Jugoistocno od africkog kontinenta, na oko 400 km. preko puta Mozambika, nalazi se cetvrto po velicini ostrvo na svetu – Madagaskar. Okruzuje ga Indijski okean, a sa zapadne strane od Afrike deli mozambicki kanal. Duzine je 1580 km., sirine 570 km., povrsine 587.040 kvadratnih kilometara, dok je obala duzine 4.828 km. Najvisi vrh je Maromokotro, u severnom masivu Tsaratanana (2.876 mnv.). Geografske koordinate su 20.00 S/47.00 E.

Madgaskar vecinu ljudi asocira na nesto kao “raj na zemlji”. To medjutim nije bas tako. Madagaskar je oznacen kao “high risk” regija, zbog mnogih bolesti, tako da je boravak na njemu uvek skopcan sa rizikom od dobijanja istih. Opasnost od malarije je na celom ostrvu a narocito u priobalju. Svuda je prisutan aids, kao i raznorazne bolesti koje se dobijaju zbog prljavstine, koja je ovde nemerljivih razmera. S druge strane ako se preduzmu razumne mere predostroznosti, Madagaskar zaista postaje “raj na zemlji” i moze se doziveti nesto sto nigde drugde na svetu nema. Za sve ljubitelje zivotinja, biljaka i uopste prirode ovo je jedinstvena destinacija koju bukvalno nigde drugde ne mogu naci.

Specificna flora i fauna je nastala zbog specificnih okolnosti. Pre vise od 100 miliona godina, ovaj deo africkog kontinenta se odvojio usled delovanja tektonskih sila i postao izolovano ostrvo. Jedinstvena klima i izolovanost su uslovili da je biljni i zivotinjski svet evoluirao u potpuno razlicitom pravcu od Afrike. Ukupan broj zivotinjskih vrsta se krece oko 250.000, a ono sto je znacajno je da su 80% endemske i ima ih samo ovde.
Najvisi oblik zivota na ostrvu su bili primati Lemuri, sve dok ga pre oko 2000 godina nisu naselili ljudi. Osim lemura tu su i tri endemske porodice ptica, kao i 6 endemskih baobaba.
Sto se pak ljudske zajednice tice, na ostrvu je Republika Madagaskar (Malagasy Republic) sa nesto manje od 20 miliona ljudi. Oni su Malayo, poreklom mesavina Indonezana i Afrikanaca. Postoji 18 plemena, (najuticajniji su Merina) kojima je uprkos odredjenim razlikama zajednicko da postuju kult mrtvih predaka. 52% pripadaju lokalnim religijama, 41% su hriscani (katolici i protestanti) i samo 7% su muslimani.
Od 1885. godine ostrvo je bilo pod Francuskom vlascu, sto se da videti svuda u glavnom gradu pa i sire. Tokom II Svetskog rata okupirala ih je Engleska, a od 1960. su nezavisni. Samim tim francuski jezik je uz malagaski siroko rasprotranjen, mada je u poslednje vreme kao zvanicni jezik uveden i engleski, iako to nema veceg znacaja u svakodnevnom zivotu. Ovo je uradjeno iz zelje da Madagaskar postane sto posecenija turisticka destinacija, pogotovo za tzv. ekoturizam.
S obzirom na velicinu ostrva, reljef i dejstvo vetrova sa okeana, logicno je da postoje potpuno razlicite klimatske zone. Moze se reci da postoji tri zone, iako mnogi tvrde da ih je cak sest. Istocni deo je prasuma, sa tropskom klimom i velikom kolicinom padavina, sredisnji deo je planinski, gde je znatno hladnije, i zapadni/jugozapadni deo gde je oblast suvih suma. Podrazumeva se da vegetacija prati klimatske uslove.

U principu, ako nameravate posetiti ovaj deo Planete, treba izbegavati period od januara do marta kada u mnogim oblastima pada kisa, a moguci su i cikloni. Najhladniji meseci su od maja do oktobra, kada u centralnom regionu (ukljucujuci i glavni grad) moze biti hladnjikavo i vetrovito, iako je na zapadu i jugozapadu uvek suncano i toplo. Period kada se javljaju cikloni je obicno februar. Oni mogu biti izuzetno jaki i ponekad nanose velike stete, pogotovo na obali okeana.

Kako je razlog svake posete Madagaskaru flora i fauna, najbolje je poceti od toga. Na Madagaskaru ima 71 vrsta lemura. Ovi primati su svrstani u 5 porodica i veoma se razlikuju medjusobno, kako po izgledu tako i nacinu zivota. Najmanji je Microsebus murinus, Mouse Lemur, a najveci Indri. Od ostalih sisara tu su: slepi misevi, “letece lisice”, razni glodari (pomenimo: Red Forest Rats, Jumping Rats), a ima i 6 vrsta karnivara (mesojeda), sto su uglavnom vrste mungosa. Poznata je i Fossa, nesto kao manja puma koja se hrani lemurima.
Sa stanovista sisara, ako uporedimo Afriku i Madagaskar, Afrika je sigurno bogatija. Nasuprot tome Madagaskar je favorit za herpetofaunu. Ovde zivi 346 registrovanih vrsta reptila, a od toga su 90% endemske. Od 60 rodova cak 36 samo ovde zive.

Gustera (Sauria) ima 210 vrsta. Kameleoni, gekoi (Leaf-tailed geckos, Bright Green Day Geckos, Four Spotted Geckos, jedan se cesto pojavljivao na mojoj terasi ), iguane… svega toga ima u izobilju. Preko 50% svetske populacije kameleona zivi upravo ovde. Najveci je Parsonov, kod koga muzjak naraste do duzine od 60cm.
Testudines, tj. kornjace su takodje zanimljive. Ima 4 vrste i vrlo su retke. Najcuvenija je Madagascar’s Radiated Tortoise (Geocholone radiata), koja je vrlo ugrozena usled gubitka prirodnog stanista i lova. Od morskih kornjaca takodje ima cetiri vrste od kojih je jedna endemska.

Jedan od razloga dolaska na Ostrvo je svakako bogatstvo pripadnika podreda Serpentes. Sa vise od 80 vrsta zmija, ovo podrucije je jednostavno sjajno (poredjenja radi u Srbiji ima 10 vrsta). Nema nijedne koja pripada Viperidama, Elapidama, cak ni Pitonidama. Ovde se nalaze samo Kolubride i Boide. Takodje nema nijedne koja je opasna po coveka. Par Kolubrida tzv. “rear fanged”, imaju “otrovni aparat”, ali im se zubi nalaze pozadi i mogu izazvati bolan ujed i nista vise od toga.
Interesnatno je da cak nema pitona, kojih je dosta u obliznjoj Africi. Ovdasnje Boe su slicnije juznoamerickim zmijama, sto je samo po sebi zacudjujuce. Inace u Indijskom okenu postoje dve vrste koje nisu agresivne, ali su vrlo otrovne: Hook-nosed Sea snake (Enhydrina schistosa) i Yellow Bellied Sea snake (Pelamis platurus). Prva je po mnogim herpetolozima najotrovnija zmija sveta, ali je prava sreca da ne ujeda. Uzgred, video sam je na ostrvu Sainta Maria.
Prica se tu svakako ne zavrsava. Nilski krokodil (Crocodylus niloticus) je ranije bio veoma rasprostranjen, ali je sada, usled lova, ugrozena vrsta iako ga ima.

Sa oko 200 vrsta zaba, populacija Amphibia na Madagaskaru je veoma brojna. Najzanimljvije su: Bright Red Frog i Brightly Coloured Malagasy Poison Frog, Mantella. Ptica (Aves) je 209 vrsta od cega je 51% endemic.
Ako je fauna vrlo brojna i raznovrsna onda je flora jos bogatija. U nedogled se mogu nabrajati jedinstvene biljne vrste na “osmom kontinentu” na svetu. Nisam bas strucnjak za botaniku, ali sam primetio odusevljenje biologa, botanicara koji dolaze ovamo.

Imajuci u vidu povrsinu Madagaskara relativno je malo naseljen. Glavni grad, sa oko 2-4 miliona stanovnika (nije poznata tacna cifra) je Antananarivo (Tana) i nalazi se u centralnom, planinskom delu ostrva. Veoma je razudjen, razbacan na 12 brda, i okruzen mnostvom pirincanih polja. Skoro da nema visljih gradjevina i veci deo je vrlo siromasan, cine ga zapravo na razne nacine sklepane kolibe mestana. Na uskim ulicama prepunim ljudi, prosjaka, odrpane dece, ljudi koji pokusavaju da prodaju sve i svasta je veliki broj malih prodavnica koje su u vidu kioska, gde se moze kupiti sve, pa cak i meso koje visi na otvorenom i prepuno je muva. Belci se snabdevaju u megamarketima tipa: Jumbo, Shoprite ili Leader’s price, koji su umnogome skuplji, ali i jedino mesto gde se moze nabaviti kvalitetna hrana.

Kad smo vec kod hrane, u Antananarivu postoji veci broj dobrih restorana, sa velikim izborom hrane. Cene nisu velike, pa mozete dobro rucati za 6-7 evra, ako se uspe sporazumeti sa konobarima. Takodje, nehigijena i spremanje hrane je takvo da su izvesni problemi sa stomakom.


Sto se bezbednosti tice, Madagaskar je uprkos ogromnom siromastvu (prosecna plata je znatno manja od 100 USD mesecno, a broj nezaposlenih neprocenljiv) relativno bezbedan. Cesto se kaze da ne mozete videti siromasnije ljude i srecnije. Ne znam koliko je to istina, ali zaista na njihovim licima se ne vidi ocaj iako, verujem, cesto nemaju sta da jedu, a o oblacenju da ne govorim. Za razliku od vecine “crne” Afrike ovde su lokalci vrlo miroljubivi i retki su problemi. Naravno doza opreza je neophodna, a nocu se ne treba kretati samostalno.

Za prevoz je najbolje imati sopstvena kola, a ako to nije moguce mogu se koristiti i taksiji koji su jeftini (uz cenkanje) i vrlo stari. Ostaje problem sporazumevanja, osim ako ne znate francuski ili kojim cudom malagaski. Postoji javni prevoz u vidu kombija, koji belci nikad ne koriste, osim avanturista. Sto se hotela tice, njih u glavnom gradu ima, od jeftinih koji nisu za preporuku do luksuznih (Hilton, Carlton), ali nemojte ocekivati da je pet zvezdica africkih isto sto i evropskih. Dobrih nocnih klubova ima nekoliko (Pandora ili Box, Six ili neki ga, sa razlogom zovu Sex). U njima se slusa uglavnom zapadnjacka muzika i u vecini cete biti zestoko “napadnuti” od strane prostitutki (cena je oko 50.000 Arijarija, sto je 20 €, u zavisnosti od usluge, naravno. Aids je “for free”). Ovde je vrlo uobicajen tzv. sex turizam pa se trenutno vodi kampanja Vlade protiv istog. Osim klasicnih nocnih klubova postoje i vrlo zanimljiva “lokalna mesta” gde se svira domorodacka muzika koja podseca na africku, puna je brzog ritma uz obilje koriscenja bubnjeva i raznih udaraljki.

U Tani je veci broj otvorenih trznih centara ili pijaca. Najveca je Zuma u samom centru grada. Tu se uz cenkanje moze kupiti bukvalno sve. Ovde je pogotovo bitan oprez oko novcanika, mobilnih telefona i svega iole vrednijeg. Sto se para tice, lokalna valuta je Arijari. Devize se mogu menjati u bankama, ali postoji i “black market” gde se da dobiti mnogo bolji kurs. Trenutno (2008. god.) na “black marketu” je: 1€=2400Ar. Postoje i ATM-ovi na nekoliko mesta u gradu, pa funkcionisu kartice, ali ne sve (Visa electron radi).
U Antananarivu i okolini je nekoliko interesantnih mesta koje treba posetiti. Tsimbazaza, ZOO vrt i botanicka basta, se nalazi skoro u centru. Mogu se videti neverovatne biljne vrste, kao i zivotinje, ali nije bas sredjeno. Obicno je prepuno lokalaca koji vas zagledaju, pa i nije prijatno. Nasuprot tome u Lemur’s parku (ulaz je 5 EUR), se moze lepo provesti. Udaljen oko 14 km. od centra, nije mnogo veliki, ali je lepo sredjen, a postoji i vodic koji na engleskom objasnjava o vrstama lemura. Farma krokodila je izuzetna. Osim velikog broja Nilskih krokodila ima i drugih reptila/vodozemaca. Tu se moze kupiti meso i hraniti krokodili, ali postoji i restoran gde se moze naruciti meso od krokodila (nije nekog ukusa).

Izmedju ostalog, ovde se moze videti nadaleko cuvena Langaha madagascariensis. “Leaf nosed snake” je Kolubrida i endemska je vrsta. Potpuno je arborealna i nikad ne silazi sa drveca. Lagano se krece, njisuci se, oponasa granu koja se ljulja na vetru. Kada se tome doda boja, slicna grani, jasno je da je jako tesko uociti. Naravno, zivi u prasumama, ali i suvim sumama. Poznata je po izgledu nosa, koji je spicast. Zenke i muzjaci se razlikuju pre svega po njemu. Kod muzjaka je to samo spic, dok je kod zenke on reckan, u obliku lista. Takodje, kod muzjaka su boje jace izrazene. Hrani se svime sto moze da uhvati. Najcesce su to manji gusteri, ponekad sasvim male ptice, jaja, insekti.

Nad gradom Antananarivom dominira kraljevska palata (trenutno se renovira, nakon pozara), kao i kraljicina palata koja je danas muzej. Malo dalje, na oko 20 km. je Kraljevsko brdo - Ambohimanga. To je najznacajniji simbol kulturnog identiteta naroda Madagaskara i 2001. godine UNESCO ga je proglasio Svetskim kulturnim nasledjem. Zovu ga jos i “plavo brdo” ili “lepo brdo”. Kralj Adrianamoinimerina je Ambohimangu proglasio prestonicom i odatle je rukovodio zemljom. Uskoro su vladari prestonicu premestili u obliznji Antananarivo, ali je Ambohimanga ostalo sveto mesto gde su cesto odlazili. “Plavo brdo” je korisceno sve do dolaska Francuza krajem XIX veka kada su kraljevsku porodicu poslali u izgnanstvo u Alzir, odakle se nikad nisu vratili.

Danas je ovo muzej i moze se videti kakav je bio zivot naroda ovog kraja jos od XVI. veka, kao i politicka struktura drustva. Glavna atrakcija je Rova, palata Kralja Adrianamoinimerina i veoma lep primer arhitekture XVIII veka. Osim arhitekture, par je interesantnih stvari vezanih za Rovu. Unutar nje je veliko “wenge” drvo koje je iseceno i doneto sa obale okeana. Nosili su ga robovi i pri transportu je oko sto ljudi umrlo. Zidovi palate su gradjeni bez cementa. Kao vezivni materijal koriscena su kokosija jaja. Procenjuje se da je oko 16 miliona jaja utroseno da bi se napravio spoljni zid. Ispred palate je stena na kojoj su zrtvovane zivotinje, uglavnom zebu, vrsta bivola, kako bi se umilostivili Bogovi. I danas se povremeno ovaj ritual obavlja. Postoji i bazen u kome je kralj izvodio ritual “svetog kupanja”, nakon cega je voda davana podanicima, kao sveta. Iza palate je lep vrt odakle puca odlican pogled na Antananarivo, kao i okolnu visoravan.
Ako se krene na zapad, nakon 120 km. je prelepo jezero Itasy, blizu mesta Analavory kao i vodopad Cuti Tily Ampefy:

Pored Tane jos je nekoliko gradova cudnih i tesko upamtljivih naziva: Antsirabe, Antanifotsy, Toamasina, Antsiranana… Treba imati na umu da je putovanje po Madagaskaru vrlo naporno. Postoji samo manji broj asfaltiranih puteva sa oznakom RN (Road Nationale). Oni su kvalitetni, ali uski i ponekad veoma optereceni. Puni su krivina pa je voznja spora.
Najblizi put do okeana od Tane je na istok, RN2 (Road Nationale 2). Potrebno je oko 8 sati voznje da bi se stiglo. Medjutim, na samom putu je interesantno posmatrati promenu vegetacije kako se priblizava okeanu. Od niskog rastinja ubrzo se krajolik pretvara u gustu prasumu. Uz put je i ogromno Mantasoa jezero opasano zimzelenom sumom. Skrece se sa glavnog puta i makadamom (ponekad ni njega nema), stize do jezera nakon 20-tak km. Tokom kisne sezone tesko se moze proci. Uprkos tome postoji solidan hotel na obali jezera.
Na oko 75 km. takodje putem RN2 je Mandraka, prirodni rezervat, koji se pod obavezno mora posetiti i gde se mogu videti gotovo svi glavni predstavnici reptila i vodozemaca ovog kraja. Tu sam video jos par zadivljujucih stvari. Leaf-tailed Gecko, Stick Insekt, i Bifidus leptir:

Oko 150 km. od Tane su dva Nacionalna parka – Perinet i Mantadia. Prvi zahvata 810 hektara, nadmorske visine 900-1250 m, sa godisnjom kolicinom padavina 1700 mm. 210 dana godisnje pada kisa, pa je logicno da je tu gusta prasuma. Ovde obitavaju Indri, najveci lemuri i vrlo lako se mogu videti. Visine su oko metar, imaju jake noge koje im omogucavaju da skoce i do 10 m. sa drveta na drvo. Oni su monogamni i zive u malim porodicnim grupama do 6 jedinki (muzjak, zenka i nekoliko mladih). Za posetu je najbolje doci od sredine septembra do aprila. Mantadia je slicna Perinetu, ali je na vecoj nadmorskoj visini i obuvata znatno vecu povrsinu.
Osim ovoga, najznacajnije tacke ekoturizma su: planinski park Ranomafana, Isalo na jugozapadu, nadaleko cuveni Tsingy reservat, gde je avenija baobaba, kao i sa stanovista speleologije zanimljive pecine i jame. Najluksuznije turisticko mesto je na severozapadu Nosy Be (Veliko ostrvo), u kome letuje dosta Evropljana, uglavnom Francuza i Italijana. Na jugozapadu je mesto Tulear gde mozete naci ostatke “Elephant bird”, Aepyornis, kao i njenih jaja (zabranjeno je iznositi ih sa ostrva). Ptica je iz praistorije i utvrdjeno je da je izumrla pre oko 200 godina, sto je takoreci nedavno. I danas Malagasi prenose sa kolena na koleno pricu o cuvenoj ptici. Bila je teska do 450 kg. i visoka 3 m. Srecom hranila se biljnom hranom i uprkos izgledu bila je potpuno bezopasna.

Na Madagaskaru nema opasnih zivotinja. Otrovnica nema (ne racunajuci E. schistosa-u, koja je u moru), mesozdera takodje. Postoje skorpije, ali su toliko retke da je ekspediciji koja je tragala za njima trebalo dva meseca da pronadje jednu. Vrlo je cudno da se krecete dzunglom, a ne morate brinuti za sopstvenu bezbednost, za razliku od Afrike, gde prvo pogledate gde stajete.
Najopasniji je sigurno komarac. Treba skrenuti paznju da je malarija, iako cesto podcenjena, vrlo opasna bolest koja sirom sveta odnosi na milione ljudskih zivota svake godine. Svaka opreznost je neophodna. Ceo Madagaskar je oznacen kao malaricno podrucije, s tim da u priobalju je ona daleko zastupljenija. Glavni grad se nalazi na vecoj nadmorskoj visini, pa je i broj malaricnih komaraca daleko manji. Kako za malariju ne postoji vakcina postavlja se pitanje koje su to mere opreza potrebne da bi se zastitili od iste. Mogu se uzimati prevetnivni lekovi (Larium, Malaron) koji su vrlo jaki i nepovoljno deluju na organizam. Osim toga i ne stite u potpunosti. Ako planirate duzi boravak onda koriscenje lekova ne dolazi u obzir. Ostaje samo mehanicka zastita. Dakle, sprejevi, stikovi, autan, mreze na krevetima i slicne stvari. Rizik svakako pastoji i mora se prihvatiti. Ostale bolesti su uglavnom posledica nehigijene i moze se zastititi uz potrebne mere. Preporucljivo je, iako ne i obavezno, pre puta primiti odredjene vakcine, kao sto su protiv Hepatitisa C, Tetanusa i sl.

Ako ste ljubitelj herpetofaune, ptica, lemura i uopste prirodnih cuda ovo ostrvo je prava Meka za vas i uprkos opasnosti od bolesti treba ga doziveti. Ako pak niste, vise ste za luksuznije varijante i ne zelite da se smarate sa africkim pojmanjem vremena, organizacije i zivota, onda ga mozete slobodno zaobici i otici na obliznji Mauricijus, recimo…


Izvor: gDestinacija