Luj Bonaparta (fr. Louis Bonaparte) (2. septembar 1778, Ajačio, Korzika - 25. jula 1846. Saint-Leu-la-Forêt) je bio jedan od četiri brata cara Francuske Napoleona I. Od 1806. do 1810. godine je bio kralj kraljevine Holandije koju je zauzeo njegov brat.

Život

Nakon smrti njihovog oca, Karla di Buonapartea, 1785. godine, Napoleon je na sebe preuzeo odgovornost za vaspitavanje „malog Luiđija“, svog omiljenog brata, i tako ga je ubacio u jedan od svojih garnizona. Tu je učio ne samo vojne veštine, već i jezike, istoriju, geografiju i filozofiju.

1795. godine, za vreme ratnog pohoda na Italiju, bio je Napoleonov lični ađutant. Pokazao je veliku hrabrost i vojnu stručnost spasavši život budućem caru.

1802. oženio je Hortenziju, Žozefininu ćerku iz prvog braka, kojoj je Napoleon bio očuh. Kao i kod većine ljudi „sa vrha“, smišljeno sklopljeni brakovi nisu bili i dobri „savezi za život“.

Napoleon ga je 1806. godine imenovao za kralja Holandije. Za vreme svoje kratke uprave, Luj se dobro razumeo sa Holanđanima koji su ga vremenom prihvatili. Luj je formirao holandsko pravo i dao zemlji nov ustav, ali je oklevao pri uvođenju kontinentalne blokade, jer je trgovački bojkot protiv Engleske veoma štetio privrednim interesima Holandije. U februaru 1810. „kralj Lodevijk“ morao je da potpiše ugovor po kome ustupa sve oblasti južno od Francuskog carstva. Ali, Luj i Holanđani su se uzaludno svađali, jer su francuske trupe nakon nemira u Amsterdamu ušle u Holandiju i Luj se ponovo vratio na vlast. Holandija je anektirana Francuskoj.

1813. se vratio u Francusku i postao grof od Sen Lua (Saint-Leu-la-Forêt), gde je i umro 25. jula 1846. godine.

Izvor: Wikipedia