Luj II Burbon od Kondea
 
Luj II Burbon od Kondea (8. septembar 1621—11. novembar 1686) je bio francuski vojskovođa i predstavnik Konde linije Burbona. Zbog svoje vojne odvažnosti prozvan je Veliki Konde. Postao je veliki general i francuski heroj nakon velikog uspeha u bici kod Rokroa 1643 , kada je predvodio francusku vojsku i neočekivano ostvario odlučnu pobedu nad španskom vojskom. Zajedno sa maršalom Tirenom zaslužan je za pobedu Francuske u Tridesetogodišnjem ratu. Za vreme Fronde obe suprostavljene strane su ga pozivale sebi. Najpre je podržavao Mazarena, a kasnije je postao vođa pobune protiv Mazarena. Nakon poraza Fronda ratovao je za Špance protiv Francuske. Vratio se u Francusku nakon Pirinejskog mira 1659. i ubrzo je ponovo postavljen na najviše vojne položaje. Osvojio je Franš-Konte za vreme Devolucionog rata. Zajedno sa maršalom Tirenom predvodio je francusku vojsku u vreme Francusko-holandskog rata. Njegov poslednji pohod je bio 1675, kada je nakon pogibije Tirena preuzeo zapovednišptvo i sprečio invaziju carske vojske. Smatra se jednim od najboljih generala u istoriji sveta. Njegovo majstorsko delo bitka kod Rokroa se još uvek izučava na vojnim akademijama.

Rani život

Rođen je u Parizu kao sin Anrija II Burbona, princa od Kondea i Šarlote margarite Monmorensi. Kondeov otac je obezbedio sinu temeljito obrazovanje. Izučavaoje šest godina istoriju, prava i matematiku u jezuitskoj školi u Buržu. Nakon toga upisao se u kraljevskuu akademiju u Parizu. Kada je imao sedamnaest godina vladao je Burgundijom, dok mu je otac bio odsutan. Kada je imao dvadeset godina otac ga je zaručio za trinaestogodišnju nećaku moćnog kardinala Rišeljea. Iako je bio zaljubljen u drugu poslušao je oca i oženio se Rišeljeovom nećakom. U vojsku je krenuo 1640. Istakao se u bici kod Arasa.

Postavljen je 1643. da komanduje protiv španskih snaga u severnoj Francuskoj. Nasuprot njega su bili iskusni španski generali i španski veterani, koji su se smatrali najboljužim vojnicima u Evropi. Velika bitka kod Rokroa 19. maja 1643. označila je kraj nadmoći španske vojske. Bio je to početak dugog perioda francuske nadmoći. Konde je sam zamislio i predvodio odlučni udar i sa dvadeset i dve godine zaslužio je svoje mesto među najboljim generalima novog doba. Nakon pohoda i neprekidnih uspeha na bojnom polju vratio se trijumfalno u Pariz. Pokušao je da zaboravi svoj prisilni brak nizom afera u Parizu. Ponovo su ga poslali 1644. u Nemačku kao pomoć maršalu Tirenu. Konde je preuzeo komandu cele armije. Nakon veoma teške trodnevne bitke kod Frajburga pobedili su Bavarce i carsku vojsku. Kao i nakon bitke kod Rokroa, brojne tvrđave su se predale Kondeu.

Zimu 1644/1645 ponovo je proveo u Parizu. Tokom 1645. Tiren je bio poražen kod Mergenthajma. Međutim usledila je francuska briljantna pobeda kod Nerdlingena u kojoj je Konde bio ranjen. Najznačajniji rezultat te kampanje bilo je zauzimanje Filipsburga. Tokom kampanje 1646. Konde je bio pod komandom Gastona, vojvode od Orleana u Flandriji. Nakon zauzimanja Mardika vojvoda od Orleana se vratio u Pariz, a Konde je preuzeo komandu i zauzeo je Dinkirk.

Fronda

Kada mu je umro otac nosi titulu princ od Kondea. Njegova porodica je bila izuzetno bogata i Veliki Konde je bio gospodar velikog dela Francuske. Držao je kao feud Burgundiju, Beri i močvare Lorene, kao i druge manje značajne teritorije. Njegov brat Arman Burbon od Kontija držao je Šampanju, a njegov zet Normandiju. Veliki Konde je posedovao veliku moć i zbog vojne veštine i zbog poseda. Vlada je odlučila da ne dopusti da mu raste autoritet. Kardinal Mazaren je pokušao da smanji Kondeovu slavu. Poslao ga je da uguši pobunu Katalonaca. Pošto je bio slabo podržan nije mogao ništa da postigne i vratio se kući ogorčen. Dobio je 1648. komandu na značajnom ratištu. U bici kod Lensa njegovu pukovniju je uhvatila panika, ali Konde je hladnokrvnošću i hrabrošću uspeo da pobedi u toj bici i da povrati svoj ugled.

U septembru 1648. Ana Austrijska i Mazaren su tražili negovu pomoć protiv Fronde. Posle nekoliko manjih bitaka i opsade Pariza Konde je pobedio Frondu i sklopljen je mir. Ubrzo je Konde postao nepopularan na dvoru. Njegov ponos i ambicija doveli su do toga da ga ne vole i da mu ne veruju. Regent Ana Austrijska ga nije volela. Njena politika je dovela do toga da Mazaren uhapsi Velikog Kondea, njegovog brata i Longevila 28. januara 1650. Maršal Tiren i njegov brat vojvoda od Bujona su pobegli.

Počeli su zahtevi da se plemići oslobode. Žene su preuzele dosta poslova oko pregovaranja i nastojanja da se oni oslobode. Vojvotkinja od Longevila je stupila u pregovore sa Španijom, a princeza od Kondea je sakupila vojsku i dobila je podršku Bordoa. Počeli su sakupljati vojsku. Stara i nova fronda su se udružile. Mnogo plemića je pristupilo pobuni a Anri Tiren je nastojao da oslobodi svog prijatelja Kondea. Konačno Ana Austrijska je bila prisiljena da februara 1651. oslobodi Velikog Kondea i njegove prijatelje iz zatvora. Ubrzo nakon nekog vremena situacija se zakomplikovala. Dvor i stara Fronda su bili protiv Kondea, koji se zbog toga obratio Špancima, koji su već bili u ratu sa Francuskom. Započeo je konfuzan građanski rat. Već jula 1652. Konde i Tiren su se našli u bici jedan nasuprot drugoga. Kondeovu vojsku su nakon poraza spasili Parižani na nagovor kćerke vojvode od Orleana. Ona je nagovorila Parižane da okrenu topove na Tirenovu vojsku i da prihvate Kondeovu vojsku unutar zidina Pariza. Pariz se našao pod novom opsadom. Konde je posle toga pobegao kod Španaca od septembra 1652. i otada je otvoreno ratovao protiv Francuske. U španskoj armiji je dobio visoki položaj. Konde se nije baš najbolje snašao u zastarelom španskom načinu ratovanja. Imao je nekoliko uspeha i uspevao da dobro manevriše protiv anrija Tirena. Međutim bio je teško poražen u bici na dinama 14. juna 1658, pa je posle bitke Španija tražila mir. Pirinejskim mirom je okončan Francusko-španski rat. Velikom Kondeu je oprošteno i mogao je da se vrati u Francusku.

Rehabilitacija

Konde je shvatio da je okončan period borbe frakcija i agitacija i prihvatio je da se vrati. Prošlo je nekoliko godina koje je proveo na svom imanju , gde se okupljalo društvo poput Molijera, Rasina, Lafontena i drugih. Usledilo je i vreme pregovora između Poljaka, kralja i Kondea o izboru bilo Kondeovog sina, bilo Kondea na poljski presto. Konačno je Luj dao 1674. veto i bio je izabran Jan Sobjeski.

Veliki Konde je predložio ministru obrane Luvoazu plan o zauzimanju Franš-Kontea. On je uspešno sproveo osvjanje Franš-Kontea za vreme Devolucionog rata. Zajedno sa Tirenom bio je 1672. glavni komandant u ratu protiv Holanđana. Pri forsiranom prelasku Rajne bio je teško ranjen. Ratuje sa Holanđanima i 1673, a 1674. borio se u svojoj poslednjoj velikoj bici. U bici kod Senefa borio se 11. avgusta 1674. protiv Vilijama III Oranskog. Bila je to jedna od najtežih bitakau kojoj je Konde ispoljio veliku hrabrost. Tri konja su tokom bitke podlegla pod njim. Poslednji pohod mu je bio na Rajni, kada je francuska vojska izgubila Tirena, a Konde je pažljivom i metodičnom strategijom uspeo da odbije napade carske vojske i spreči invaziju. Mučen artritisom i prerano potrošen Konde se vratio u svoj dvorac, gde je proveo još 11 godina mirnoga života.

Izvor: Wikipedia