Био је то догађај који није смео да се пропусти и за који се Краљевина Србија припремала пуне три године. Јер, Светска изложба у Паризу била је право место да се свету покажу историја, културна баштина и прегнућа и достигнућа једне земље. Био је то својеврстан прозор у свет.
Српски павиљон пројектовао је архитекта Милан Капетановић, а био је подигнут у Улици народа (Rue des Nations) на изузетном месту, на самој обали Сене. Ево како је у илустрованом додатку тадашњег угледног часописа „Le Petit Journal“ („Мали журнал”) описано и илустровано приказивање Србије:
„...Природно је што је Србија свој павиљон изградила у стилу својих храмова. Српски павиљон одликује се ублаженим византијским стилом, грациозним звоницима и порталима уздржане елеганције. На прочељу фасаде поносно се уздиже српски државни грб...“

„...Природно је што је Србија свој павиљон изградила у стилу својих храмова. Српски павиљон одликује се ублаженим византијским стилом, грациозним звоницима и порталима уздржане елеганције. На прочељу фасаде поносно се уздиже српски државни грб...“




За прикупљање предмета који ће бити изложени у Паризу било је задужено Министарство привредних дела које је, за ту прилику, послало у извиђање велики број службеника у готово све крајеве земље. Јер, своје производе пријавило је неколико хиљада излагача из целе Србије. Од истакнутих сликара и вајара па до водећих предузећа, од производа земљорадника до рукотворина из занатске и домаће радиности. Било је важно представити што потпунију слику Србије тога времена.
Српски уметници изложили су радове с темама из националне историје, тако да је и наш изложбени простор био пројектован у особеном стилу. Сликар Паја Јовановић изложио је величанствено уље на платну „Крунисање цара Душана“, Марко Мурат представио се композицијом „Долазак цара Душана у Дубровник“, док је вајар Ђорђе Јовановић приказао свој „Споменик косовским јунацима“. Поред њих, своја дела изложило је још седамнаест уметника.
Да присуство Србије, у врло оштрој конкуренцији, није прошло незапажено, потврђују следећи подаци: Паја Јовановић и Ђорђе Јовановић добили су златне медаље за своја изложена дела, а бронзана одличја припала су Марку Мурату и Ристи Вукановићу. Српски излагачи вратили су се из Париза с укупно 220 високих признања, и то: 7 гран-прија, 35 златних и 53 сребрне медаље... Највише награда добили су наши прехрамбени и пољопривредни производи, посебно вина и ракије.
Било је то време кад је Србија широм отворила врата и свету показала своје најбоље лице.

Текст и илустрације из збирке Момира Марјановића

Izvor: Politikin Zabavnik