Баук инфлације кружи Европом

Баук инфлације кружи Европом
Баук инфлације кружи Европом
Холандија са 1,6 одсто на дну, Србија са 8,2 међу земљама с вишим стопама, а Бугарска рекордер на лествици са 13,9 процената

Баук инфлације, јер је комунизам поражен, кружи ове јесени целом Европом. Поједине земље, истина, поготово у породици ЕУ држава, са том савременом економском пошасти носе се много успешније од преосталог дела континента. Нарочито на његовом истоку и југоистоку, где неке државе и дефинитивно губе овогодишњу битку с ценама. Свима је заједнички именитељ – храна. Углавном. Има и мањих одступања, чисто локалног значаја, али суштина је свуда безмало иста. Мршава летина, услед суше, потпалила је фитиљ поскупљења, а на то су се „излиле” рекордне цене барела сирове нафте. Али, гле чуда. Негде су цене експлодирале, достижући двоцифрене изразе, а, опет, има држава код којих је све прошло без таквих тензија. Њихове економске власти знају како су у томе успеле. Рецепт није тајна, али га је тешко применити без одговарајуће системске „инфраструктуре” и плаћене цене, која није само у новчаном изразу.

Годишња инфлација у земљама еврозоне, која обухвата 13 чланица ЕУ, била је у октобру 2,6 одсто, пре свега, због поскупљења горива и хране. Највиша је од септембра 2005. Та чињеница, како се у ЕУ процењује, принудиће званичнике у Бриселу да се заложе за веће камате под контролом Европске централне банке. Циљ за ову годину био је два процента.

У најтежој ситуацији је, тренутно, Словенија са 5,1 одсто. Толика, готово ексцесна, стопа није уобичајена за ту економски уређену земљу, али њени протагонисти економске политике имаће доста муке да инфлацију врате у уобичајену колотечину – испод два процента.

Октобарска инфлација у Словачкој, 3,3 одсто на годишњем нивоу, изненадила је и тамошње аналитичаре. Очекивали су раст цена од 2,9 процената. Том стопом, према њиховим тврдњама, биће тешко испуњење мастрихтских критеријума за увођење евра. Стопа раста потрошачких цена код кандидата за увођење евра не сме да премаши просек три земље ЕУ са најнижом инфлацијом за више од 1,5 процентних поена.

Каматне стопе централне банке Словачке требало би да остану до краја ове и почетком идуће године на садашњем нивоу од 4,25 одсто, при чему би даљи кораци морали да буду у складу са стопама које одређује Европска централна банка.

Просечна годишња стопа инфлације у Хрватској биће, по свему судећи, ове године 2,8, а догодине и свих 4,7 одсто, процењују у Хрватској народној банци. У октобру је била око четири процента, а у децембру би могла бити пет одсто. Узрочници – цене енергената и хране.

Инфлација у Русији је 9,3, а крајем ове године можда и свих 11 процената. Да би се смањио притисак на Кремљ пред председничке изборе, заказане за март идуће године, цене шест група прехрамбених производа – обрано млеко и кефир, сунцокретово уље, две врсте хлеба и јаја – замрзнуте су 15. октобра до почетка идуће године на иницијативу руског министарства пољопривреде и уз сагласност 30 компанија и удружења. Економисти су, међутим, критиковали увођење те мере, сматрајући је интервенцијом совјетског типа.

На руском тржишту су ове године удвостручене цене млека у праху, а хлеб је драстично поскупео у складу с јачањем светских цена житарица. Поскупљења основних намирница, према извештајима агенција, пољуљала су велику популарност странке Уједињена Русија коју ће у децембарским парламентарним изборима предводити руски председник Владимир Путин. Недавно је у Санкт Петербургу око 1.500 људи, већином пензионера, протестовало против раста цена прехрамбених производа, узвикујући пароле против Кремља.

Србија је, нажалост, много ближа земљама у комшилуку које се, такође, тешко боре са инфлацијом. Октобарска инфлација од 8,2, а до краја године, можда, и преко девет процената, на то сасвим реално указује. Хлеб је поскупео, други пут ове године, уље је готова ствар, струја чека на амин владе, бензин прати светске берзанске ударе сировог петролеја... Већ смо далеко од планираних 6,5 одсто. Буџетом за 2008. годину планирана је стопа од свега шест одсто.

--------------------------------------------------------------------------

Потрошачке цене

Највећи број европских земаља у „снимању” инфлације користи пакет такозваних потрошачких цена. И код нас је ове године прихваћен тај модел, али се, док се не састави цела година, и даље користе цене на мало и трошкови живота. Код нас и у Црној Гори. Зашто је то важно? Зато што је у „корпи” потрошачких цена јачи акцент стављен на производе и услуге који се, условно речено, чешће троше и користе у домаћинствима. Сходно томе оне су реалнији исказ инфлације. Поједини економисти тврде да би наша инфлација ове године сигурно била двоцифрена да је коришћен модел „потрошачких цена”, а не цене на мало.

Цене се прикупљају у изабраним градовима и продавницама у којима је највећи промет робе и услуга, а потом се бирају производи који се највише продају са листе од укупно 550, односно када њихов удео у потрошњи домаћинства пређе 0,1 одсто. Цене се посматрају у 15 већих градова, од којих је пет у Војводини, а месечно се прикупи око 30.000 података.

С. Костић
[објављено: 21.11.2007.]

Холандија са 1,6 одсто на дну, Србија са 8,2 међу земљама с вишим стопама, а Бугарска рекордер на лествици са 13,9 процената

Баук инфлације, јер је комунизам поражен, кружи ове јесени целом Европом. Поједине земље, истина, поготово у породици ЕУ држава, са том савременом економском пошасти носе се много успешније од преосталог дела континента. Нарочито на његовом истоку и југоистоку, где неке државе и дефинитивно губе овогодишњу битку с ценама. Свима је заједнички именитељ – храна. Углавном. Има и мањих одступања, чисто локалног значаја, али суштина је свуда безмало иста. Мршава летина, услед суше, потпалила је фитиљ поскупљења, а на то су се „излиле” рекордне цене барела сирове нафте. Али, гле чуда. Негде су цене експлодирале, достижући двоцифрене изразе, а, опет, има држава код којих је све прошло без таквих тензија. Њихове економске власти знају како су у томе успеле. Рецепт није тајна, али га је тешко применити без одговарајуће системске „инфраструктуре” и плаћене цене, која није само у новчаном изразу.

Годишња инфлација у земљама еврозоне, која обухвата 13 чланица ЕУ, била је у октобру 2,6 одсто, пре свега, због поскупљења горива и хране. Највиша је од септембра 2005. Та чињеница, како се у ЕУ процењује, принудиће званичнике у Бриселу да се заложе за веће камате под контролом Европске централне банке. Циљ за ову годину био је два процента.

У најтежој ситуацији је, тренутно, Словенија са 5,1 одсто. Толика, готово ексцесна, стопа није уобичајена за ту економски уређену земљу, али њени протагонисти економске политике имаће доста муке да инфлацију врате у уобичајену колотечину – испод два процента.

Октобарска инфлација у Словачкој, 3,3 одсто на годишњем нивоу, изненадила је и тамошње аналитичаре. Очекивали су раст цена од 2,9 процената. Том стопом, према њиховим тврдњама, биће тешко испуњење мастрихтских критеријума за увођење евра. Стопа раста потрошачких цена код кандидата за увођење евра не сме да премаши просек три земље ЕУ са најнижом инфлацијом за више од 1,5 процентних поена.

Каматне стопе централне банке Словачке требало би да остану до краја ове и почетком идуће године на садашњем нивоу од 4,25 одсто, при чему би даљи кораци морали да буду у складу са стопама које одређује Европска централна банка.

Просечна годишња стопа инфлације у Хрватској биће, по свему судећи, ове године 2,8, а догодине и свих 4,7 одсто, процењују у Хрватској народној банци. У октобру је била око четири процента, а у децембру би могла бити пет одсто. Узрочници – цене енергената и хране.

Инфлација у Русији је 9,3, а крајем ове године можда и свих 11 процената. Да би се смањио притисак на Кремљ пред председничке изборе, заказане за март идуће године, цене шест група прехрамбених производа – обрано млеко и кефир, сунцокретово уље, две врсте хлеба и јаја – замрзнуте су 15. октобра до почетка идуће године на иницијативу руског министарства пољопривреде и уз сагласност 30 компанија и удружења. Економисти су, међутим, критиковали увођење те мере, сматрајући је интервенцијом совјетског типа.

На руском тржишту су ове године удвостручене цене млека у праху, а хлеб је драстично поскупео у складу с јачањем светских цена житарица. Поскупљења основних намирница, према извештајима агенција, пољуљала су велику популарност странке Уједињена Русија коју ће у децембарским парламентарним изборима предводити руски председник Владимир Путин. Недавно је у Санкт Петербургу око 1.500 људи, већином пензионера, протестовало против раста цена прехрамбених производа, узвикујући пароле против Кремља.

Србија је, нажалост, много ближа земљама у комшилуку које се, такође, тешко боре са инфлацијом. Октобарска инфлација од 8,2, а до краја године, можда, и преко девет процената, на то сасвим реално указује. Хлеб је поскупео, други пут ове године, уље је готова ствар, струја чека на амин владе, бензин прати светске берзанске ударе сировог петролеја... Већ смо далеко од планираних 6,5 одсто. Буџетом за 2008. годину планирана је стопа од свега шест одсто.

--------------------------------------------------------------------------

Потрошачке цене

Највећи број европских земаља у „снимању” инфлације користи пакет такозваних потрошачких цена. И код нас је ове године прихваћен тај модел, али се, док се не састави цела година, и даље користе цене на мало и трошкови живота. Код нас и у Црној Гори. Зашто је то важно? Зато што је у „корпи” потрошачких цена јачи акцент стављен на производе и услуге који се, условно речено, чешће троше и користе у домаћинствима. Сходно томе оне су реалнији исказ инфлације. Поједини економисти тврде да би наша инфлација ове године сигурно била двоцифрена да је коришћен модел „потрошачких цена”, а не цене на мало.

Цене се прикупљају у изабраним градовима и продавницама у којима је највећи промет робе и услуга, а потом се бирају производи који се највише продају са листе од укупно 550, односно када њихов удео у потрошњи домаћинства пређе 0,1 одсто. Цене се посматрају у 15 већих градова, од којих је пет у Војводини, а месечно се прикупи око 30.000 података.

С. Костић
[објављено: 21.11.2007.]