Окружни суд у Београду прогласио ништавом пресуду Војног одељења Врховног суда ФНРЈ из 1946. године


Веће за рехабилитацију Окружног суда у Београду донело је решење о рехабилитацији предратног професора Правног факултета у Београду Слободана Јовановића (1869–1958), саопштено је јуче из Окружног суда у Београду. Решењем Окружног суда утврђено је да је ништава пресуда Врховног суда ФНРЈ – Војног већа од 15. јула 1946. године. Јовановић је том, сада ништавом, пресудом осуђен на лишење слободе с принудним радом у трајању од 20 година, губитак политичких и појединих грађанских права у трајању од 10 година, конфискацију целокупне имовине и на губитак држављанства. Окружни суд је констатовао да је ова пресуда ништава од тренутка њеног доношења и да су ништаве све њене правне последице, укључујући и казну конфискације имовине, а Јовановић се сматра неосуђиваним.

Захтев за Јовановићеву рехабилитацију поднели су Српска либерална странка, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини 1941–1945, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, Удружење књижевника Србије, Адвокатска комора Србије, Омладина Демократске странке Србије и Нада Томић-Вуковић, наведено је у саопштењу.

„Слободану Јовановићу је суђено као потпредседнику, односно председнику краљевске владе у емиграцији и као присталици другачијих политичких идеја које су се косиле са идеологијом чије су присталице однеле војнополитичку победу у грађанском рату, који се на овим просторима водио истовремено са ратом против окупаторских снага Немачке и њених савезника. Стављено му је на терет и осуђен је за политичку, пропагандну и материјалну подршку антикомунистичким снагама у земљи. Пресуда којом је Слободан Јовановић осуђен неспојива је са начелима правне државе и резултат је поступања политичког правосуђа постојећег у време њеног доношења, о чему сведоче и језик и терминологија који су приликом њеног писања коришћени, поступак у коме је донета имао је све одлике политичког процеса (илустрација тог процеса су и подаци да се у њему судило групи од 24 лица, да је суђење трајало веома кратко – од 10. јуна до 15. јула 1946. године). У спроведеном поступку била су погажена нека од основних људских права и темељни правни принципи као што су право на одбрану и двостепеност поступка”, наводи се у образложењу судског решења које је потписала Председник већа судија Марина Говедарица.

Јовановић је, како је навео Окружни суд у Београду, био против прилажења Југославије Тројном пакту, а 27. марта 1941. године, док је извођење преврата још било у току, прихватио је да уђе у владу коју је формирао генерал Симовић, како су његови савременици говорили из „дубоког осећања дужности”. Био је члан Владе Краљевине Југославије у избеглиштву и у њеном раду учествовао до августа 1943. године, дакле прве две и по године (у периоду такозване чиновничке владе 1943–1944. године није имао удела и утицаја), с тим што је на челу владе био од 11. јануара 1942. године до 26. јуна 1943. године вршећи и дужност заменика министра војске у отаџбини, а до тада, као и након тога – до августа 1943. године, био је потпредседник владе.

Југословенска влада у избеглиштву прихватила је Атлантску повељу, Декларацију о савезничкој солидарности у заједничкој борби против Немачке и њених савезника, а у јануару 1942. године и Вашингтонску декларацију. Влада није сарађивала са Силама осовине у борби против партизанских одреда, а давала је подршку Југословенској војсци у отаџбини и Равногорском покрету, речено је у решењу суда.

Јовановић је рођен је 1869. године у Новом Саду. Од средине 1872. његова породица живи у Београду, а 1879. Јовановић полази у Прву београдску гимназију коју је завршио 1886. После боравка у Минхену (1886/87) и Цириху, Правни факултет завршио је у Женеви 1890. године, да би, потом, годину дана специјално изучавао државно право у Паризу. Крајем 1891. враћа се у Београд и у наредне две-три године био је шеф Просветног одељења Министарства иностраних дела у народу познатог као „Пропаганда”.

Јовановић је 1897. изабран за ванредног професора државног права на Правном факултету Велике школе, а 1899. године објављује до тада најстудиознију расправу „Јован Хаџић, српски законописац” у издању Матице српске. За редовног професора Велике школе изабран је 1900, а од 1905. Београдског универзитета.

За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 4. фебруара 1905, а за редовног 4. фебруара 1908, док је 1914. изабран за ректора Београдског универзитета.

Претходно, био је шеф Прес-бироа при Врховној команди Српске војске у Балканским ратовима и у Првом светском рату. Учествовао је на мировној конференцији у Паризу 1919, а за ректора Београдског универзитета поново је изабран 1920/21. године.

Изабран је 1928. за председника Српске краљевске академије и на тој дужности остао до 1931, а био је и један од оснивача Српског културног клуба чији је председник постао 1937. Јовановић је био професор Правног факултета у Београду пуне 43 године, до пензионисања 1940, а био је и дугогодишњи члан Одбора „Српског књижевног гласника” и један од најутицајнијих његових чланова.

Преминуо је 12. децембра 1958. године у Лондону.

М. Галовић

-----------------------------------------------------------

Коштуница: Исправљена неправда

Председник Владе Србије Војислав Коштуница изразио је јуче задовољство што је Окружни суд у Београду рехабилитовао Слободана Јовановића. „То је значајна ствар за Србију јер смо исправили неправду и вратили дуг великану српског народа Слободану Јовановићу”, наводи се у изјави Коштунице за медије.

„Када смо доносили закон о рехабилитацији веровали смо да је правда могућа и да Србија не сме да пређе и заборави тешка огрешења и безакоња које је починио комунистички режим”, навео је председник владе. „За српски народ Слободан Јовановић никада није био ратни злочинац и издајник земље и данашња одлука суда само је потврда да држава и српски народ заједно одају дужно поштовање Слободану Јовановићу”, навео је Коштуница.

Izvor: Politika 27.10.2007.

Pocelo je pocelo. najzad nesto pametno od nasih pliticara-da skidaju ljagu sa ljudi koji su voleli Srbiju a proglaseni antidrzavnim elementima od nepismenih ljudi koji su mrzeli svakoga ko je pametniji od njih.
Ima jos podosta Srpskih naucnika, patriota, sliikara, umetnika, knjizevnika,...koji trebaju biti rehabilitovani. I sto je najvaznije i mnogi Srpski domacini koji su bili uspesni smetali su narodnoj vlasti.
Ali pravda je psora lai ipak dostizna.

Vec sam otvorio na SNF-u temu,ali zbog svoje snage i vaznosti ova ima da stoji i ovde...


Rehabilitovan Slobodan Jovanović
Petak, 26. oktobar 2007. 12:57



Jedan od vodećih srpskih intelektualaca Slobodan Jovanović rehabilitovan je odlukom Okružnog suda u Beogradu.

U odluci Okružnog suda, dostavljenoj agenciji Beta iz Srpske liberalne stranke, navodi se da je veće, posle ročište održanog 11. juna, donelo rešenje kojim je usvojen zahtev za rehabilitaciju i utvrdjeno da je ništavna presuda Vojnog veća Vrhovnog suda FNRJ od 15. jula 1946. godine. Tom presudom Jovanović je bio osudjen na 20 godina zatvora sa prinudnim radoma, gubitak političkih i pojedinih gradjanskih prava na 10 godina, konfiskaciju imovine i gubitak drzavljanstva.

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izrazio je zadovoljstvo što je sud rehabilitovao Jovanovića. "To je značajna stvar za Srbiju jer smo ispravili nepravdu i vratili dug velikanu srpskog naroda Slobodanu Jovanoviću", navodi se u izjavi Koštunice za medije.

Kada smo donosili zakon o rehabilitaciji verovali smo da je pravda moguća i da Srbija ne sme da predje i zaboravi teška ogrešenja i bezakonja koje je počinio komunistički režim, naveo je predsednik vlade. "Za srpski narod Slobodan Jovanović nikada nije bio ratni zločinac i izdajnik zemlje i današnja odluka Suda samo je potvrda da država i srpski narod zajedno odaju dužno poštovanje Slobodanu Jovanoviću", naveo je Koštunica.

Zahtev za rehabilitaciju podneli su Advokatska komora Srbije, Udruženje književnika Srbije, SLS, Omladina DSS-a, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini i Udruženje žrtava komunističkog režima i Nada Tomić Vuković.

Slobodan Jovanović (1869-1958) bio je pravnik, istoričar, književnik, predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, potpredsednik i predsednik kraljevske vlade u izbeglištvu.

Bio je nastavnik na Pravnom fakultetu 43 godine, dopisni član Srpske kraljevske akademije od 1905, a stalni od 1908. Bio je predsednik Akademije od 1928. godine, a od 1927. godine i dopisni član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu.

Bio je šef biroa za štampu pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske u Prvom i Drugom balkanskom i Prvom svetkom ratu.

Učestvovao je na mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine.

U kraljevsku vladu ušao je 27. marta 1941. kao nestranačka ličnost. Od 1941. godine do kraja života živeo je u Londonu.

Posle Drugog svetskog rata njegove knjige nisu štampane u Jugoslaviji, do 1990. godine.


Izvor: MTS-Mondo

Sramota sto to nije ranije uradjeno,ali bitno da jeste...i

Zamisli samo da je neko u onom samoupravnom sistemu uopšte smeo da misli o ekonomiji. Jovanović je svojom izvanrednom ekonomskom misli unapredio na žalost samo ekonomski sistem naših današnjih neprijatelja. Mi od toga nismo imali korist.

Ali je zato Srbima i ostalim iz SFRJ nametnut Edvard KArdelj-najveci ekonomista i tvorac Socijalistickog samoupravljanja a mi smo se stideli svojih naucnika, slavnih licnosti i dobrih i vrednih domacina

Vidiš da nam i sada Kokraći nude tu ideju da se stidimo svojih domaćina.   

Vec je on nekoliko godina rehabilitovan tamo gde i treba... na Pravnom fakultetu u Beogradu..

i na novcanici od 5000 dinara 

dobro da je pocelo sa ispravljanjem istorijske napravde.