Lustracija u Poljskoj ~ tako se to radi :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Nove provere dve decenije posle pada komunista
U redu za lustraciju 700.000 Poljaka

Tokom najcrnjih dana komunizma u Poljskoj 1982. godine, kada su tenkovi osiguravali policijski čas, na ulicama Varšave je uhapšen Andžej Kravčik, aktivista Sindikata "Solidarnost". Policija je kod njega pronašla više od 1.000 letaka u kojima se građani pozivaju na proteste protiv totalitarne vlasti. Da bi se dokopao slobode, Kravčik u zatvoru, pod torturom, bio prinuđen da potpiše da će sarađivati sa tajnom policijom.

Danas, 25 godina kasnije, iako je prošlo 18 godina od rušenja komunizma, Kravčik i dalje nema mira. U Poljskoj je juče stupio na snagu novi Zakon o lustraciji, prema kome više od 700.000 Poljaka rođenih pre 1. juna 1972. i bave se javnim poslom moraju da dokažu da nisu sarađivali sa tajnom policijom i komunističkim režimom.

"Ovo je pravi paradoks. Pre 25 godina sam bio kažnjen po komunističkim zakonima jer sam se borio za demokratiju. Sada ponovo ispaštam u demokratiji iako nikada nisam sarađivao sa tajnom policijom", kaže Kravčik koji je početkom ovog meseca zbog toga što je navodno bio špijun komunističke policije morao da podnese ostavku na mesto zamenika sekretara predsednika Leha Kačinjskog.

Prema novom zakonu o lustraciji, svi javni radnici, uključujući i novinare, akademike, profesore i direktore firmi, moraju napismeno da se izjasne o tome da li su bili doušnici tajne policije. Izjavu moraju da upute na proveru Nacionalnom institutu za sećanje, gde se nalazi na stotine miliona dokumenata i dosijea tajnih službi. Svakome ko da lažan iskaz preti kazna zabrane bavljanja poslom u javnoj službi u trajanju od deset godina.

Proces provere bi mogao da traje mesecima pa čak i decenijama, zbog preobimne građe.

"Zbog manjka ljudi biće nam potrebno minimum 15 godina da proverimo sve slučajeve", rekao je Andžej Arsenjuk, portparol Instituta za pamćenje.

Braća blizanci Leh i Jaroslav Kačinjski, predsednik i premijer Poljske, obećali su da će po dolasku na vlast izvršiti detaljnu lustraciju, iako većina Poljaka, prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, smatra da "ostaci" ranijeg režima na istaknutim funkcijama nisu najvažniji problem.

"Špijunska mreža starog komunističkog režima je jača nego što sam mislio. Moramo detaljno izvršiti lustraciju kako bismo krenuli u obnovu i razvoj nacije", rekao je premijer Jaroslav Kačinjski.

Ranijim zakonom o lustraciji u Poljskoj bilo je obuhvaćeno 27.000 zaposlenih u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti.

Eugenjiuš Smolar, analitičar i šef Centra za međunarodne studije u Varšavi, kaže da će novi zakon dovesti do smene generacija:

"Svi koji su obuhvaćeni zakonom moraće da se povuku i sačekaju dok ne skinu sumnju sa sebe. To će na većinu najvažnijih funkcija dovesti mlade i zakon će imati političke posledice, dovešće do generacijske smene."

Postoji i opasnost da zakon kazni samo obične ljude koji su, većina pod pritiskom, bili prinuđeni na neki vid saradnje sa tajnom policijom, a da krupne ribe, oni koji su izdavali naredbe, izmaknu ruci pravde.

Tomaš Naleč, profesor istorije na Univerzitetu u Varšavi, plaši se da će novi zakon dovesti do političkih obračuna na fakultetima.

Protiv zakona izjasnila se i većina najuticajnijih novinara u Poljskoj, koji smatraju da on predstavlja sećanje na komunistička vremena kada su ljudi morali da potpisuju izjave o lojalnosti. Uz to, policijski komesari su često izmišljali imena svojih saradnika samo da bi impresionirali nadređene, zbog čega dosijei nisu pouzdani.

Jedan od najpoznatijih primera paradoksa jeste slučaj Leha Valense, legendarnog vođe Sindikata "Solidarnost". Valensa koji je bio simbol promena, a potom i predsednik Poljske, bio je zaveden u arhivama tajne policije kao doušnik. Zbog toga je on potražio pravdu na sudu. Postupak je trajao sedam godina, pre nego što je skinuo ljagu sa svog imena.

Valensa zahteva da u znak protesta zbog novih lustracija ponovo kroz prođe kroz proveru, ali mu ne daju jer više nema javnu funkciju.

"Braća Kačinjski ne veruju u moje prethodne tri lustracije pa bih da im dam i četvrtu", najavio je Valensa.

A. Petrović

Leci protiv lustracije

Po češkom parlamentu juče su leteli leci sa slikom vođe oktobarske revolucije Vladimira Iljiča Lenjina, tokom žestoke rasprave o tome da li je Češkoj potreban "Institut pamćenja naroda" koji bi se bavio zločinima iz komunističke prošlosti.
U Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji i Albaniji još nema ništa od lustracije

ČEHOSLOVAČKA

Čehoslovačka je jedna od prvih bivših komunističkih zemalja koja je donela Zakon o lustraciji 1991. godine, koji je pripadnicima bivšeg režima, vojske i policije zabranjivao da se bave javnim poslovima u periodu od pet godina - do 1996. Kasnije je taj period produžen do 2000. godine. Kada se Čehoslovačka raspala 1993, Zakon je nastavio da se primenjuje u obe države.

MAĐARSKA

Mađarski parlament je 1994. usvojio Zakon o lustraciji, pod koji je potpalo oko 12.000 zvaničnika - poslanika, ministara, čelnika nacionalne banke, ambasadora, vojnih i policijskih funkcionera, profesora, sudija, kao i urednika medija. Dve nezavisne komisije su pregledale dosijee. Informacije o bivšim agentima biće dostupne javnosti tek 1. jula 2030. godine.

ALBANIJA

Demokratska partija je 1992, po preuzimanju vlasti, započela proces lustracije. Novi Zakon o genocidu zabranjivao je pripadnicima Politbiroa, ministrima, poslanicima, članovima suda, policijskim i vojnim oficirima da dobijaju funkcije u vladi, parlamentu, sudstvu ili medijima do 2002. Ukupno 32 bivša zvaničnika su osuđeni na robiju, ali je Ustavni sud ukinuo presudu.

BUGARSKA

Iako je Komunistička partija formalno zabranjena 1990. godine, njena naslednica Bugarska socijalistička partija je uspevala da spreči donošenje Zakona o lustraciji. Bilo je više pokušaja, a vlada u Sofiji je tek nedavno donela Nacrt zakona kojim će pripadnicima nekadašnje komunističke nomenklature zabranjivati da se bave javnim poslovima u periodu od pet godina.

RUMUNIJA

Još nije donet zakon o lustraciji. Prvi predlog zakona je ugledao svetlo dana 1997. godine i podrazumevao je da svi koji su bili na istaknutim pozicijama u Komunističkoj partiji, sudstvu, Narodnoj skupštini, vojsci, tajnoj policiji od 6. marta 1945. do 22. decembra 1989. ne mogu u narednih pet godina da obavljaju funkcije od javnog značaja. Zakon nije usvojen.

SRBIJA

Srbija je 2003. godine donela zakon o lustraciji, ali on nikada nije primenjen. Umesto lustracije u sudstvu, predviđen je reizbor svih sudija u Srbiji. U Srbiji je 2001. doneta i uredba o otvaranju dosijea, ali je kasnije proglašena neustavnom. "Političke elite još nisu spremne da pristupe ozbiljnom uređivanju ovog pitanja", navodi Beogradski centar za ljudska prava.

Izvor: Blic