Obeležena sedmogodišnjica bombardovanja voza u Grdelici
Bar da im se grob zna

Sedam godina je prošlo otkako su NATO avioni raketirali voz 393 koji je saobraćao na relaciji Beograd - Solun. U spaljenom vozu 12. aprila 1999. smrt je našlo pedesetak ljudi, a tačan broj nikada neće biti utvrđen jer mnoga tela nisu pronađena.

Grob se ne zna ni šestogodišnjem Branimiru Stanijanoviću, najmlađoj žrtvi masakra u Grdelici. Branimir je sa roditeljima tog 12. aprila 1999. godine, putovao sa roditeljima kod bake u selo Mačkatica, u blizini Surdulice, ali tamo nije stigao. Porodica Stanijanović izgorela je u vozu na Grdeličkom mostu.

Sedam godina kasnije, sitna starica savila se do zemlje. Pored spomen-ploče ređala je cveće i kolače, ljubeći porcelanske slike.
- Pošli su kod nas u Mačkaticu. Oh, lele, lele Ö Bar da sam unuče sahranila. Našli smo samo moju ćerku Divnu, od unuka i zeta ništa nije ostalo - zapomagala je Kruna Janković, Branimirova baka. Spomen-pločom mesto stradanja svojih najmilijih obeležila je i porodica Marković. Ivan i Ana Marković, oboje diplomirani hemičari, u braku su bili samo šest meseci.

- Nisu se razdvajali. Kad je Ivan dobio vojni poziv za Vladičin Han, Ana nije htela da ga pusti. Pošla je sa njim da ga isprati. Oboje su poginuli, sahranili smo ih zajedno u Vladičinom Hanu. Sedam godina je prošlo, a kao da je juče bilo, tuga ne prolazi - kaže Ljubinka Marković, Ivanova majka. Venac sa mosta u Južnu Moravu bacio je i Dragan Petković iz Aleksinca, čiji je otac takođe poginuo.

- Krenuo je u rodno selo. Trebalo je da pođe prethodnim vozom, ali mu je pobegao. Ja sam bio mobilisan ovde u blizini u Predejanu. Tu su mi i javili da je poginuo. Tražili smo njegovo telo u Leskovcu, ovde u spaljenom vozu, ali ništa nismo našli. Za utehu, uzeli smo malo pepela u urnu - kaže Petković. Među žrtvama bombardovanja voza su i Dragan Mladenović i Zoran Jovanović, radnici Železnica Srbije. Poštu su im odale njihove kolege, predvođene Vukašinom Cvetkovićem, predsednikom Sindikata železničara Srbije. Vence na mesto stradanja nedužnih civila položili su i predstavnici Vojske SCG, lokalne samouprave, boračkih organizacija i političkih stranaka.


Izvor: Glas Javnosti \ D. Kocić

Za tzv. tribunal u Haagu ovo nije bio ratni zlocin.

Iako u vreme kad je tzv. tribunal ilegalno formiran Kosovo i Metohija nisu bili podrucje bilo kakvih ratnih dejstava,

svi incidenti koje su navodno cinili srpski policajci, pa cak i neki koje je cinila OVK mnogo godina posle ilegalnog osnivanja tzv. tribunala jesu bili istrazivani od strane tzv. tribunala

ali ratni zlocini NATO-a -- npr. upotreba zabranjene radioaktivne municije, bombardovanje bolnica, pa i ovog voza isl. --

za koje su postojali dokazi emitovani na televizijama celog sveta, ukljucujuci CNN, nikad nisu ni istrazivani.

Istovremeno tzv. tribunal tvrdi da je toboze organ UN, iako ga nije osnovala Generalna Skupstina UN, koja -- za razliku od Saveta bezbednosti -- zaista moze da osniva takva tela.

Radi li šta službena vlast u Srbiji po ovom pitanju,mislim jesu oni tužili nekog za ovaj dogadjaj ili samo šute ko da ne kažem šta?