, naslov – “Nakon 550 godina bosanska kraljevska zastava ponovo se vihori na Bobovcu”. Meni je drago da se narod Bosne seca svojih junaka, koji su svoj zivot i kraljevstvo, dali protiv Osmanlija.

http://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih/nakon-550-godina-bosanska-kraljevska-zastava-ponovo-se-vihori-na-bobovcu

Paradoks: Ciji je to kralj bio i gde su se on, njegovi preci i potomci krunisali i ciju su veru i zemlju branili. Dakle Tvrtko I je preko Vlatka Vukovica poslao Lazaru pomoc, da odbrane srpske zemlje od Osmanlija (borili su se rame uz rame). Nije hteo da mu porodica i narod budu tudje vere i robovi i borio se koliko je mogao, nazalost nije uspeo. Borio se za one koji ne prihvataju tudju vlast i tudju veru. Borio se protiv janicarstva, nabijanja na kolac, zuluma, silovanja. Borio se da “nasu” decu ne otimaju iz porodica i vode u nepoznato, kako bi sluzili tudjinu. Cak se hvalio na zapadu, da je on zasluzan za ubistvo cara Murata na Kosovu i da je on sprecio prodor Muslimana u Evropu.

Danas grupa mladih ljudi iz BiH postavlja zastavu na Bobovac posle 550 godina  (od kada su ovo utvrdjenje unistili Osmanlije tj. Turci i hvala Bogu da ponovo otkrivaju svoje pretke) i dici se svojim kraljevima, koji su bili hriscani, branili sve srpske zemlje i koji su po svaku cenu hteli da sacuvaju svoju veru i narod. Istovremeno vecina onih koji se kunu u Tvrtka i bosansku historiju, mrzi sve hriscansko, tvrde da su Turci, Egipcani,.... ruse crkve. Mislim da se svi bosanski kraljevi u grobu okrecu. Vole Turke i neke nama po DNK totalno nesrodne narode. Napisao sam u nekim prethodnim postovima – zamislite, da su kod nas na balkansko poluostrvo, dosli Kinezi, zar bi danasnji Muslimani prihvatili Taoizami ili Budizam, WTF!?

8. Ne treba odbacivati zastavu sa ljiljanima. To je zastava naseg kralja Tvrtka i nase kraljevske porodice Kotromanica, koji su se borili protiv Turaka i nju ponosno nosili u boj protiv Turaka.. Ne bi trebalo da je koriste oni koji velicaju Osmanlije, smrtne neprjatelje Kotromanica i time propast Kraljevine Bosne. To sto je Tvrtko vladar Bosne, Lazar car jednog dela danasnje Srbije, Vuk Brankovic drugog,  Konstantin Dragas vladar dobog dela Bugarske, Marko Kraljevic – danasnje Makedonije, itd. ne sme da nas razdvaja. Isto je sa Karadjordjem i Milosem i da ne nabrajam jos 1000 primera raznih raskola kod nas.